Прочитај ми чланак
Ових дана су Министарство финансија САД и Савет за управу ФЕД-ом објавили најновију статистику спољног дуга САД. На дан 31.12.2014. укупан износ дуга је био 17,1 билион долара (Табела 1).
БДП САД-а је 2014, према прелиминарним оценама ММФ-а (још увек нема коначних података), износио 17.416 милијарди долара. То значи да је ниво спољног дуга САД 2014. године дошао до 98,3% БДП-а. Дакле, потребно је још само мало, па да и Сједињене Државе пресеку психолошки важну црту спољног дуга од 100% (земље Европске уније су је прешле још 2012. године).
Табела 1
Спољни дуг САД (на дан 31.12.2014) – (у милијардама долара)
| Млрд. дол.
|
%
|
|
| Укупно
|
17.114,2
|
100
|
| Влада
|
6.213,6
|
36,3
|
| Централна банка (FED)
|
563,5
|
3,3
|
| Кредитно-депозитне организациje (банкe) | 2.997,5
|
17,5
|
| Остали сектори економије
|
5.958,1
|
34,8
|
| Директне инвестиције: унутаркорпоративне трансграничне позајмице
|
1.381,5
|
8,1
|
Извор података : Државна благајна САД
Табела 1 показује да је главни део спољног дуга направила влада САД-а (36,3%). Влада је приморана да скоро сваке године, како би затварала дефицит у свом буџету, издаје државне обвезнице и друге врсте дужничких хартија. Део таквих хартија она размешта по самој земљи, али добру половину продаје страним инвеститорима. Међу њима су на првом месту званичне институције других земаља (централне банке, министарства финансија и остале државне организације, на пример – суверени фондови).
Значајно је да су званичне институције других земаља последњих година почеле да откупљују не само дужничке хартије Државне благајне САД-а, већ и друге врсте дужничких хартија које емитују САД (Табела 2).
Табела 2
Неки облици обавеза САД према званичним институцијама других земаља (у млрд. $; крајем године/месеца)
| 2011
|
2012
|
2013
|
2014
|
Јануар 2015
|
|
| Укупно
|
5.115,0
|
5.476,2
|
5.768,8
|
5.977,7
|
5.966,8
|
| Обавезе банака
Обавезе Државне благајне САД
|
357,2
3.620,6
|
372,7
4.032,8
|
398,4
4.054,6
|
335,3
4.113,1
|
340,1
4.124,4
|
| Обавезе државних агенција САД
|
602,3
|
485,9
|
442,0
|
426,5
|
427,6
|
| Обавезе корпорација
|
664,7
|
806,2
|
1.052,8
|
1.155,8
|
1.122,8
|
Извор података : Управни савет FED-a (званични сајт)
Какви се закључци могу направити на основу Табеле 2?
Први: три године (од 2011. до 2014.) нису запажене никакве нагле промене укупног износа обавеза САД према званичним институцијама других земаља. Постојао је умерени пораст обавеза по количини: раст је за три године био 862,7 милијарди долара, односно 14,4%. То значи да је америчка економија наставила да и даље живи преко сопственог задуживања.
Други: највећи део обавеза САД–а према званичним институцијама других земаља припада америчкој Државној благајни (68,8% крајем 2014). Истовремено су на друго место по обиму обавеза према званичним институцијама других земаља последњих година неочекивано избиле америчке корпорације. Трезори, централне банке и суверени фондови многих земаља су своје резерве почели да активно формирају преко куповине америчких корпоративних хартија – акција и облигација. На њих је крајем 2014. отишло 19,3% укупног броја обавеза.
Портфељ корпоративних хартија САД се код званичних власти других земаља за три године повећао 1,7 пута. Притом, монетарне власти других земаља више воле да своје резерве формирају пре свега преко акција као корпоративних хартија, јер оне у односу на корпоративне облигације обезбеђују већу рентабилност. На пример, крајем 2014. у њиховом портфељу корпоративних хартија акције су заузеле 1.001,4 милијарди долара (87%), а обвезнице 154,3 милијарди (13%). То је нова појава. До пре само неколико година, монетарне власти других земаља уопште нису улагале у корпоративне хартије САД. Највероватније је да је главни разлог за то чињеница да је, као резултат реализације америчког програма количинског смањења рентабилност државних обвезница, САД пала на неприхватљиво низак ниво.
Може се констатовати и да никаквих наглих промена у структури и броју обавеза САД према званичним институцијама других држава у јануару 2015. није било.
Табела 3
Географска подела обавеза САД према званичним институцијама других земаља (у млрд $, крајем године/месеца)
| 2011
|
2012
|
2013
|
2014
|
Јануар 2015
|
|
| Укупно
|
5.115,0
|
5.476,2
|
5.768,8
|
5.977,7
|
5.966,8
|
| Европа
|
709,9
|
840,7
|
899,3
|
915,3
|
931,5
|
| Канада
|
26,7
|
33,9
|
37,9
|
36,3
|
36,6
|
| Латинска Америка
|
432,2
|
498,8
|
503,1
|
516,2
|
523,3
|
| Азија
|
3.873,8
|
4.032,9
|
4.247,3
|
4.437,8
|
4,433,1
|
| Африка
Остали региони
|
43,2
29,8
|
42,4
28,1
|
45,8
36,5
|
40,7
31,2
|
41,1
30,9
|
Извор података : Управни савет FED-a САД (званични сајт)
Табела 3 показује да лавовски део свих обавеза одлази на Азију (74,2% – крајем 2014.), и да Кина и Јапан заузимају прво и друго место у свету по величини пакета државних хартија САД. Тај показатељ у Европи износи 15,3%, у Латинској Америци 8,6%. У периоду 2001. – 2014. највећи раст је долазио од Европе (за 29%). Америка захтева да јој њени европски савезници активније помажу тако што ће куповати америчке облигације.
Министарство финансија САД објављује и најновију статистику поделе државних обвезница и других државних хартија по другим земљама (Табела 4):
Табела 4
Подела обвезница и других дужничких хартија Државне благајне САД по земљама (до краја јануара 2015, у млрд $)
| Млрд. дол.
|
%
|
|
| Укупно
|
6.217,9
|
100
|
| 1. Кина
|
1.239,1
|
19,9
|
| 2. Јапан
|
1.238,6
|
19,9
|
| 3. Белгија
|
354,6
|
5,7
|
| 4. Земље Карипског базена
|
338,5
|
5,4
|
| 5. Земље – извознице нафте
|
290,0
|
4,7
|
| 6. Велика Британија
|
207,0
|
3,3
|
| 7. Швајцарска | 205,5
|
3,3
|
| 8. Луксембург
|
176,0
|
2,8
|
| 9. Хонгконг
|
172,0
|
2,8
|
| 10. Тајван
|
170,6
|
2,7
|
| …
|
…
|
…
|
| 15. Турска
|
82,4
|
1,3
|
| 16. Русија
|
82,2
|
1,3
|
Извор података : Државна благајна САД
У Табели 4 је приказан број благајничких записа који се налази не само код власти одређених земаља већ и код осталих власника благајничких записа САД. Из Табеле 2 се види да званичне власти других земаља крајем јануара 2015. поседују портфељ благајничких записа САД од 4.124,4 милијарди долара. Значи да осталим страним власницима припадају благајнички записи у вредности од 2.093,5 милијарди долара. У категорију „осталих власника“ („незваничне институције“) спадају пензиони фондови, банке, осигуравајуће компаније, инвестициони фондови итд. На њих, тј. „остале власнике“, иде трећина свих америчких благајничких записа изван САД.
Највећи власници благајничких записа САД су Кина и Јапан. Ако је раније самоуверено прво место заузимала Кина, почетком ове године су се позиције две земље изједначиле. Кина је почела да успорава даљу куповину тих записа, а Јапан је, напротив, активизирао њихову куповину на велико (могуће је да се то дешава под притиском Вашингтона). На треће место је у последње време неочекивано избила Белгија, која још 2012. није била ни међу првих десет земаља-власница благајничких записа.
Русија је 2012. године била на осмом месту међу власницима америчких благајничких записа. У то време, то је износило 145,7 милијарди долара. До јануара 2015. она је смањила вредност портфеља благајничких записа на 82,2 милијарде долара и тако се нашла на 16. месту – иза Турске. Део благајничких записа САД из међународних резерви Руске Федерације су на чувању у депозитаријуму ФЕД-а САД (није познато колики је то тачно део). Због претњи Вашингтона да ће замрзнути међународне резерве Руске Федерације, као потпуно разумљив корак монетарних власти Русије се рачуна на изношење тих благајничких записа из америчког депозитаријума.
Такође је могуће и пребацивање благајничких записа САД у сигурније резерве, јер то представља и меру заштите РФ од економских санкција. У „сигурније резерве“ најпре спада злато. У последње време се запажа тенденција да Русија убрзано повећава своје златне резерве као међународне. Према подацима Светског савета за злато, почетком 2000. руске златне резерве су износиле 384,4 тона, почетком 2010. попеле су се на 788,6 тона, а до првог фебруара 2015. су нарасле на 1208,2 тона. Уз највеће власнике златних резерви, слика није тако лоша. Да приметимо да су у периоду 2000. – 2015. године САД, Немачка, Италија и Јапан своје златне резерве одржавале на сталном нивоу, док је код Француске, Швајцарске, Холандије чак дошло до значајног смањења златних резерви. По темпу којим су се повећавале златне резерве, можда би са Русијом могла да се упореди само Кина.
Уосталом, као и са Русијом, тако је и са Кином – без обзира на њихове довољно велике количине злата, његово учешће у међународним резервама још увек је много мање него у највећим земљама Запада. У Кини су златне резерве на нивоу 1% (показатељ је очигледно умањен), у Руској Федерацији 12% (почетком 2015г.). Поређења ради да наведемо, податке за неке земље Запада (у процентима, почетком 2015): Немачка – 67,8; Француска 65,6; Португал 75,3%. Има и земаља које, мада се налазе изван граница „златне милијарде“, такође имају врло висок показатељ учешћа злата у међународним резервама. Као по правилу, то су земље које се боре за обнову свог економског суверенитета. Тако у овом тренутку златне резерве Венецуеле износе 69,3%.
Замена девизне (посебно доларске) компоненте међународних резерви је сврсисходна и из још једног разлога: време јефтиног злата је при крају. Очекује се нагли скок његове цене. На то посредно указује један догађај до кога је дошло у марту ове године. То је затварање Лондонског златног фиксинга. Свет прелази на нови, либералнији систем одређивања цене жутог метала. У новим условима, Русија је у великој предности, зато што има највећу експлоатацију злата.
Извор: fsksrb.ru
