Прочитај ми чланак
15. новембар, 2013: Ово је прва зима у којој руски војници не носе ваљенке. То су чизме израђене од филца. На западу, скоро једина ствар коју још увек можете добити а да је направљена од филца јесте шешир, али је у Русији обућа од филца популарна вековима. Филц је обрађена вуна. Филц је релативно крут и, као и сви производи од вуне, добар је изолатор и водоотпоран је (не непромочив).
До 20. века, током циче зиме, филцане чизме су биле једини начин да Руси изађу напоље а да им се не смрзну ноге. Иако се филц користи више од 1500 година, филцане чизме се нису појавиле до 1700, а за широку употребу постале су довољно јефтине у 19. веку, када је аутоматизована њихова производња. Пре тога су филцане чизме биле више луксузни артикал. До краја 19. века постале су производ за масовно тржиште, а руска војска је била главни купац.
Али филцане чизме нису отпорне као кожне и бескорисне су у периодима када има доста бљузгавице или било какве кише уопште. По таквом времену треба филцане чизме носити унутар неке гумиране обуће, да их одржи сувим. Иако веома корисне током Другог светског рата, када су чак и немачки војници скидали филцане чизме с мртвих Руса и носили их, филцане чизме обично не трају дуже од једне сезоне, посебно ако сте у борби или редовно радите напољу.
Дакле, сада руска војска прелази на западни стил обуће за хладно време. То значи да Русија такође замењује традиционалне потплате (грубо направљене) на чизмама и омотаче за стопала. Западњачких борбених чизми на шнир има у много различитих величина, а намењене да се користе са чарапама су и много популарније код већине Руса. Филцане чизме нису у моди код урбаних Руса већ деценијама. Руси већином нису упознати ни са омотачима за стопала („портјанки“), које војници и даље уче да користе. Са портјанки, корисник мора прво да умота своја стопала пре него што их увуче у високе чизме без пертли (“tarpaulin” boots). Ако умотавање нисте урадили правилно, голи делови вашег стопала су изложени грубој унутрашњој површини чизме, а то обично доводи до болних пликова. Старомодне чизме су веома неомиљене код већине војника примораних да их користе. Број старијих официра који и даље фаворизују ову обућу из 19. века такође се смањује. Тако су „портјанки“ и „ваљенки“ званично нестали ове године, заједно са старим чизмама којих је било само у две величине.
Шта Руси сада користе јесте оно што су САД научиле за више од дванаест година борбених операција у Авганистану. Што је приморало САД да развију неколико генерација борбених чизама за трупе које се боре у стеновитим брдима, леденој хладноћи и по тамошњој великој врућини. Сваке две или три године избациван је нови дизајн. Са сваком генерацијом чизми је било све мање проблема, а на најновију итерацију HWMCB – Hot Weather Mountain Combat Boot било је најмање жалби. HWMCB има много малих измена у односу на претходни дизајн, највећа разлика је да је нова чизма 200 гр лакша од претходне. Руси су на интернету били више заинтересовани за америчке чизме за хладноћу, које је лакше било развити од модела за врућину.
У 2011, САД су обавиле брзопотезни конкурс и избор за нову борбену чизму за топло време за трупе у Авганистану. Потрага је трајала само неколико месеци. Избор који је две године претходио овоме резултовао је предивном новом борбеном чизмом. С једним проблемом. Чизма је била за хладно време. Зато не изненађује што је у авганистаној сезони веома топлог времена у овим чизмама ногама било претопло и прилично неудобно. Зато трка да се пронађе чизма за топло време. Дакле, за последњих пет година трупе иду у Авганистан са два пара чизама, по једним за сваку од авганистанске две сезоне (једна је веома врућа, друга је веома хладна, а између сваке од ових главних сезона постоји неколико недеља варљиво благог времена за које ће било која чизма одговарати). Руска војска одавно зна за ово, користи платнене чизме већим делом године и филцане чизме током хладног времена.
У 2011, Војска САД је изабрала Belleville 950 Combat Mountain Hiker као нову борбену чизму за трупе у Авганистану. Белвил 950 је имала јачи и 20 одсто дебљи ђон, дизајниран да олакша напетост стопала и повећа трење за војнике које прелазе преко кршевитог и стеновитог терена, док носе борбени комплет од преко 30 кг. Горњи део Белвил 950 је водоотпорна кожа. Белвил 950 није била погодна за примену по времену због крутости. Дакле трупе су наставиле да користе њихове тренутне, мање круте и више тапациране, борбене чизме. Али, када су кретале у брда, радије су носиле своје Белевил 950с.
Када су се Белевил 950с носиле током топлог времена у Авганистану пре две године, проблеми с врућином су постали очигледни. Војска је сместа потражила чизму чврсту као Белвил 950, али хладнију по топлом времену. Изабрана су два кандидата: верзија Белевил 950 (990) за топло време, а други сличан дизајн је био милитаризована верзија Wellco Hybrid Hiker. Заједно, ова два произвођача су испоручила преко 60.000 пари чизама за топло време у року од годину дана.
Ова употреба чизме комерцијалног дизајна није ништа ново. Током последње деценије војска и маринци су променили своје ставове према војним чизмама. Уместо да покушава да сама пројектује чизме, војска је признала супериорност дизајна комерцијалних чизама креираних за планинаре, алпинисте и уопште за активности на отвореном. То је довело до нове генерације борбених чизама које су издржљивије, и удобније, од ранијих генерација борбене обуће. Многи војници у руској војсци, а посебно официри и професионални војници, приметили су овај тренд и били су у стању да одрже корак са развојем путем интернета.
Потрага за чизмом посебно погодном за Авганистан такође није ништа ново. У 2008, SOCOM – Special Operations Command је купио 10 000 пари чизама дизајнираних да преживе употребу у Авганистану – после открића (већ 2001) да авганистанске стене имају тенденцију да цепају чизме. Пустињске чизме Војске САД, коришћене без проблема још од њиховог првог великог практикума у Заливском рату 1991, брзо су се распадале у Авганистану. До почетка 2002, војници су се жалили да су чизме постајале бескорисне после неколико месеци. Испоставило се да је проблем што су чизме направљене с ђоновима и петом за меки песак. Авганистан има доста песка али такође има много оштрих стена, које парају чизму одоздо. Очигледно, чизма није прошла екстензивно тестирање у стеновитим пустињским областима (које нису тако честе као углавном пешчане пустиње). Пустиње су дуго биле велики проблем у развоју војне опреме.
Војници су дуго тражили своја сопствена решења, брзо купујући сваки бренд планинарских и „јуришних чизама“ (за полицију и SWAT) који се појави. То кошта 100 – 150 долара пар. Бејтс (Bates) је био један од популарнијих брендова који су купљени и U.S. Marine Corps (морнаричка пешадија) су узеле Бејтс за нову пустињску чизму. SOCOM је имао Бејтс креацију „Tora Bora Alpine Boot“. SOCOM је хтео чизму који би могла да се носи са стенама, као и температурним екстремима у Авганистану.
Интернет је одиграо главну улогу у изненадном брзом покретању и развоју нових дизајна. Већина војника је на интернету и многи учествују у онлајн форумима, Listserv-у ( више: en.wikipedia.org), или собама за ћаскање („четовање“ – chat rooms), где се нова открића могу брзо дискутовати и вредновати. Вест се брзо и широко дистрибуира. Бирократија војне набавке мора да одговори на ово, јер војници такође могу зврцнути Конгрес са причама о лошем квалитету опреме. Бирократе то мрзе, па сада обраћају много више пажње на оно што војска жели. Нови дизајни чизама су усвојени од стране многих других земаља јер су њихови војници сазнавали о њима на интернету и захтевали бољу опрему коју су Американци развијали.
За Србин.инфо превео: Александар Јовановић
