Прочитај ми чланак
Догађаји у Украјини су показали да та држава неће више живети, као што је живела раније.
Украјинска политичка елита је разрадила нови модел борбе – мајдан.У з његову помоћ, како је испало, могуће је ефикасно уцењивати власти и добити неопходна решења. Политиколози се боје да ће се отсада сви политички спорови решавати не у кабинетима, већ на улицама Кијева.
Мајдан у Украјини траје не од краја новембра протекле године, већ од 2004. године, – сматра заменик директора Центра украјинистике и белорусистике МДУ Богдан Безпаљко.
Украјинска опозиција на масовном митингу у Кијеву објавила је да јој је потребна помоћ међународних посредника у преговорима са властима.
Према речима лидера странке „Удар“ Виталија Кличка, он је затражио „страно посредовање у разговорима са председником Виктором Јануковичем, да би се избегли неспоразуми“.
Кличко је у суботу заједно са другим опозиционим лидерима учествовао на годишњој безбедносној конференцији у Минхену, на којој су руски и западни политичари изразили супротна мишљења по питању Украјине. Русија је оптужила ЕУ за политику двоструких стандарда
Сви су ти протести почели још 2004. године. Данашњи мајдан се надовезује на онај, први. То је излазак ван предела закона и легитимног поља.
Потпуно је вероватно да ће се радикални протести појачавати, тим пре, што је до тога дошло после 2004. године. Стално су постојали неки градићи под шаторима, мајдани, протести итд.
Они нису имали такве размере, зато су били мање примећени него мајдан из 2004. године и «наранџаста револуција».
Међутим, пређашњи мајдан је био мирнији.У сваком случају, калдрму на Крешчатику нико није намеравао да демонтира, – наставља Богдан Безпаљко.
Мајдан из 2004. године се разликује од данашњег у низу чинилаца. Пре свега, мајдан из 2004. године је била прва акција, која је пореметила правно поље Украјине.
Услед тог мајадана су на власт нетрадиционално и нелегитимно дошао председник Виктор Јушченко. Тај неуставни акт су признале све водеће светске државе.
Управо то је ударило темељ осталим, свим противправним антиуставним акцијама, које видимо данас. Још једна очигледна разлика између оног и данашњег мајдна је крајњи радикализам његових учесника.
Иначе, ситуација у Украјини подсећа на средњовековно Новгородско веће. Дешавало се да грађани нису могли да дођу до јединственог мишлења, те су доказивали своју истину виком и песницама.
То претвара Украјину у жариште у центру Европе, – истичу политиколози. У сваким изборима има не само победника, него и оног ко је изгубио. Коментар ректора Међународног института бизниса Александра Савченка.
Протестни дух Украјинаца за сада не може да буде уоквирен нормалним цивилизационим демократским нормама грађанског друштва и политичког система.
Збигњев Бжежински
На Минхенској конференцији о безбедности бивши саветник за безбедносна питања владе САД је рекао како је јако тешко осмислити стратешки план, којим би сукоби били окончани, будући да је украјински председник Виктор Јанукович, како је нагласио – у својој основи заправо ситни криминалац.
„А такве људе карактеришу две особине: они су заиста глупи и увек траже неку нову могућност за крађу.
Они су неспособни у предвиђању дугорочних последица свог деловања.
И то је управо разлог зашто њихови противници тешко могу нешто да планирају…“, нагласио је Бжежински.
Услед тога су стална трзања између парламентарне републике и јаког председника.
Земља тражи, али не теоретски, већ емпирички, адекватан облик управљања.
Данас доминира председнички облик управљања, следећи, мислим, биће парламентарни.
Политички систем, који се градио у Украјини већ више од 20 година, показао је своју неспособност.
За изградњу новог систьема ће требати најмање деценија, – прогнозира Александар Савченко.
На стабилну Украјину се може мислити отприлике од 2023.-2024. године.
Током 10 година ће се формирати политичка култура, институти власти, те се може очекивати чврста држава.
Наредних 2-3 године ће Украјина наставити такве нестабилне акције и изненађивати Европу и свет.
Међутим, Украина није прва, ко је зачудио свет. Он је већ видео «арапско пролеће».
Разлика је у томе, што ни власти, ни опозиција за сада нису дозволиле масовно крвопролиће, те су и нереди почели уочи богојављенске хладноће, закључује Александар Савченко.
