Pročitaj mi članak
Председник Руске федерације Владимир Путин наложио је јуче кримским локалним властима да у року од седам дана, најкасније до 29. марта, припреме план прилагођавања управних и безбедносних структура руским законима, јавио је у недељу Радио Глас Русије.
Реконструкција, међутим, не одлаже ступање на снагу руских закона у прелазном периоду. Законик Руске федерације данас је ступио на снагу, а од овог понедељка је руска рубља, за сада уз украјинску гривну, званично средство плаћања.
Председник Путин је дао инструкције руским министарствима и агенцијама да обезбеде спровођење мера усмерених на успостављање федералних, регионалних, општинских и других извршних одељења у Републици Крим и граду Севастопољу, саопштила је Прес служба Кремља. У саопштењу је наведено да је влади федерације и локалној влади Крима наложено да поднесу прве извештаје у року од две недеље, док ће касније извештавати једном месечно о постигнутом напретку.
* * *
Одлука председника Путина ступила је на снагу минулог петка, када је потписао уставни закон којим се Крим и град Севастопољ присаједињују Русији као два конститутивна региона. Закон су, претходно, одобрили Државна Дума и Савет федерације.
Тиме је озваничена процедура поновног руско-кримског уједињења, мада ће као датум бити забележен данашњи понедељак.
Западни аналитичари спекулишу да је одлагање званичног припајања, од петка до понедељка, уследило да би се паравојним снагама и „неидентификанованој војној сили на Криму” дало времена да преузму украјинске војне базе на кримском полуострву, што је у пракси и остварено у току минулог викенда. У суботу су истакнуте руске заставе на укупно 189 украјинских војних објеката.
У току операција, које су у званичном жаргону назване преузимањем војних и стратешких објеката, целокупна украјинска флота која је сидрила у кримским лукама преведена је у састав руске морнарице. На укупно тридесет ратних бродова, међу њима командни брод „Славутич” и једина украјинска подморница „Запорожје”, истакнута је руска застава.
Завршне операције преузимања украјинских војних објеката на Криму послужиле су као добродошао повод западним медијима да се запитају – шта је следећи корак Москве?
Одговор је дао врховни командант снага НАТО за Европу генерал Филип Бридлав: „Руске снаге на граници са Украјином су изузетно обимне и изузетно спремне”, рекао је Бридлав на дискусији за округлим столом у Бриселу, који је прошлог викенда организовао немачки Маршалов фонд.
Бридлав је, како извештава Ројтерс, упозорио да Русија на источној граници Украјине гомила велики број војних јединица и додао да би то могло да представља претњу по Придњестровље, регион отцепљен од Молдавије с већинским руским становништвом. Шеф украјинског Савета за националну безбедност и одбрану Андриј Парубиј се надовезао на генералов приказ ситуације – тврдећи да је руски председник Владимир Путин спреман да нападне Украјину снагама нагомиланим уз границу.
Заменик руског министра одбране Анатолиј Антонов негирао је све наводе по којима Москва гомила војне снаге на граници са Украјином, додавши да његова земља по том питању поштује међународне споразуме. „Руске оружане снаге не спроводе никакве ненајављене војне активности које би могле да угрозе безбедност суседних земаља”, рекао је Антонов и изразио чуђење што америчка страна покреће то питање, упркос гаранцијама које је дао руски министар одбране Сергеј Шојгу у разговору са америчким и украјинским колегама, Чаком Хејгелом и Игором Тењухом.
„Сергеј Шојгу је апсолутно јасно и недвосмислено обавестио све са којима је разговарао о стварној позицији на руско-украјинској граници, да Москва нема намеру да онде гомила своје снаге”, навео је Антонов. Он је додао да је Шојгу позвао Хејгела да објективно процени стање војне спремности руских оружаних снага уз границу са Украјином и да не преувеличава ситуацију.
Занимљиво је да се у новонасталој расправи Немачка показала као већи присталица такозваног војног одговора од САД – супротно њеном политичком опредељењу да се решење украјинског и кримског проблема мора решавати мирно, дипломатским путем. Министарка одбране Урсула фон дер Лајен апеловала је у недељу на челнике НАТО савеза да покажу политичку одлучност, тако што ће показати присуство НАТО-снага на свим границама алијансе према Русији. „Само на тај начин ћемо се ефикасно супротставити покушајима нових анексија у Источној Европи”, рекла је Фон дер Лајен.
Јавни тужилац Крима одушевила Запад
Оштра критика припајања Крима Руској федерацији није наудила популарности новој генералној прокураторки – шефици јавног тужилаштва на Криму. Плавокоса и плавоока Наталија Поклонскаја, 33-годишња правница са стасом манекенке и заводничким гестовима тела, задужена је за заштиту и поштовање новог (руског) законика који је данас ступио на снагу. У међувремену, број поклоника лепе Наталије расте широм света, а посебно у Јапану где су се на интернету појавиле скице у стилу Манге, наравно са Наталијиним ликом. Шаљиви коментар немачког „Велта”: „Јапански премијер АБЕ би требало да припази да Јапанци због Наталије не организују плебисцит о прикључењу Русији.“
(Политика)
