Немачка и Пољска подржавају што брже укидање визног режима између Русије и ЕУ.

Након састанка шефови МИП трију земаља су потврдили да се припрема споразума у овој области ближи крају.

Међутим, конкретне рокове – и то није први пут – министри нису навели. Сиријска криза је представљала другу важну тему преговора.

„Односи наших земаља се ослањају на богату, иако не увек једнозначну, али заједничку историју,“ – изјавио је шеф руског МИП Сергеј Лавров после преговора с колегама из Пољске и Немачке.

Ујутру, још пре састанка, министар је посетио спомен-гробље где су сахрањени совјетски војници, који су пали приликом ослобођења Пољске од немачко-фашистичке окупације. Сергеј Лавров је положио венац на Споменик захвалности – такав је локални назив монумента.

Око пола сата касније шефови МИП трију земаља су се руковали и почели разговор о заједничким пројектима и о томе шта још треба учинити за развој партнерства. Један од најуспешнијих подухвата у овој области је споразум о пограничном кретању између Пољске и Калињинградске области. За непуне две године већ су очигледни плусеви које може донети потпуно укидање виза између Русије и ЕУ, изјавио је пољски министар Радослав Сикорски:

Број прелазака границе у зони важења споразума порастао је за 100 одсто – од 2 милиона у 2011. до 4 у 2012. години. Ови и други показатељи уверавају нас да је заиста потребно ликвидирати све преостале баријере са суседима и кретати се ка безвизном режиму с Русијом.

По речима Сергеја Лаврова, споразум о пограничном кретању функционише беспрекорно. Захваљујући њему робна размена међу земљама је прошле године премашила 100 милијарди долара. У петак су сва три министра изјавила да укидање визног режима представља стратешки задатак.

Такође су потврдили да Русија доследно испуњава све постављене захтеве Брисела – без обзира да ли се тичу пограничне контроле или преласка на биометријске пасоше. Међутим, кад ће бити потписан чувени споразум о поједностављењу визног режима и да ли ће то бити учињено на предстојећем самиту Русија-ЕУ у јуну, министри су поново одбили да говоре. И апеловали су на све да се не шпекулише темом тачних рокова.

Засад такође није јасно кад ће бити одржан други важан догађај – раније најављена конференција о Сирији. Међутим, у петак је о подршци ове важне заједничке иницијативе Русије и САД шеф МИП Немачке Гидо Вестервеле изјавио:

Немачка поздравља предлог за сазивање међународне конференције. Спремни смо да учествујемо у њој и да дамо свој допринос употпуњавању њеног дневног реда. Ова манифестација има огроман значај за кретање ка могућем политичком регулисању конфликта. Притом на све начине треба избегавати сметње које могу да утичу на одржавање такве конференције и појачавање конфронтације у земљи. Између осталог, имам у виду незаконити трансфер наоружања у земљу. Немачка се залаже против тога.

Очигледно, последња опаска је била упућена руском министру Сергеју Лаврову. А затим је упућено већ и конкретно питање немачког новинара у вези с евентуалном испоруком Дамаску комплекса С-300 од стране Москве – о чему је раније било речи у Израелу. Сергеј Лавров је још једном изјавио да се све садашње испоруке оружја врше по уговорима из 2010. године. Нове послове, тим пре такве који би кршили међународне норме, Русија никад неће закључити, истакао је министар:

Русија не планира да продаје. Русија већ одавно завршава испоруку на основу потписаних уговора за технику која представља противвазушни систем. То није забрањено никаквим међународним нормама. То је одбрамбено оружје и оно је намењено томе да у овом случају Сирија има могућности да се брани од удара из ваздуха, што као што знамо, није фантастичан сценарио.

О заштити, али већ других граница, било је говора кад су министри замољени да прокоментаришу планове које Москва има за лоцирање авиобазе у Белорусији. Радослав Сикорски је истакао да су у Варшави веома забринути због приближавања војне инфраструктуре границама земље. Сергеј Лавров је у одговору подсетио да су се сад, чак и после првобитних тврдњи да ће бити супротно, структуре НАТО сасвим приближиле граници с Русијом.

А што се тиче базе у Белорусији – ово питање треба да разматрају само Москва и Минск. Ове земље су делови јединственог војног простора, што је одавно одлучено и забележено у споразумима у оквиру Савезне државе.