Pročitaj mi članak
Многи аналитичари сматрају руске ваздушно-десантне јединице најбољима у свету и потпуно јединственим. Питате се зашто? Одговор је једноставан; руске јединице су бројчаније (преко 50 хиљада припадника под пуном ратном опремом), механизованије и перманентно се усавршавају. Интересантна је и чињеница да међу својим ветеранима имају и једног свеца.
Оно што желим овом приликом да поделим са вама је промотивни видео материјал “Звезда ТВ-а”, канала који делује у оквиру руског Министарства одбране и који је направљен поводом 85. годишњице оснивања руских ваздушно-десантних јединица. Зато не очекујте документарац који би садржао озбиљна питања и нудио критички усмерене коментаре.
Свакако је реч о веома интересантном видеу. Одмах после прегледа замолио сам Алену Скарекову и Тазита да ми видео преведу и ставе поднаслове што су они љубазно и учинили. Но пре него што погледате сам видео желео бих са вама да поделим неколико чињеница о руским вадзушно-десантним јединицама (руска скраћеница: ВДВ) и о њиховој политичкој, војној, социјалној па чак и духовној улози у модерном руском друштву.
Руске ваздушно-десантне јединице
Руске ВДВ су заиста нешто јединствено у свету и зато не би требало да их мешамо са билокојом другом војном ваздушном силом.
Прва битна ствар везана за ВДВ је управо чињеница да се ради о изузетно добро механизованој војној јединици. Нипошто их не можемо упоређивати са осталим (рецимо УС 82-АБ) ваздушним јединицама јер су јако мобилне и окретне војне јединице. На видеу можете видети како се у њиховом оквиру неки тенкови и војна возила могу преносити са падобранима. Оно што видео не приказује је артиљерија ВДВ која укључује системе попут 2S9 Nona, D-30 топ или 2S25 саморотирајући истребљивач тенкова.
Друга битна ствар је чињеница да су ВДВ бројчано изузетно јаке са тренутним бројем од 50 хиљада припадника, 5 ваздушних дивизија и 6 ваздушних бригада (које укључују 45. специјалну јединицу ВДВ). Све наведене јединице су на јако високом нивоу ратне спремности.
Оне су такође оличење руског војног морала и тактичких способности које су исказале током неких од најбитнијих ратних дешавања у совјетској и постсовјетској Русији. Једна од најзначајнијих битака у којој је учествовала цела 6 бригада била је битка код Улус-Керта. Овом приликом немам пуно времена и простора да опширније пишем о томе али сви они који су заинтересовани да сазнају више о томе могу прочитати чланак “ULUS-KERT: An Airborne Company’s Last Stand” који су писали Американци, наредних Мајкл Вилмот и пуковник Peter Couras (чланак доступан овде: ULUS-KERT: An Airborne Company’s Last Stand).
Иако се та битка одиграла на почетку Путинове владавине када је сама Русија још увек била слаба и војно нејака што је и узроковало велике губитке на страни 6. ваздушне бригаде руске војске њен значај је итекако велики за руску ратну историју. Све ово у детаље описују аутори у горе поменутом чланку. Та битка показала је спремност и јаку вољу руских војника да се без обзира на цену никада не одрекну својих идеала и одбране своје домовине. Својом борбом жестоко су се супротставили злу које је тада претило да уруши сва позитивна достигнућа Путинове владавине. То зло су представљали чеченски вехабисти и терористи.
Сви ћемо се сложити да такву пожртвованост и оданост Отаџбини не поседују трупе НАТО јединица. За разлику од њих које ратују искључиво за профит руске ваздушне јединице пружиле су огроман допринос целокупном препороду Руске Федерације.
Овде треба споменути и чињеницу да су руске ваздушне јединице једне од ретких у свету које су изнедриле и неке од сјајних војника који су захваљујући својим напорима и делима постали чак и свеци те као такви и веома поштовани у руском народу. Један од њих је сигурно и млади војник по имену Евгениј Александровић Родинов (више о животу и смрти овог храброг човека можете прочитати на следећем линку: Yevgeny Rodionov).
Оно што је толико значајно у случају овог младог човека је чињеница да се он није хтео одрећи своје православне вере ни у тренуцима најгорег мучења од стране чеченских терориста; његов подвиг је утолико битнији јер је у оно време било јако тешко наћи човека, нарочтио млађег који би се одрекао “модерних тековина демократске (прозападне) Русије” и положио свој живот за оно највредније – за своју веру, дом и државу.
Иако не могу да докажем чврсто сам уверен да чињеница да је Родинов био припадник ваздушно-десантних јединица нимало није случајна. Лично сам упознао много припадника руских ВДВ и са прецизношћу могу рећи да се њени припадници препознају по високо развијеном осећају за правду и патриотизам, по свом неприкосновеном моралу и борби за традиционалне вредности руске нације.
Овде бих вас замолио да ме не разумете погрешно. Ја не кажем да су баш сви припадници руских ВДВ такви какве сам их описао горе и да су сада сви свеци. Далеко од тога. Довољно је погледати доњу фотографију младих, пијаних војника који сваког 2. августа праве будалаштине и то на дан Светог Илије, заштитника руских ваздушно-десантних јединица.
Али исто тако многи од њих се понашају своме позиву примерено и у складу са руском православном традицијом што нам приказује и слика на којој поједини припадници ВДВ на сасвим примерен начин обележавају дан Светога Илије.
Треба истаћи да једна реалност не сме да закрије другу. Обе су својствене Русији и војној природи њених ВДВ.
Оно што сам желело овим приказом да објасним је управо чињеница да су руске ВДБ руски уникум; јединице специфичне за Русију, један својствен феномен. За више информација и техничких детаља позивам Вас да погледате поменути видео.
Видећете да су руске ВДВ јако модернизоване јединице са озбиљним развојним потенцијалом у будућности. Оне имају за собом чак 85 година техничког развоја и усавршавања. Кад одгледате овај видео запитајте себе: “Колико су ови момци импресионирани новим “мултинационалним” НАТО бојевим главама и “јединицама за хитно реаговање”?
Превод са енглеског: Данијел Игрец за СРБИН.ИНФО
Извор: Russia insider
