Русија жели да увећа свој арсенал интерконтиненталних ракета. Сједињене Државе настоје да инсталирају своје тешко наоружање у источноевропским државама чланицама НАТО. Уз то, Вашингтон разматра могућност распоређивања нуклеарних крстарећих ракета у Европи као одговор на наводно руско кршење споразума о ограничавању наоружања постигнутог пре више деценија. Криза у Украјини прети разбуктавањем.

О свему томе разговарамо са Збигњевом Бжежинским (87), у раздобљу од 1977. до 1981. саветником за националну безбедност председника Џимија Картера, данас сарадником Центра за стратешке и међународне студије у Вашингтону.

ШПИГЛ ОНЛАЈН: Господине Бжежински, да ли присуствујемо отпочињању новог хладног рата између Русије и САД?

Бжежински: Ми смо већ у хладном рату. На срећу, још увек није много вероватно да ће исти прерасти у „врели“.

Прошли хладни рат је трајао више од 40 година. Да ли ће и овај нови трајати толико дуго?

Мислим да неће. Ствари се данас одвијају много убрзаније. Притисци споља се много брже интернализују. Ако се са тиме настави и ако се Украјина сасвим не уруши, ти притисци ће у Русији подстицати оне који су надлежни за артикулисање алтернатива. Надајмо се да је Путин довољно паметан да зна да је боље размотрити алтернативе унапред него са закашњењем.

Да ли је доиста довољно паметан?

Тешко је то рећи. Он поседује оно што ми Американци називамо оштроумношћу (smarts), што је нека врста инстинктивне памети. Уз то, није необразован човек. Стога се питам зашто је намерно антагонизавао више од 40 милиона људи у суседној држави која, све донедавно, није била вођена никаквим непријатељством према Русији.

Да ли сматрате исправним то што САД шаљу тешко наоружање у источну Европу и балтичке земље?

А да ли Ви сматрате исправним слање трупа и наоружања у једну суверену државу и започињање локалног рата у њој, након што сте се дочепали великог дела њене територије?

Алудирате на руске акције у Украјини?

Треба пажљиво и објективно посматрати обе стране. То је питање акције и реакције. Ја нисам поборник рата, али нисам ни уплашен аргументом да ако одговорите истом мером на унилатералне акције друге стране, на неки начин провоцирате и форсирате рат. Управо супротно. Не учинити то је много вероватнији и краћи пут до рата.

Али зар НАТО није кључна фигура Путинове антизападне пропаганде?

Мислите да НАТО није дозвољено да распореди трупе на територији земаља чланица када се нешто потенцијално опасно дешава у њиховом суседству?

Пре је питање да ли је то политички мудро, с обзиром на то да им се могла пружити нека врста помоћи изнутра.

Управо такав аргумент је уочи Другог светског рата могао да се понуди за ограничену реакцију на Хитлерову oкупацију Судета или, пак, његову анексију (Anschluss) Аустрије!

Да ли то значи да Ви упоређујете Путина са Хитлером?

Мислим да има извесних сличности између њих, као што има и разлика. Хитлер никада није био посебно заинтересован за лично богаћење. Путин, пак, исказује спорадично интересовање за стицање новца, што уводи у живот нешто другачије перспективе, па и ону у којој се можда могу стабилизовати и умерити страсти. Али оно што је посебно опасно је његов коцкарски карактер.

Замислимо сценарио према коме Русија напада балтичке земље. Да ли би НАТО ушао у рат?

Ако би дошло до тог напада, свакако би ушао. То је смисао његовог постојања, зар не? Ми не можемо рећи остатку света: “Не значи нам ништа оно што говоримо. Односно, ми нећемо учинити ништа, шта год ви да урадите“. То би било као да на врата свога дома окачите поруку: „Напољу смо, а врата нису закључана“. Да ли сматрате да би то била паметна безбедносна стратегија?

Према најновијим испитивањима јавног мњења, које је обавила Истраживачка агенција Пју, 58 процената Немаца не сматра да би Немачка требало да употреби војну силу како би одбранила неку НАТО савезницу од евентуалног руског напада.

Познати су ми ти подаци. Колики проценат Немаца би одговорио да, у случају да је Немачка нападнута, САД не би требало да је заштите?

Већина би, вероватно, одговорила да треба да је заштите.

Тако је, наравно. Таква је људска природа. Стога ја не бринем много о тим стварима, јер се становишта људи мењају са променом околности. Погледајте Литванију, ту малу, слабашну државу, која је управо обзнанила да почиње са припремама за одбрану. То би требало да постиди Немачку. Заправо, ја верујем да би се Немачка борила. Мислим да би се госпођа Меркел борила. И немачка опозиција би се борила, такође.

Када је реч о конфликту у Украјини, председник Обама је препустио вођство управо немачкој канцеларки Меркел. Да ли је то, по Вашем мишљењу, добар потез?

Мислим да канцеларка Меркел изузетно добро обавља тај посао. Уз то, Обама има и неких других проблема за решавање, попут оног на Средњем истоку.

Меркелова верује да је слање оружја у Украјину погрешан начин третирања спора. Она, заправо, не верује у војно разрешење кризе. Шта Ви мислите?

Ми треба да подигнемо цену руског посезања за силом управо тако што ћемо Украјину опскрбити оружјем за одбрану у првом реду већих градова (минобацачи, антитенковске ракете). Ако желите да овладате једном великом земљом морате да овладате њеним великим градовима. А то је веома скуп подухват уколико је становништво те земље вољно да их брани.

Да ли видите могуће разрешење кризе које би избегло даљу ескалацију?

Верујем да би коначно разрешење кризе требало да буде постигнуто на основама једног споразума и да би темељни оквир за њега требало да представљају аранжмани који су омогућили вишедеценијски мир и стабилност у односима Русије и Финске. Украјина би требало да задржи слободу избора свог политичког идентитета, своје политичке филозофије, и да је институционализује тешњим везама са Европом. Али, у исто време, Русија би требало да добије уверљиве гаранције да Украјина неће постати чланица НАТО. Мислим да је то формула за разрешење спора.

У скорије време много тога смо сазнали о активностима Државне безбедносне агенције (NSA). Да ли је, у време када сте Ви били саветник за националну безбедност, NSA прислушкивала тадашњег немачког канцелара Хелмута Шмита?

 Снажно ме обавезује чињеница да сам био на позицији коју помињете, те Вам стога не могу одговорити на постављено питање.

Приредила и са енглеског за НСПМ  превела: Мирјана Радојичић

Извор: Spiegel Online International

Ознаке: амерички аналитичар, Збигњев Бжежински, НАТО, Русија, САД, Украјина, хладни рат