Прочитај ми чланакВладимир Путин више није главни непријатељ демократије. Сада је Џорџ Сорош, амерички милијардер, можда и главно утеловљење свих претњи и ужаса глобализације за милијарде људи диљем планете, покренуо демонизацију кинеског вође Си Ђинпинга.
Џорџ Сорош изазива гађење међу бројним народима, од родне Мађарске до исламског света, од Русије до Латинске Америке и Азије. Један од најбогатијих људи света има интересе свугде. Премда зарађује као берзовни шпекулант, на Западу се успио наметнути као велики “филантроп”. Из познатих разлога, његова задужбина улаже милијарде долара у разне образовне, научне и истраживачке програме, кроз које промовише идеју “отвореног друштва”, друштва људи “слободних од окова традиционалних друштава”, што је постала нека врста “демократског стандарда” који ће променити све врсте тоталитарних и, уопштено, традиционалних друштава.
Једноставно речено, циљ је интегрисати човечанство у једну целину у којој неће бити ни граница, ни нација, ни традиција. У том процесу је нужно уништити цивилизацијске разноликости, иако се присталице глобализације труде приказати како се залажу за очување истих. Сорош је један од симбола глобализације и увек је био велики критичар Путина и модерне Русије, али на последњем Економском форуму у Давосу је своју пажњу усмерио на Кину, рекавши да је главна претња човечанству Си Џинпинг. Његову изјаву на затвореној вечери је пренио о канал ЦНБЦ.
“Уместо да воде трговински рат с готово целим светом, Сједињене Државе се требају сконцетрисати на Кину”, рекао је Сорош, критизирајући Трампа због његове нејасне политике.
“Стварност је да смо ми у фази Хладног рата који прети ескалацијом у “врући”. Ефикасна политика према Кини се не би требала претворити у слоган. Требао би бити много сложенији, детаљнији и практичнији и укључивати амерички економски одговор на пројект Један појас – један пут“, рекао је Џорџ Сорош.
Уместо тога, према Сорошу, Трамп слиједи другачији курс, даје уступке Кини и најављује побједу, обнављајући своје нападе на америчке савезнике, “што би могло поткопати америчке политичке циљеве у обуздавању злонамерних активности и ексцесе Кине.”
Сорош је позвао Трампа да се позабави кинеским технолошким фирмама, као што су Хуавеј и ЗТЕ, које су, према његовим речима, “неприхватљив сигурносни ризик за остатак света”, то јест, не само за Америку, већ за свет уопштено.
Зашто? Будући да Кинези раде на контроли становништва технологијом и контролним алатима које је развила вештаћка интелигенција, за Сороша ће “тоталитарни режими стећи битну предност у односу на отворена друштва”.
“Кина није једини ауторитарни режим у свету, али је несумњиво најбогатији, најмоћнији и најразвенији у подручју стројног учења и уметне интелигенције”, рекао је Сорош, казавши како је кинески председник Си Џинпинг најопаснији непријатељ демократских друштава. Сорош се, наравно, сетио и Путина.
“Концентрисао сам се на Кину, али отворена друштва имају много више непријатеља, укључујући Русију и Путина”, рекао је Сорош, али је ипак Си Џинпинга први пут назвао највећег међу “непријатељима демократије”. Речено од стране главног симбола глобализације то значи много. Који је разлог?
Наравно, Сорош је споменуо и кинески систем “друштвеног оцењивања”, али је кинески пројект само гласник нове дигиталне контроле, а домовина ове контроле је Запад са свим својим кредитним рејтингом и контролним механизмима.
Гледајући у будућност, ако човечанство не промени курс, систем рејтинга је неизбјежна последица дигитализације модерне економије и модерног друштва, што није изум Кине, него демократског Запада. Увођење таквих система је, нажалост, неизбјежно у свим технолошки напредним земљама, на исти начин као и пуни прелаз на дигитални новац, осим ако човечанство не промени курс кретања.
Сорош демонизира Си Џинпинга не због “система контроле”, него зато што ће систем којег су створили Кинези бити аутономан, баш као што је аутономан кинески интернет. То јест, није део глобалне мреже и није део пројекта атлантске глобализације у којој не би требало бити ни Кинеза ни Американца.
Остале би само милијарде потрошача, а све информације о кретањима, ставовима, укусима и трошковима би морале бити концентрисане у рукама неколико глобалних корпорација.
Транснационалне корпорације на себе преузимају функције државне власти и државе као такве, а саме државе на путу до “уједињеног човечанства” једноставно морају одумрети.
Јасно је да се глобализација може продати само као светла будућност с “отвореним друштвом” и “директном демократијом”, чему би цело човечанство требало тежити свом снагом, бјежећи од страшних “тоталитарних система”, отресавши с ногу прашине било које традиције и реда.
Раније је Сорош био престрављен комунизмом и ауторитаризмом, а сада га, наводно, почиње плашити “дигитални тоталитаризам”. То значи да ће демократски Запад изгубити трку с тоталитарном Кином, али не у идеолошком натецању, као у ери сукоба између капитализма и комунизма, него зато што ће Кинези створити систем “друштвеног рејтинга” и упасти у трајну зависност о ужасном Си Џинпингу.
Чињеница је да Сороша уопште није брига за Кинезе, већ да су тај систем требали створити или надзирати га у Кини Гугл и Марк Зукерберг. Али тврдоглави Кинези то не желе. Они желе живети с властитим тражилицама, онлајн трговином, па чак и алгоритмима који одређују што је добро, а што лоше.
То и јесте суштина, јер ако нација сама одређује критерије добра и зла, онда јој се не могу наметнути као норме оне које ће минирати њезин традиционални систем вредности и стабилност. Такав се народ не може “раставити” у “универзалне људске вредности”, “прогресивне идеје” и друге ствари потребне за успех пројекта атлантистичке глобализације.
Тако је стари Сорош љут и сада демонизира Си Џинпинга и против њега окреће Доналда Трампа.
Међутим, Кина је доживела и преживела многе претње, а глобалистичка елита једноставно нема снаге да заустави њезин успон или да целу нацију доведе у заблуду.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
