Прочитај ми чланакГенерал Љубиша Диковић оцењује да се НАТО спрема за рат.
Док год је Украјина у рату нец́е бити њеног пријема у НАТО јер у том савезу ником није до директног сукоба с Русијом, оцењује бивши начелник Генералштаба Војске Србије.
Одлуке самита, истиче Диковић гостујући у емисији Свет са Спутњиком, нису изненађење, није било ни реално очекивати да ће НАТО донети одлуку да прими Украјину у савез, иако је било чланица које су се залагале за то. Он напомиње да се у Алијанси ипак за све, па и по питању Украјине пита пре свега Америка.
Иако је, објашњава пензионисани генерал, у НАТО наизглед свих тридесетак чланица равноправно, постоји јасна хијерархија ко је у првом ешалону, попут САД, Британије, Немачке и Француске.
“У другом ешалону су Италија, Шпанија, Пољска, Турска, у трец́ем Словачка, Чешка, Грчка… Тако иде и систем одлучивања. Они ће вас уважити и саслушати. Имао сам прилике да будем на састанцима Војног комитета НАТО и то је јасно видљиво: зна се ко је главни – главни је амерички представник, амерички генерал. До њега је Британац и све се врти око њих. Они воде главну реч. Поштоваће вас они, рећи ће – ви сте нам једнако важни, али зна се ко одлучује“, описује систем у Алијанси бивши начелник Генералштаба ВС.
Према речима Диковића, клучни разлог зашто је Украјина остала без позивнице у НАТО је члан пет уговора о Северноатлантскм савезу који би подразумевао да ако би се та земља примила да би цела Алијанса непосредно нила у рату с Русијом.
Зато је, каже, и речено – нећемо примити Украјину, али исто тако није затворена могућност њеног пријема само, како је то сликовито приметио председник Хрватске Зоран Милановић, кад се испуни 50.000 услова.
Коментаришуц́и безбедносне гаранције за Украјину које је Г7 усагласио као исход самита НАТО, Диковић указује да је све договорено практично већ било на сцени, само је сада постало обавезујуће за све чланице Алијансе.
“Ако донесете такав закључак на састанку самим тим обавезујете све земље чланице НАТО да у складу са захтевом буду спремне да испоруче шта се од њих тражи. Те безбедносне гаранције су и подстрек Украјини да настави ратна дејства и да та борба потраје“, каже генерал уз оцену да је циљ да се Русија на тај начин “ситно грицка и изнурује“ и економски, и војно.
Истовремено, чланице НАТО ослобађају се вишкова наоружања, а штеде и на одржавању складишта, плус, себе приказују као добротвора Украјине, а у ствари, како истиче Диковић, све ц́е се то на крају одразити на Украјину која ц́е бити жртва помоц́и коју јој нуде.
Диковић сагледава и нови план НАТО о супростављању претњи из Русије, усвојен први пут од окончања Хладног рата, који између осталог предвиђа и распоређивање 300.000 припадника снага Алијансе на руском правцу.
“Да ли се НАТО припрема за директан сукоб – да. Па 300.000 војника ако распоређујете и припремате на простору који гравитира ка Руској Федерацији нисте одлучили да би ту били тек тако… То је тај стратегијски развој снага под плаштом опасности од РФ. Сад је одлична прилика да могу да распоређују снаге, да могу да их опремају, да могу да од сваке чланице траже да издвоје два посто БДП за војску. И то је притом велики притисак на РФ. Видећемо шта ће бити одговор али без одговора то остати неће“, каже генерал.
Све је то вид притиска на Русију, закључује Диковић, али и одлична прилика да се у НАТО уједине јер “није НАТО толико кохезиван, не влада унутар њега хармонија – разлике постоје, а Украјина је одлична шанса да се све то стави под тепих“.
