Руска прозападна опозиција је објавила извештај о којем је у свом интервјуу за Ехо Москве дан пре убиства говорио убијени лидер маргиналне опозиционе руске коалиције Борис Немцов.

Извештај „Путин – Рат“ на руском језику можете пронаћи на страницама демократске платформе коју је основао бивши лидер компаније Јукос, осуђен за пореску превару, Михаил Ходорковски (Open Russia) и наравно, на блогу Алексеја навалног (Алексей Навальный — Доклад «Путин. Война»)

Извештај је почео писати Борис Немцов, а завршиле су га његове колеге из странке РПР-Парнас. Аутори тврде да доказе прикупили у присуству војника Доњецка и Луганске народне републике, али је извештај препуно неутемељених тврдњи и без икакве анализе наведених чињеница. Према речима стручњака, извештај као да је написано у Кијеву и од украјинске стране.

Извештај „Путин – Рат“, које је јуче, 12.05, на свечаној презентацији угледало светло дана у Москви, граду у којем царују „репресија, цензура мисли и речи“, рад је опозиционог политичара Бориса Немцова у којем он показује своје субјективно виђење сукоба на истоку Украјине. Током живота Немцов није стигао да заврши овај извештај, стога су последње делове додали његови сарадници, међу којима супредсједавајући странке, Иља Јашин. Наиме, Иља Јашин тврди како су током претреса стана и канцеларије Немцова истражитељи запленили његов рачунар и документе, али су његови сарадници успели вратити „знатан део материјала“.

У странци покојног Немцова су известили да је извештај посвећено истраживању догађаја у Украјини и могућем учешћу руских војника, а 64 странице материјала је славодобитно представио Иља Јашин.

Пропагандни узорак

Сада је извештај о којем се толико говорило постао јавно и читајући га у њему нема ништа ново што аутори, Немцов, Јашин и други већ нису рекли.

Текст садржи све оптужбе против Русије о којима се писало у западним медијима и које су већ неколико пута јавно изрекли украјински и западни политичари.

Дакле, говорити о некој врсти стручности, с овако површним извештајем, крајње је непримерено. Могло би се рећи да је ово извештај најновији пример пропаганде и збир претходних извештаја која су објавили Немцов и други опозициони лидери.

Уместо да се покушају утврдити и истражити чињенице, аутори од почетка до краја понављају неосноване оптужбе против Русије. Текст је пун „доказа“ о наводном учешћу руских војника у оружаним сукобима на југоистоку Украјине, али су они непотпуни, а они који су набројани су наведени без икакве провере.

На пример, као докази су се узимали подаци из исказа наводних Руса које је испитивала Служба сигурности Украјине (СБУ) и оно што је СБУ објављивао у украјинским медијима.

Међутим, на службеном нивоу Русија не побија могућност учешћа одређеног броја војног особља који су као добровољци ступили у редове милиција Донбас. С друге стране, извештај не наводи нити једнан доказ којим се потврђује присуство „руске војске“ у Украјини.

Чак је и сам Иља Јашин крајем марта у интервјуу за британски лист Гардијана рекао је да документ о присутности руских војника у Донбасу „вероватно нема“. Према писању листа, Иља Јашин је разговарао с родбином војске из места Иваново. Опозициони лидер је казао да се на родбину погинулих војника врши притисак да се суздрже од давања изјава.

„Људи су се бојали насиља у знак одмазде, поготово у тренутном атмосфери растуће мржње. Рођаци тих војника знају да је Немцов убијен због свог извештаја и не желе разговарати“, рекао је Иља Јашин.

Гардијан је такође писао о белешци коју је дан пре убиства Немцов написао колегици Олги Сорин:

„Контактирао сам падобранце из Иванова. 17 их је погинуло. Маринци нису добили никакав новац и бојали су се разговарати.“

Професор и политолог Олег Матвејчев је уверен да у извештају нема никаквих доказа о руским снагама у Украјини.

„Сви знају да у Донбасу нема руских војника. То је као постављање лошег спектакла за припросту публику. Сви сателити су могли видети чак и иглу у пласту сена, а да су Американци и Европљани имали некакве доказе, одавно би их показали јавности“, каже Олег Матвејчев.

За изјаву јЈашина, који је наводно разговарао са родбином руских војника, аналитичар верује да је измишљотина.

„То су људи попут мађионичара, раде само како би ширили гласине. Као лопови или шарлатани који направе нешто из ничега“, рекао је Матвејчев, додајући да су то људи који су у потрази за црним мачкама и тамним собама и за то су добро плаћени.

Штавише, могуће присуство руских грађана међу милицијама није доказ руске агресије против Украјине. Наиме, грађани Руске Федерације су, на пример, присутни и међу милитантима радикалне милитантне групе „Исламске државе“, али то не доказује руску агресију на Ирак. У исто време није никаква тајна присуство руског утицаја у политичком вођству Доњецка и Луганске Народне Републике.

Посматрачи из Русије су пратили гласање на територији непризнатих република, а сви покушаји украјинских власти и медија да се докаже како Русија управља НРД и ЛНР су се на крају показали као фалсификате и то из простог разлога што су те тврдње демантиране документираним чињеницама.

Дошли су са „хибридним ратом“

Цело извештај је пуно одломака који указују на непознавање и неспремност аутора да раде са чињеницама. На пример, наводи се како се рат на истоку Украјине често назива „хибридним“. То је, кажу, јединствени изум Владимира Путина и није директна војна агресија, него стварање оружаног сукоба на територији суседне државе како би се његов иницијатор формално оправдао.Тај део доказује низак ниво сарадника Немцова који нису ни погледати у енциклопедији појам „хибридног ратна“. Чак је и Википедиа овом феномену посветила прилично стручан засебан чланак.

Директор Центра за друштвене и политичке студије „Аспект“, Георгиј Федоров, истиче да финансирање извештаја није тајна.

„Ово је извештај део кампање којом је потребно остварити одређени циљ. Његова главна сврха је на једном месту прикупи и објави све гласине, медијска написе и објаве са интернета и ширити их као отров у Русији како би перцепција тих гласина била што озбиљнија. Ако су те гласине буду шириле, оне ће, без обзира на украјинску пропаганду, бити доживљаване „, каже за Георгиј Федоров руски лист Взгляд.

Стручњак је такође подсетио да је Борис Немцов био саветник Петра Порошенка, а узимајући у обзир ту чињеницу, медијска кампања против Русије ће се водити још дуго времена.

„Чак и ако се ово извештај не буде читало, оно ће се покушати наметнути јавности и тако створити негативну конотацију. Према томе, то је пропагандна техника која је, како и гласи извештај, усмејерна против Владимир Путина“, рекао је Федоров.

Јељцинови „подвизи“

Важно је напоменути да је Борис Немцов, чији су материјали темељ извештаја, био миљеник првог председника Русије Бориса Јељцина, који се може сматрати најратоборнијим лидером након Стаљина, с тим да је Јосиф Висарионович водио одбрамбени антифашистички рат. Но, у очима одређеног дела јавности и опозиције окупљене око Немцова и сада Јашина, парадоксално, Јељцин је био бољи од свог наследника Путина.

Но, подсетимо да је у децембру 1991. Јељцин послао „туристе“ да свргну легитимног председника Грузије и на његово место поставе Едуарда Шеварднадзеа. Резултат тог посебног посла је одгођен до почетка пролећа 1992.

Исте године су Јељцина „туристи“ учествовали у јерменско-азербејџански сукобу на страни „бораца за независност“ Нагорно-Карабаху, а у јан-јун исте године се руска војска, опет на „одмору“, али преименована у мировне снаге, током рата с грузијском војском борила на страни присталица независности Јужне Осетије.

Опет 1992. године, редовна руска војска је деловала у Придњестровљу и два пута учествовала у сукобима с молдавском војском, а чак је покушала ући у Кишњев. У истој години, Јељцин „туристе“ шаље да се боре у Абхазији, где рат траје око годину дана.

1993. године наоружани „туристи“ из руске војне базе у Азербејџану помажу срушити предсједника Азербејџана Ајаз Муталибова, чије место заузима Хајдар Алијев. Исте године Јељцин користи руске оружане снаге како би растерао легитимно изабрани парламент, а 1994. покреће „Први чеченски рат“, прве „туристи“ долазе под кринком опозиције против Дудајева, а затим долазе и регрути. Други чеченски рат такође покреће Јељцин, али 1999. Путин преузима задатак да смањи све ризике могућег неуспеха друге војне кампање.

У организацији Јељцина је 1999. руски контингент ушао и у Приштину, што је могло резултирати директним сукобом Русије и НАТО савеза.

Међутим, све што је чинио Борис Јељцин, који је у поређењу са Владимиром Путином био прилично нервозан и врло ратоборан врховни командант војске Руске Федерације, ван видокруга је јавности, али либерал Борис Немцов се никада није усудио ометати бившег председника у његовим војним походима.

Но, враћајући се на „извештај које је требало да уздрма Путинову владавину и због којег је убијен Борис Немцов“, које је обична компилација медијских написа и више пута понављане пропаганде, ко је у могућности може у оригиналу на руском језку прочитати извештај „Путин – Рат „, иако није вредно ни труда, ни губљења врмена, јер је све већ речено, објављено неколико пута и ничим аргументовано.

Извор: altermainstreaminfo – Н.Бабић

Oznake: Boris Nemcov, izveštaj Borisa Nemcova, N. Babić, Rusija, ruska opozicija, ruski liberali