Прочитај ми чланак
НАТО на сав глас хвали Русију. Да није спорова око Украјине, Алијанса би могла баш добро да се сложи са Москвом.
У оквиру редовног Савета НАТО-Русија, у Бриселу су се састали министри спољних послова држава чланица НАТО и њихов руски колега Сергеј Лавров. Одлазећи шеф немачке дипломатије Гидо Вестервеле посебно је хвалио „последње преговоре око иранског нуклеарног програма – ту је Русија одиграла важну улогу“.
Генерални секретар НАТО, Андерс Фог Расмусен, поменуо је најновије помаке у плану за уништењу сиријског хемијског арсенала: „Савет НАТО-Русија остаје важан форум за решавање хитних међународних проблема, на пример Сирије и питања сиријског хемијског оружја.“ Без обзира на то да ли је реч о сузбијању тероризма, трговини дрогом или пиратерији, Русија конструктивно сарађује с НАТО.
Обзир према Русији
Вестервеле је чак отишао толико далеко да је рекао: „За нас Немце је јасно да хитни безбедносно-политички изазови у Европи и ван ње могу да се решавају само у дијалогу с Русијом, а сасвим сигурно не тако што се заузима став против Русије“. Он припада оној истој влади која је пре неколико дана оптуживала Русију да врши притисак на Украјину. Украјински председник Виктор Јанукович одбио је да потпише Споразум о придруживању са ЕУ, само неколико дана пре планираног потписивања. Европска унија саопштила је да неће толерисати руски вето против приближавања њене бивше сателитске државе Унији. Али сада у НАТО, министри користе сасвим другачији тон.
Лавров оптужује украјинске демонстранте за насиље
Заправо Украјина није директна тема за НАТО. Украјина додуше јесте раније тежила чланству, али не и током актуелног мандата председника Виктора Јануковича. Али Украјина учествује у појединачним мисијама НАТО, на пример у Авганистану. Упркос томе, министри су у уторак (3.12.) осудили насиље против демонстраната у Кијеву. Русија није помињана.
Али Лавров је то искористио као повод да у среду (4.12.) у Бриселу оштро нападне своје западне колеге. Он „уопште не разуме, зашто се НАТО уопште о томе огласио“. То ствара „потпуно искривљену слику“ о ситуацији у Украјини. Лавров је насиље опозиције назвао „ексцесивним“. Држава, каже, има право да делује против агресивних демонстраната. Русија је позвала „да се нико не меша у ту ситуацију“. Украјинска влада сама треба да одлучи о Споразуму о придруживању – и то је и урадила.
Русија је и са своје стране више пута оптужила Европску унију да врши притисак на Украјину, како би ту велику и важну државу привукла на своју страну. Да ли Украјина сада под притиском Москве или Брисела? Амбасадор Украјине при НАТО Игор Долгов решава ту дилему за Дојче веле: ни Москве ни Брисела, каже. „Украјина је земља препуштена сама себи и ми ћемо изаћи на крај са свим интерним проблемима. Као суверена држава не видимо опцију интервенције извана.“ Долгов нема проблема ни са демонстрантима:
„Криза? Не видим кризу. Демонстранти желе исто што и Јанукович, наиме приближавање ЕУ“.
Али он је наговестио да Украјина прижељкује већу финансијску помоћ од ЕУ, став који је украјинској влади донео оптужбу због погодбе.
Вестервеле се нада промени става у Кијеву
Вестервеле сматра да још увек није све изгубљено. Постоји „велика интерна дискусија“ у Украјини. „Ту и Европа мора да се потруди, јер ту се ради о Европи“. Вестервеле је после састанка НАТО отпутовао у Кијев, где присуствовати састанку Организације за безбедност и сарадњу у Европи (ОЕБС).
Украјина ове године председава тој организацији. Тамо ће одлазећи шеф немачке дипломатије водити и билатералне разговоре са украјинским представницима. Он и други надају се да ће се председник Јанукович ипак предомислити. Шеф холандске дипломатије Франс Тимерман изјавио је: „Потписивање Споразума о придруживању са Европском унијом, сигурно би користило Украјини, а према мом мишљењу и Русији“. Ипак, Русија на то другачије гледа.
