Цвеће, колачи и овације: како амерички политичари подржавају кијевске власти

Џозеф Бајден је 22. јуна стигао у Кијев. Реч је о другој по реду за два месеца посети потпредседника САД украјинском главном граду. У последњем телефонском разговору са председником Украјине Бајден је рекао да САД неће оставити Украјину. Дописник РТ Пол Скот каже да је неколицина америчких политичара подржала нову украјинску владу.

Порошенков тајни план Б

Бивши министар унутрашњих послова Украјине, Јуриј Луценко, открио је план Б, чијој реализацији ће пруступити Петар Порошенко, у случају да план А за регулисање ситуације у Украјини не буде успешан.„Не бих желео да о плану Б мора да се говори, а камоли да се примењује.
Свима је очигледно да план А, представља пружену руку становницима Доњецке и Луганске области. План Б, примењиваће се ако екстремисти не предају оружје и наставе да пуцају и воде борбе против наше земље.
Наравно, тада ће морати да се делује на одговарајући начин и да буду уништени они који уништавају изнутра украјинску државу. Надамо се да до тога неће доћи“, изјавио је Луценко.
Раније је украјински председник Петар Порошенко саопштио о постојању детаљног плана Б у случају да план А, који је представио прошлог петка, не успе.
Порошенко је 20. јуна наредио свим јединицама, које су укључене у специјалну операцију на истоку Украјине да прекину ватру на недељу дана.
Представници снага самоодбране не верују обећањима Петра Порошенка и спремају се да наставе борбе.

Шта подразумева мирни план Петра Порошенка?

План се састоји из 15 корака и предвиђа гаранције безбедности за све учеснике прегоовора: ослобођење од кривичне одговорности свих, који су предали оружје и нису извршили тешка кривична дела, као и ослобођење талаца.
Осим тога, планирано је стварање десет километара дуге тампон зоне на украјинско-руској граници.
Планом је предвиђено „повлачење нелегалних оружаних формација, стварање гарантованог коридора за повлачење руских и украјинских плаћеника, разоружање“.

Шта се догађа на истоку Украјине?

Масовни антивладини протести почели су на југоистоку украјинских области крајем фебруара 2014.године.
Они су представљали реакцију локалног становништва на насилну смену власти у земљи и на покушај Врховне раде да укине закон, који је руском језику обезбеђивао статус регионалног.

Било да је то државни секретар Џон Кери, који полаже цвеће или његова помоћница Викторија Нуланд, која дели колаче.

Или сенатор Џон Макејн, који нуди подршку демонстрантима на Мајдану.

Амерички утицај на Украјину је очигледан од самог почетка кризе, од краја прошле године. И сада се он толико појачава.

У то време потпредседник САД Џозеф Бајден још једном стиже у Кијев, његов син Хантер се привикава на нову дужност у одбору директора велике украјинске приватне гасне компаније.

„Сигурно да је један од разлога, због којих се Бајден упутио у Украјину жеља да се лично увери да су гасни интереси његовог сина остали недодирљиви“, сматра стручњак за спољну политику Небојша Малић.

Амерички функционери долазе у Украјину са похвалама новој кијевској влади, без обзира на њену сурову политику на истоку земље, тврдећи да украјинске власти представљају вољу народа.

Сједињене Државе изјављују да људе треба саслушати, и да ни једна страна не треба да се меша у послове друге. На то новинарско питање сенатор Џон Макејн је у Кијеву, у децембру, одговорио следеће:

„Треба да ставимо до знања руској влади и Владимиру Путину да је мешање у послове Украјине неприхватљиво за САД и било коју другу слободну земљу“, каже сенатор Макејн.

Критичари, међутим, изјављују да постављање потпредседниковог сина у одбор дикректора велике гасне компаније, сталне посете америчких функционера Кијеву и обећања о пружању финансијске и војне помоћи такође представљају мешање у послове суверене државе. А то продужава конфликт у земљи.

„Не треба заборављати да су западни лидери подржавали свргавање Јануковичеве владе. И до чега је то довело?

До још веће нестабилности и још већих нереда. Сва та подршка не утиче на унутрашњи конфликт, који ће бити настављен, чему смо сведоци“, сматра издавач часописа Трендс Јоурнал Џералд Селенте.

На тај начин за сада на истоку Украјине влада насиље а западне земље настављају да прете Русији и разматрају могуће санкције, потпредседник Џо Бајден поново посећује Украјину, опрезно гледајући како да пређе границу између подршке…и мешања.

Прекид ватре – залог мира у Украјини

Европљани подржали мировни предлог украјинског председника Петра Порошенка и запретили Москви новим санкцијама

Шефови дипломатија земаља чланица Европске уније позвали су са састанка у Луксембургу Русију да подржи мировни план украјинског председника Петра Порошенка.

Британски министар спољних послова Вилијам Хејг је истакао да ЕУ очекује да руски председник Владимир Путин подржи Порошенков план „делима, а не само речима”, ако жели да избегне додатне санкције Русији.

„Русија треба да обустави доток оружја и илегалних наоружаних група у Украјину”, рекао је Хејг, додајући да је пакет нових санкција спреман. „Москва не треба да сумња да смо озбиљни”.

Путин је протеклог викенда опрезно подржао Порошенков план, који укључује прекид ватре, амнестију за проруске сепаратисте и отварање коридора за излазак руских добровољаца, рекавши да је план добар „у оној мери у којој води ка компромису”.

Шведски министар спољних послова Карл Билт оптужио је Русију да води пропагандни рат против Украјине и да дозвољава наоружаним групама руских добровољаца да прелазе границу.

„Не верујем да су обичним руским грађанима доступни тенкови Т-64 који улазе у Украјину, као што не верујем да Русија не може да контролише границу”, рекао је Билт и додао је да је план Порошенка „конструктивни напредак” и да заслужује пуну подршку.

У међувремену, Порошенко је позвао немачку канцеларку Ангелу Меркел и друге светске лидере да се више укључе и помогну у смиривању „проруског устанака” на истоку земље, саопштено је из канцеларије украјинског председника.

„Укључење Меркелове и других светских лидера је веома важно за смиривање сукоба у источној Украјини”, наводи се у саопштењу после телефонског разговора украјинског председника и немачке канцеларке у недељу, пренела је агенција АФП.

Русија сматра да је неопходан трајни прекид ватре на истоку Украјине између владиних снага и проруских побуњеника пре него што би мировни преговори могли да почну, саопштило је руско министарство спољних послова.

„У овом тренутку, одрживо примирје је потребно као основни услов за покретање практичних корака ка обавезном дијалогу између власти у Кијеву и представника протестаната у југоисточној Украјини”, наводи се у саопштењу руског министарства после телефонског разговора између руског министра иностраних послова Сергеја Лаврова и његов немачког колеге Франка Валтера Штајнмајера.

Украјински председник је прошлог петка прогласио седмодневни прекид ватре и обратио се у недељу нацији да би изложио свој мировни план којим нуди дијалог проруским побуњеницима који нису починили „ни убиство ни мучења”, али упозорио да је разрађен и „детаљан план Б” уколико предлог за примирје не донесе резултате.

ЕУ шаље полицијске инструкторе у Украјину

Шефови дипломатија 28 земаља чланица Европске уније одлучили су да пошаљу полицијске експерте у Кијев.
„Министарски савет се сложио да се у оквиру заједничке политике за одбрану и безбедност пошаље мисија која ће помоћи Украјини да реформише безбедносни сектор, укључујући и полицијске снаге”, пише у закључцима са заседања у Луксембургу.
Наводи се да би ова мисија, чија структура и мандат још нису прецизно дефинисани, могла да почне са радом крајем лета

Неколико сати касније, три војника рањена су у нападу на њихове положаје у регионима Доњецка, саопштила је украјинска погранична служба.

Руски председник Владимир Путин изјавио је да је важно да на бази примирја у Украјини почне дијалог међу сукобљеним странама, изражавајући жаљење што се борбена дејства не прекидају.

„Важно је да се на темељу примирја покрене дијалог између свих сукобљених страна, како би се нашао прихватљив компромис, како би људи који живе на југоистоку Украјине несумњиво осетили да су неодвојиви део те земље, да имају сва права грађана и да су та права, између осталог, гарантована основним законом – Уставом”, рекао је Путин приликом полагања венца на Споменик незнаном јунаку у Александровском парку код зидина Кремља поводом обележавања 22. јуна и 73. годишњице избијања Великог отаџбинског (Другог светског) рата, пренео је Итар-Тас.

Путин је, како наводи руска државна агенција, рекао и да је у ноћи између недеље и понедељка са украјинске стране пуцано на руску територију.

„Борбена дејства се не прекидају. Видели смо прилично активно дејство артиљерије са украјинске стране. Не бих говорио ко то чини – да ли је то регуларна војска или су тзв. оружане снаге неких десних снага. Али – то се дешава”, рекао је руски председник, а пренео ТВ канал Русија-24. „Потребно је да сва борбена дејства буду прекинута”.

Према речима шефа руске државе, потребно је почети конкретан и садржајан дијалог. „То је залог успеха”, нагласио је Путин.

Про­ру­ски до­бро­вољ­ци при­ја­вљу­ју се у је­ди­ни­це ар­ми­је До­њец­ка (Фото Бета)

(Глас Русије, Агенције)

Ознаке: Јуриј Луценко, Џо Бајден, Петар Порошенко, Русија, САД, Украјина