МОСКВА / САД – Свет са нестрпљењем очекује долазак руског председника, Владимира Путина, на седницу Генералне скупштине Уједињених Нација, јер је сасвим извесно да ће ово обраћање планети руског председника бити од врхунског значаја и одредити геополитичке правце у наредном периоду.

Наиме, пред сам Путинов долазак, Барак Обама и Бела кућа, доста изненада, покренули су питање Арктика и то темом „глобалног отопљавања“, а цела ствар је протумачена као отварање новог фронта са Русијом и својеврсно „бацање Путину рукавице у лице“ пред његово појављивање у УН-у.

Подсећамо, Обама је боравио три дана на Аљаски, а пре тога се обратио видео поруком у којој је проблем глобалног загрејавања означио као једним од највећих проблема човечанства, истичући водећу улогу САД-а на пољу борбе против глобалног загрејавања.

Он је рекао у видео поруци да су „САД и Кина много урадили на пољу борбе против глобалног загрејавања, те да су тако дали пример који треба следити“, а дан после тога је објавио и фотографију „чека којим је купљена Аљаска од Русије“ уз коментар да је куповином Аљаске заустављен продор Русије на пацифичку обалу Северне Америке.

Амерички председник је објавио да ће САД на стратешки начин почети да се бави питањем Арктика, потпуно маргинализујући огромну улогу коју Русија има на овом простору. Огромну улогу, обзиром на факт да су тамо распоређене већ војне базе Русије, као и аеродроми и друга војна инфраструктура, па чак је Кремљ најавио и пројекат насељавања.

Обама је рекао да је глобално отопљавање проблем, али и огромна шанса за будући развој Сједињених Америчких Држава, те истакао да многе земље теже да оснаже своје активности на пољу глобалног загрејавања и питања очувања Арктика.

Прете, а свесни су да не могу ништа. Зашто?

Паралелно са објављивањем нове Обамине платформе за Арктик, Џон Мекејн, амерички сенатор и један од највећих заговорника агресивне антируске политике, упутио је претеће поруке Русији поводом Арктика и позвао савезнике из НАТО алијансе да заједнички демонстрирају силу, те оснаже војне снаге, признајући да је Русија тренутно на Арктику далеко војно јача од САД-а.

„Руска флота ледоломаца и војна инфраструктура на Арктику директно угрожавају интересе САД и крше принцип о слободи мора.“ – каже Мекејн.

Мекејн је за Вол Стрит Журнал оценио позиционирање Русије на Арктику „агресијом и претњом међународном поретку“.

Он каже да Русија покушава да успостави контролу над воденим путевима на овом делу планете, а на тај начин ће угрозити везе Америке са савезницима у Европи.

„То је претња међународном миру.“ – директан је Мекејн.

„Русија тренутно има 27 ледоломаца, а Америка свега два и то неисправна. Ми нисмо у истом рангу са Русијом на том пољу, али то и није наша игра.“ – каже Мекејн, покушавајући Русију да представи агресивном, а САД као земљу која тежи мирним решењима и дијалогу, али је ипак на крају завршио у свом препознатљивом стилу и послао претеће поруке.

„Ми морамо демонстрирати силу на време, како би предупредили конфликт. Ми морамо наћи начина да се ојачају војне снаге и наших савезника у НАТО алијанси.“ – рекао је Мекејн.

Поред Мекејновог признања да САД реално не може учинити ништа на Арктику, ту су и војни званичници који исто потврђују.

САД готово да нема никаквог утицаја тамо, а о томе, за Њујорк Тајмс, говори представник америчке армије, Пол Зукунфта, адмирал Обалске страже САД-а.

„Ми смо дошло до закључка да немамо никакве капацитете да остваримо ни минималан утицај на Арктику.“ – отворено каже адмирал Зукунфта.

Роберт Папа, пензионисани адмирал армије САД-а, за Њујорк Тајмс, потврдио је речи адмирала Зукунфте, истичући да „Америка уопште ни није у игри, ако се говори о Арктику“.

САД мора Канади да испоручи „шарену лажу“ – а то је сукоб на Арктику!

Постоји једна ствар која није изазвала довољно пажње у јавности, иако се уопште не крије, а реч је о улози Канаде у рату у Украјини. Наиме, Канада је од самог почетка сукоба у Украјини, највећи савезник САД-а у тој земљи.

Потпуно активно учествује у финансирању кијевских власти кроз полуге пружања тзв. нелеталне помоћи армији Украјине, а у априлу је најавила и сопствену војну мисију у Украјини, која је према писању медија, била одређена да буде део украјинске Националне гарде у Лавовској области.

Санкције против Русије су увели САД, ЕУ и Канада, што је још један показатељ жеље Канаде да се супростави Русији.

Улога Канаде у рату у Украјини није на нивоу обичног савезништва са САД-ом и на нивоу чланице НАТО алијансе, него је много дубља и заснована на „лудачким перцепцијама“ америчких геостратега.

Наиме, поставља се питање зашто је Канада баш толико, понекад више и од САД-а, активна у Украјини.

Управо због Арктика. Подсећамо, Обама је убеђивао канадске власти да се прикључе „борби против руске агресије“ у Украјини, кроз мантру да је Арктик следећи фронт који ће отворити Русија.

„После Украјине, следи Арктик.“ – писали су медији Обамине речи, у тренутку његовог лобирања да Канада буде активни савезник Америке у Украјини.

Одатле, услед све већег краха у Украјини, а све веће финансијске нестабилности највећег броја чланица НАТО алијансе, Канада је кључни партнер за одржавање геополитичке НАТО платформе и консталације коју диктира Бела кућа.

Обама прогласом о „забринутости због глобалног отопљавања“ и о стратегији САД-а за Арктик, заправо, исплаћује Канади оно што јој је обећала, а све у циљу задржавања ретко богате НАТО чланице уз себе.

Обама је плашио Канаду „руским ударом на Арктик“ и позивао Канаду, али и друге скандинавске земље које полажу право на Арктик, а то су Данска и Норвешка, да зауставе Русију чим пре, а то је у Украјини.

И Канада, и Данска, и Норвешка, доста су новца уложили у операције у Украјини, што кроз платформе о нелеталној помоћи Украјини са којима је јавност упозната, што наравно још више тајним каналима.

Канада је тренутно финансијски најстабилнији члан НАТО алијансе, а због све горе ситуације у Украјини у којој Руси постепено остварују свој циљ, Обама изазива нови фронт и отвара ново горуће питање како би Канаду и друге савезнике убедио у тачност пројекција Беле куће. То је сукоб на Арктику чије потпуно разгоревање се очекује 15. септембра, када ће Путин дати Обами одговор на питање које је отворио, а то је дефинитивна одлука о томе чији је Арктик.

Извор: Правда

Ознаке: Америка, Барак Обама, Владимир Путин, Русија, САД