Прочитај ми чланак
У овој оцени Фреда Каплана, из утицајног вашингтонског Савета за спољне односе, сабрана су размишљања бројних аналитичара у САД и Европи о ефектима претњи које са Запада пљуште на адресу Кремља због акција у Украјини. Због чега су аналитичари уверени да су претње Русији мртво слово на папиру?
Трећа ванредна седница Савета безбедности УН посвећена кризи у Украјини у последња четири дана окончана је поново без резултата. То Москву, која у овом телу има право вета, не брине, јер интереси земаља чланица Савета безбедности УН, али и групе осам најразвијенијих (Г8) говоре у прилог Кремља.
Санкције којима САД прете Русији, тешко иду руку под руку са потребама Вашингтона за подршком Москве око „неуралгичних“ тачака као што су Иран и Сирија. Санкције би тешко добиле зелено светло и европских савезника, чије економије зависе од руске нефте и гаса.
Западне енергетске компаније, „Бритиш перолеум“, амерички „Ексон мобајл“, италијанси ЕНИ, норвешки „Статоил“, француски „Тотал“ пружају технолошку подршку у извлачењу нафте из мора и производњи природног гаса, који се доставља на азијски континент, и угрожене су кризом око Украјине.
Увођење трговинских санкција против Русије угрозило би и активност француских, италијанских, аустријских банака у овом региону. Санкције не иду наруку ни најмоћнијој чланици ЕУ, Немачкој која преузима четвртину руског извоза гаса, а извоз у Русију јој је за две милијарде евра виши од увоза.
– Русија је уверена да неће бити западног економског противнапада. Они верују да Европа неће да блокира новац руских олигарха у банкама. Русија је сигурна да неће бити ни војног противнапада… Претња обуставом састанка Г8? Кога је за то брига? – пита Бен Џуда у америчком „Политику“.
Пентагон је због кризе у Украјини обуставио све заједничке активности с руском војском, али војно ангажовање Запада нико не предвиђа.
– Земљи која није чланица НАТО, тај савез не може да пружи помоћ против нуклеарне силе као што је Русија – закључује немачки дневник „Зидојче цајтунг“.
Влада националног јединства, повлачење руских трупа, расформирање екстремистичких милиција и стварање контакт групе за Украјину по идеји Владимира Путина и Ангеле Меркел, суштина су детаљног плана који су Французи, као домаћини, у среду, у Паризу представили главним протагонистима украјинске кризе. Циљ је био да се преузме део споразума постигнутог 21. фебруара у Кијеву.
Био је то први директан сусрет на високом нивоу америчких и руских званичника, Сергеја Лаврова и Џона Керија од ескалације ситуације у Украјини, и оштрих речи измењених претходних дана на релацији Вашингтон – Москва. Састанку су, између осталог, присуствовали и други важни чиниоци међунордне политичке сцене, министри спољних послова Немачке, Велике Британије, Италије и Шпаније, Франк Валтер Штајнмајер, Вилијам Хејг, Федерика Могерини и Хозе Мануел Гарсија Маргаљо. Као домаћини, учествовали су председник Франсоа Оланд и министар спољних послова Лоран Фабијис.
(Новости)
