(Глас Русије)

Заједно са својим руским колегама, они ће разрадити тактику за брзо реаговање у циљу заштите од терористичких претњи и ликвидације њихових организатора.

Данашњи велики маневри су највиши од 2003 године, када су руска и кинеска војска први пут кренуле са вежбама у циљу заштите од терористичких напада. Они се одржавају од 27. јула до 15. августа – три недеље. У вежбама учествује више од хиљаду људи, 100 комада војне опреме, укључујући и двадесетак авиона и хеликоптера. Упркос лошим временским условима, у подручју полигона Чебаркуљ, планови две војске остају непромењени.

Кинески Устав не предвиђа стварање војних блокова и савеза са другим земљама, ипак, војна сарадња са најближим суседом и стратешким партнером Русијом – налази се у успону. Зато постоје објективни разлози, сматра експерт МГИМО Андреј Иванов:

Вежба је антитерористичка. И та одредница је важна. Антитерористичке вежбе се одржавају не само измеђе две земље, већ и у оквиру Шангајске организације за сарадњу (ШОС). То је разумљиво, јер је опасност од тероризма позната не само Русији, већ и Кини, на пример, у Синцјангу, Ујгурском региону. Она је значајна за читаву централну Азију: многе земље из тог региона су чланице ШОС. Али, поред опасности од тероризма, за Кину и Русију је важан још један аспект, који није експлицитно наведен. Свет се суочава са феноменом „наранџастих револуција“, које се завршавају превратима. То је озбиљна опасност, коју Москва и Пекинг не могу да игноришу.

Руски радари ће открити свако лансирање балистичке ракете

У Русији се реализује програм изградње радара који ће поуздано упозоравати на лансирање балистичких ракета са територије страних држава, изјавио је заменик министра одбране Јуриј Борисов.
„До 2018. ћемо гарантовано имати компактно радиолокационо поље“, – рекао је он после посете радарске станице „Вороњеж“ код Иркутска.
Оружане снаге Руске Федерације сада располажу са три радара „Вороњеж“, а још три ће поставити на границама РФ.

У јулу, Русија и Кина су одржале велике поморске војне вежбе у заливу Петра Великог, у Приморском крају. Присуствовало је двадесетак бродова различитих класа. Циљ маневара је био да се разраде акције при захвату бродова од стране морских пирата, као и спасилачке операције.

Поред тога, морнарица је усклађивала сарадњу и у авио-морској одбрани. Неки стручњаци су ове активности Русије и Кине повезали са плановима САД и Јапана о организацији сопствене обуке како на копну тако и на мору, који су се догодили почетком лета.

Могуће је да, активирајући се у том правцу, Вашингтон жели да успостави најбољу за себе равнотежу снага у Азији, узимајући у обзир територијални спор између Пекинга и Токија. Реч је о острвима Сенкаку, у Источном кинеском мору.

Они су изазвали низ великих скандала. Не иде све глатко Кини ни у односима са Филипинима, Малезијом и Вијетнамом. Дакле, према геополитичкој верзији, јачање војне сарадње Русије и Кине, између осталог, има за циљ да покажу своју намеру да формирају сопствени центар моћи. Што је, у контексту мултиполарног света, потреба коју су више пута поновили кинески и руски политичари и која је сасвим природна.

Међутим, сви стручњаци не деле овај став. На пример, руководилац Центра за Азију и Блиски Исток, руског Института за стратешке студије Елена Супонина, сматра да су руско-кинеске војне вежбе кадровски догађај, који нема глобални значај:

Кина је стратешки партнер Русије. На последњим преговорима на највишем нивоу, договорено је да ће се сарадња између две земље развијати у свим областима, укључујући и војску. Данашње вежбе показују да Москва и Пекинг имају не само заједничке интересе, већ и распознају и заједничке претње. Данас, међу земљама не постоје противуречности: сва гранична питања су решена пре неколико година. И оне сарађују не против неког, већ због стабилности у региону.

Ипак, многи угледни аналитичари и политичари у Кини и Русији сматрају да је стратешки савез између две земље – не само економска изводљивост и безбедност одређеног региона, већ и покушај „меког“ отпора Западу и његовим напорима да успостави глобалну контролу над планетом.