Прочитај ми чланак

Сноуден већ надмашио Вотергејт?

0

SNOUDEN NADMAŠIO VOTERGEJET
У  Друштвеном дому у Москви је  у понедељак, 1. јула  одржан округли сто посвећен афери прислушкивања. На  саветовању  су учествовали  представници друштвених организација, заштитиници права   грађана,високо постављени чиновници, блогери.

Сви присутни су се сагласили да је прислушкивање, особито таквог обима,  недопустиво, јавила је руска агенција Ридус.

Сноуден предлаган за Нобелову нагрду за мир, али форум тај предлог није прихватио.

И због тога се сва дискусија свела на два основна аспекта: на изручење Сноудена САД и на мере  супростављања „Vеликом брату“.

Заједничко мишљење је изразио Михаил Федотов , шеф службе за права човека  у кабинету председника  Руске Федерације Владимира Путина.

“Убеђен сам у то  да, ако је Сноуден деловао у друштвеном интересу, онда је друштво обавезно да га заштити.“ Федотов је такође подсетио да је Русија потписала Женевску конвенцију која је обавезује   да ne испоручује бегунце.

У томе да Сноудена не треба испоручити САД , били су сагаласни сви на  овом форуму.

Русија  нема никаквих основа за предају  Едварда Сноудена САД“- изјавио је заменик секретара Савета  Федерације Владислав Гриб. У САД му прети смртна казна, на коју је код нас стављен мораторијум. Таква казна у Русији се сматра нечовечном.

Сноудену-Нобелова награда за мир!
Александр Сидјакин,   депутат Државне Думе,  је предложио да се иде  још даље -да се бивши агент ЦИЕ предложи за Нобелову награду за мир! По мишљењу овог депутата, Сноуден је деловао са позције заштите qудских права у целом  свету и ти напори треба да буду награђени.

Та иницијатива депута Сидјакина није наишла на општу подршку  присутних, али је  незадовољство потезима америчких специјалних служби изражено једогласно.

pino_arlaki
Посланик Италије у Европском парламенту Пино Арлаки : Није нам потребна заштита САД

С њима се у потпуности сложио и Пино Арлаки, посланик Италије у Европском парламенту у Стразбуру и заменик генералног секретара ОУН .

Не плашећи се америчке одмазде, он  је у суsрет посетиоцима друштвених мрежа  пошао кроз Skype:

То је дивљачко нарушавање права човека“, истако је  сињор Арлаки. -Т а чињеница је озбиљно запретила   нашим односима са САД .

Уколико они не могу нама да верују, онда ни ми не можемо веровати њима. Увек смо веровали да су САД право  демократско друштво, али све се  свело на то  да они могу да чине све што им се свиди и што оцене да је у њиховом интересу . Они су себи дали за право да буду светска влада и кобајаги заштиници свих на планети.

Нама њихова заштита  није потребна. Хладни рат је завршен и они морају на њега заборавити. Нама не прети таква опасност од које би они морали да нас штите на тај начин. С тероризомом  се ми сами можемо борити и изаћи на крај.

Како се можемо борити против  исламских самоубица – терориста путем контроле комуникција стотина милиона људи.? У Стразбуру ћемо вечерас организовати  саветовање о парламнетарном истраживању тог питања.

Сви уређаји  постављени  у Европи у циљу прислушкивања  разговора морају бити демонтирани,“ закључио је Пино Арлаки, посланик Италије  у Европском парламенту и заменик генралног секетртара ОУН.

Председник Русије Владимир Путин изјавио је да Едвард Сноуден може, ако то жели, да остане у Русији , али само ако престане са активностима против Сједињених Држава.

Примена двојних стандарда у међународном праву и праву човека
Прислушкивање разговора чланова Европског савета од стране  специјаних служби  САД   је  типична пракса примењивања двојних стандарда у  области поштовања  одредби међународног права и права човека, – рекао је Константин Долгов, опуномоћени представник Министарства иностраних  послова Русије за питања права човека и демократије . 

– Очекијемо да ће у САД смоћи снаге и извући одгворајуће закључке из ове  скандалозне приче, што би било у скаду са њиховим међународним   обаезама.

Подсећамо да се 25. јуна навршило 110 година од рођења Џорџа Орвеал.

Прототипови његовог славног романа „1984“ била су друштва у совејтској Русији за време Стаљинове владавине и Хитлерова Немачка.

Роман веома прецизно описује данашњу  ситуација у свету. Само  што  више то није друштво у Русији и Немачкој.

Испало је да славни Британац није могао очекивати у шта се све може преобратити најдемократскија земља  на свету.

Бранко Ракочевић