Pročitaj mi članakTadašnji francuski predsednik rekao je da vojna operacija vraćanja Srebrenice Bošnjacima zavisi od volje SAD, Velike Britanije i Nemačke
Жак Ширак, некадашњи председник Француске, преминуо је данас.
Фото: АП
Остаће упамћен као неко ко је био на челу Француске у два мандата. Први пут од 17. маја 1995. до 16. маја 2002. и други пут од 17. маја 2002. до 17. маја 2007. Такође, остаће упамћен и по многобројним аферама из политичке каријре, а Срби га памте као једног од великих заговорника бомбардовања Републике Српске и Србије.
Године 2011. Шираку је изречена двогодишња условна затворска казна пошто је био проглашен за проневеру јавних средстава којима је финансирао странку коју је водио. Први је француски шеф државе који се суочио са кривичним гоњењем још од Другог светског рата, али суђењу није присуствовао због здравствених потешкоћа.
У историјској пресуди, суд је Ширака прогласио кривим у два повезана случаја у вези са лажним пословима створеним у странци РПР (Републиканска странка), коју је водио током свог мандата у периоду 1977-1995.
Осуђен је за проневеру јавних средстава, злоупотребу положаја и незаконит сукоб интереса. Ширак је више пута негирао кривично дело.
– Разочарани смо овом пресудом. Разочарани су веровали у другачији исход. Надам се да ова пресуда ни на који начин неће угасити дубоку наклоност коју Французи осећају према Шираку – рекао је тада један од његових адвокат Жорж Кижман.
Ширак је уживао имунитет од кривичног гоњења током председничког мандата 1995-2007, током кога је повео Француску у евро и оштро се супротставио америчкој инвазији на Ирак.
Ширак се залагао за заузимање Сребренице
Библиотека Била Клинтона, некадашњег председника САД, објавила је пре неколико година до тада непознате документе о рату у БиХ, у којима је доста пажње посвећено иницијативи Жака Ширака, тадашњег председника Француске, да се Сребреница војном силом ослободи и преузме од Срба.
– Француска је спремна све своје војне потенцијале стави иза акције за поновно запоседање Сребренице. Још не знам шта Британци мисле. Они су директно заинтересовани јер је Горажде, где су њихови војници, близу Сребренице. Питам се хоће ли се и они, како су то Холанђани урадили у Сребреници, само спаковати и отићи. Не желим да Француска буде саучесник у таквој ситуацији – рекао је Ширак Клинтону.
Тадашњи француски председник додао је и да војна операција враћања Сребренице Бошњацима зависи од воље САД, Велике Британије и Немачке. Ширак је нагласио и да његова земља не може допустити „да се они поубијају а ми седимо и не радимо ништа, чиме постајемо саучесници“.
Клинтон је на то одговорио да цени чврст став Француске по питању Сребренице, али је нагласио да је за њега Горажде много битније.
– Горажде је битније од Сребренице и од Жепе, како због величине, тако и због психолошког ефекта – навео је Клинтон, додајући да ће Срби, ако се нешто деси у Горажду, сматрати „да имају одрешене руке за напад на Сарајево“.
Ипак, у документима се наводи да Британци нису били спремни за брзу и насумичну одлуку о војној акцији у БиХ, упркос притисцима из Париза.
Такође, Британци су сматрали да Срби могу заузети Жепу кад год то желе, иако су сумњали да ће се то десити јер им је „неопходно неколико дана да ‘сваре’ Сребреницу“. У документу се још наводи и да је Велика Британија још једном изразила спремност да задржи своје војнике у БиХ.
– Један од основних разлога зашто сам мислио да је исправно послати британске војнике тамо (у БиХ) и зашто оклевам да их повучем јесте што у том случају прети опасност од ширег балканског рата – навео је Џон Мејџор, тадашњи британски премијер.
Како је Ширак говорио о Србима и бомбардовању Југославије 1999. године
Тадашњи француски председник Жак Ширак подржао је иницијативу светских моћника о бомбардовању Савезне Републике Југославије 1999. године, а контигент француских војника био је један од бројнијих у мисијама НАТО на нашу земљу. Поред многобројних скандалозних изјава на рачун недужних грађана Србије, једном се посебно истакао и Ширак.
– Срби су народ без закона и без вере. То је народ разбојника и терориста – рекао је тадашњи шеф Француске.
Био против бомбардовања мостова и центра града
Током НАТО агресије на нашу земљу, Жак Ширак је прет НАТО одлучно поставио захтев да се београдски мостови и центар нипошто не бомбардују. Захваљујући његовом чврстом ставу да се Срби не казне тотално, људи на београдским мостовима и концертима су преживели.
Постоје, међутим, многобројне теорије и претпоставке о томе зашто је Ширак поштедео београдске мостове, а једна од таквих теорија, која никад није званично потврђена, јесте и то да је начуо да се велики број француских држављана окупља на мостовима како би изразили солидарност са српским народом.
Први председник земље-чланице ЕУ и НАТО који је после бомбардовања посетио Србију
Ширак је први председник једне земље-чланице ЕУ и НАТО, који је после бомбардовања посетио СРЈ. Он је у у Београд допутовао на позив тадашњег председника СРЈ Војислава Коштунице у дводневну званичну посету 2001. године.
Посета је отпочела тако што је положио цвеће на Споменик захвалности Француској на београдском Калемегдану, док је његов изасланик положио венац на Споменик незнаном јунаку на Авали.
Председници Југославије и Француске оценили су тада после састанка у данашњој Палати Србија, а тадашњој Палати Федерације да придрузивање Југославије ЕУ представља „природан пут“.
– Први корак за то већ је учињен, дискусијом о споразуму о стабилизацији и асоцијацији – који ће, надам се, бити потписан „врло брзо“ – истакао је Ширак на заједницкој конференцији за новинаре, после сусрета са Коштуницом.
– Југославија мора да се врати на место које је очигледно њено – место у европској породици – рекао је Ширак, подсећајући да је за придруживање Унији потребно испунити низ услова, међу којима поштовање граница, развој регионалне сарадње, реформе у земљи.
Ширак је Коштуници пренео став Француске о неопходности сарадње са Хагом и истакао да, без обзира на националност, сви који су починили ратне злочине морају да одговарају пред овим судом.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 26, 2019
