Прочитај ми чланак
МОСКВА, 21. новембар (РИА Новости) – Тренутна државна ограничења спречавају приватни сектор да финансира развој свемирске индустрије Русије, виши званичник за питања свемира је рекао је у четвртак.
Очекује се да ће Русија потрошити 2 билиона рубаља (70 милијарди долара) на свој свемирски програм до 2020, али само 72 милијарди рубаља ће доћи од приватних инвеститора (2,2 милијарде долара), према Денису Лискову, заменику шефа свемирске агенције Русије, Роскосмос-а.
„Садашњи систем за управљање свемирском индустријом кроз коришћење не-тржишне државне регулације не олакшава додатно приватно финансирање за производњу у цивилном сектору“, рекао је Лисков на московској конференцији о развоју свемирске индустрије Русије до 2030.
„Тешка зависност “свемирских фирми” о потпуно државном финансирању значајно смета развоју свемирске индустрије у целини“, рекао је званичник.
Амбициозни свемирски програм Русије, који подразумева изградњу нових свемирских центара и техничку модернизацију свемирске индустрије, претрпео је мноштво неуспеха у последњих неколико година, већином због неисправног хардвера.
Роскосмос је критикован због неефикасног коришћење државних фондова и лошег управљања свемирским активностима.
Руска влада је спремна да радикално преиспита структуру своје свемирске индустрије у покушају да се повећа ефикасност и смањи злоупотреба средстава.
Обнова индустрије је почела у октобру, када је бивши помоћник министра одбране Олег Остапенко заменио Владимира Поповкина као шеф Роскосмоса и влада објавила планове за консолидацију свемирске индустрије Русије под контролом јединствене државне корпорације која би на крају прошла кроз иницијалну јавну понуду.
За Србин.инфо превео: Александар Јовановић
Сателити гледају на Земљу. Како даље?
Роскосмос обнавља сателитску групу сондирања Земље на даљину. Планирано је да се до 2015. године у орбиту лансира најнеопходнији „комплет“ хидрометеоролошких апарата, као и да се инсталирају системи „Арктик“ и „Преглед“. Али, ко и како ће да користи њихове податке?
Извештај Кирила Борисова, заменика директора управе техничке политике и контроле Федералне космичке агенције, о плановима агенције за инсталирање руске групе сателита за сондирање Земље на даљину (СЗД) је отворио специјалну конференцију о СЗД, која се ове седмице одржава у Руској академији наука.
Они, који пажљиво прате дешавања у овој области, знају да се рокови лансирања нових апарата стално одлажу. И овај пут није могло без одлагања – хидрометеоролошки сателити „Метеор-М“ #2, „Електро-Л“ #2 и природноресурсни „Ресурс-П“ #2, који су ове године требали да се лансирају у космос, су „пренети“ у 2014. годину због примедби на апаратуру сателита. Међутим, постоје и разлози за опрезни оптимизам: први „Ресурс-П“ је почео са радом у септембру ове године после пробних летова, а „Метеор-М“ и „Електро-Л“, који су пре неколико година лансирани у орбиту, раде, мада у режиму ограничене експлоатације. Значи, данас се може констатовати да се после неколико година скоро тоталног одсуства руских сателита СЗД у орбити, сада постепено обнавља сателитска група. Већ ради пет апарата и постоје сви разлози да се верује да ће, вероватно, са потешкоћама, постепено прорадити.
Без обзира на све, проблеми остају. Осим тога, да би се обновила макар минимална количина орбиталних апарата, потребно је да се истовремено иде напред – да се ради на новим инструментима и апаратима следећих генерација. А, то је, за сада на чекању. Према речима Кирила Борисова, у агенцији је одлучено да се привремено прикочи разрада нискоорбиталног апарата следеће генерације „Метеор-МП“. Одлучено је да се уместо њега понови „Метеор-М“, који се показао као добар. Захваљујући томе, до 2015. године би у космосу требао да буде присутан најнеопходнији састав метеосателита: већ постојећим „Метеор-М“, „Електро-Л“ и „Ресурс-П“ ће се придружити и по две њихове модернизоване „копије“.
На жалост, ограничена средства и неопходност да се у најкраћем року обнови група одређују приоритете. Потребно је додати да се ових година планира и лансирање система „Арктик“, о коме се одавно дискутује (два апарата за посматрање географске ширине) и „Преглед“ (четири апарата, међу којима је и радар). Последњи систем је посебно важан, јер ће то почети да затвара „рупу“ у орбиталним средствима радара у Русији.
Планира се и паралелно усавршавање система пријема и обраде сателитских информација. Своје центре за обраду података поседују Роскосмос (Москва и Краснојарск) и Росхидромет (Московска област, Новосибирск и Хабаровск), као и нека министарства и агенције. Али, према речима Кирила Борисова, планирано је да се они у најскорије време споје у један централизовани систем ЕТРИС СЗД (Јединствени територијални распоређени систем за сондирање Земље на даљину), како би пријем и обрада података постали што ефикаснији.
Он је, такође, рекао да би било добро да се овакви системи за пријем и обраду података направе и на северним географским ширинама, како би се повећала и зона покривања и могућности добијања информација.
Значи, систем се обнавља. Али, постоји и други аспект ове теме, о коме често говоре стручњаци, а медији ретко о томе пишу, јер се он односи чисто стручна питања рада с подацима. Добити сателитску информацију – није ни пола посла.
Огроман део терета иде на плећа система за обраду података и слање наручиоцима, државним и приватним, готовог информационог производа – карти са одређеном резолуцијом о изменама ових или оних објеката: шума, флоре, земље. Оваквих система и у Русији има много. Али, како дуго времена није било информација домаћих сателита, они користе стране податке. Да ли ће информације са нових руских сателита у потпуности или бар већим делом заменити стране?
Одговор на ова питања може дати само пракса.
