Прочитај ми чланак
Око 40.000 добровољаца се већ пријавило за Националну гарду, чије формирање је предложио в.д. председника Украјине Олександер Турчинов, саопштиле нове власти.
Овај предлог представља покушај превазилажења садашњег стања оружаних снага, односно огромног заостајања Украјине и у наоружању и у људству и у обучености за Русијом, извештава Ројтерс.
Украјински парламент би о прелогу Националне гарде требало да гласа сутра и највероватније је да ће га одобрити, пошто је до сада давао „зелено светло“ за све предлоге новог руководства.
Предложено је да Национална гарда има 33.000 припадника, а у њеном делокругу би било да „одржава јавни ред, штити постројења као што су нуклеарне електране и да подржи уставни поредак и обнову активности државних тела“.
Секретар украјинског Националног савета за безбедност и одбрану Андриј Парубиј је већ оптимистички објавио како ће „од сутра снаге самоодбране и активисти с Мајдана почети с обуком“.
Председник Турчинов је у уторак изјавио како је неадекватно управљање војском под Јануковичем учинило да оружане снаге морају да се створе „практично ни из чега“.
Према саопштењу вршиоца дужности министра одбране, Украјина данас располаже са свега 6.000 пешадинаца спремних за борбу, према више од 200.000 руских трупа на њеној источној граници.
Покушај у постсовјетској ери да се оформе украјинске снаге налик америчкој Националној гарди је пропао деведесетих година, а њихово људство је распоређено у друге војне јединице.
Не верују ни сада сви стручњаци да ће оснивање Националне гарде бити корисно, наводи Ројтерс.
„Тренутно је главни задатак да се ојачају војне снаге и обезбеде средства за њихово повећање. Ово није најприкладније време за оснивање Националне гарде“, сматра војни аналитичар Сергеј Згурец.
Оланд Путину: Референдум је нелегалан
Министарски састанак Француске и Русије, који је Кремљ најавио за наредну седмицу, завиће од напретка на питању Украјине, саопштило је данас француско председништво, након што је француски председник Франсоа Оланд колеги Владимиру Путину поручио да би припајање Крима Русији било „неприхватљива анексија“.
До састанка планираног за 18. март, коме треба да присуствују француски министри спољних послова и одбране, доћи ће „уколико буде напретка у случају Украјине“, наводи се у саопштењу.
Саветник Оланда је рекао да би до састанка у Москви могло да дође само „ако нас руској страни буде елемената који би нас уверили у корисност таквог састанка“, пренео је АФП.
Састанак треба да се одржи на основу руско-француског споразума, по коме се од 2002. одржавају састанци посвећени безбедности, и то једне године у једној, а наредне у другој држави.
Саопштење је уследило пошто је француски Оланд у телефонском разговору са Путином рекао да би припађање Крима Русији представљало „неприхватљиву анексију“ и затражио од њега да учини све да то спречи.
Оланд је рекао Путину да „референдум на Криму заказан за 16. март за који се припреме одвијају на нетранспарентан начин, нема правну основу“, саопштио је кабинет француског председника након телефонског разговора два председника.
„Председник Оланд је истакао да још увек има времена да се избегне бесмислена и опасна ескалација“, додаје се у саопштењу, које је пренео Ројтерс.
Раније данас су и лидери земаља Г7 и ЕУ истакли да би припајање Крима Русији представљало кршење Повеље Уједињених нација, Хелсиншког завршног акта и читавог низа међународних споразума које је Русија потписала и да би имало тешке последице по јединство и суверенитет свих дрзава.
(Б92)
