Прочитај ми чланак
(РТС)
Руски председник Путин и јапански премијер Абе сагласили се у Москви да две земље треба да потпишу споразум којим би се окончало ратно стање које формално траје од 1945. године. Русију и Јапан зближава заједнички интерес у области трговине природним гасом.
Руски председник Владимир Путин и јапански премијер Шинзо Абе сусрели су се у понедељак у Москви где су разговарали о територијалном спору везаном за четири острва из Курилског ланца и начинима за продубљивање економске сарадње.
У заједничкој изјави издатој након састанка, два лидера сагласила су се да је стање, у којем се Русија и Јапан техничке налазе у рату будући да нису закључили формални споразум о завршетку Другог светског рата, абнормално и да државни органи две земље треба да убрзају преговоре за проналажење решења које би било прихватљиво за обе земље и које би омогућило закључење мировног споразума.
Две земље сагласиле су се и да сарађују на развоју руског Далеког истока и источног Сибира, и оцениле тај споразум као обострано користан.
Највећи конкретни повод за посету јапанског премијера Москви, оцењује аналитичари, је трговина природним гасом. Наиме, Русија је највећи светски произвођач, а Јапан највећи светски увозник течног природног гаса.
Пад потражње за нафтом и природним гасом у Европи услед тамошње економске кризе, као и почетак експлоатације јефтиног гаса шела у Северној Америци, присиљавају Русију на нову трговачку офанзиву у којој је велики циљ повећање продаје нафте и природног гаса у Азији.
Такође, Русија последњих година настоји да развије инфраструкутуру и индустрију у својој Далекоисточној регији, где је у протекле две деценије популација драстично опала са 8 на 6,27 милиона и где становништво има низак животни стандард у поређењу са европским делом земље.
Са друге стране Јапан, због заустављања рада нуклеарних централа након несреће у Фукушими, сада увози огромне количине природног гаса и угља, услед чега у последњих годину дана бележи негативан спољнотрговински биланс.
Дубља економска сарадња у области енергетике између две земље битна је и због тога што Русији даје могућност да у продаји својих природних богатстава смањи зависност од кинеске потражње, а Јапану отвара могућност да диверсификује изворе снабдевања и тако постигне ниже цене у будућим преговорима са сваким од својих снабдевача.
Потреба за јачањем економске сарадње, сматра се, представља подстицај за нормализацију политичких односа између два економска џина.
Територијални спор
Совјетске снаге крајем Другог светског рата продрле су у Манџурију у Кини која се налазила под јапанском окупацијом и заузеле острва Кунашири, Шикотан, Еторофу (у Русији познат као „Итуруп“) и Хабомај из јужног дела Курилског ланца која су се до тада налазила у саставу Јапана.
Токио већ више од шест деценија покушава да поврати та острва, где сада живи око 30.000 Руса и где нема становника јапанског порекла будући да су они депортовани по доласку совјетских трупа.
Потребе Русије да надокнади смањење у извозу природног гаса и велика средства која је Јапан спреман да одвоји за њихову куповину сада јачају преговарачку позицију Токија у том територијалном спору.
Далекоисточна царевина спремна је и да Русији понуди низ инвестиција у пољопривреду и инфраструктуру, у случају да Москва одлучи да врати острва која се у Јапану називају „северном територијом.“
Совјетски савез и Јапан 1956. године издали су заједничку декларацију о поновном успостављању дипломатских односа и том приликом највећа држава света предложила је да врати два мања острва из поменутог ланца, али Токио то није прихватио јер она чине свега седам одсто укупне спорне територије.
Јапан зато наставља да тражи повратак свих острва – захтев који су председници Путин и Медведев у прошлости чврсто одбијали. Међутим, недавна изјава председника Путина да би могло да буде постигнуто решење у којем ни једна страна не би победила али ни изгубила, показала је спремност Москве на нову рунду преговора.
Политички коментатори у Азији оцењују да због војностратегијског значаја и снажног националистичког имиџа који пројектује председник Путин, повратак читаве спорне територије Јапану није реалистичан, али да се Токио евентуално може надати повратку бар два мања острва у складу са споразумом из педесетих, ако буде вољан да прихвати ту опцију, која се у Земљи излазећег Сунца до сада углавном доживљавала као дипломатски пораз.
Премијера Абеа у посети Русији пратило је око 120 јапанских бизнисмена, а бројна јапанска делегација ће се након Москве упутити у Саудијску Арабију, Уједињене Арапске Емирате и Турску, где ће поред увоза енергената разговарати и о трансферу најновије јапанске нуклеарне технологије коју не треба мешати са технологијом из седамдесетих година на којој су се базирали реактори цунамијем уништене централе у Фукушими.
