Pročitaj mi članak
(Вечерње новости)
Иако је Јекатеринбург са 1.400.000 становника четврти по величини град у Русији, иза Москве, Петербурга и Новосибирска, годинама су странци мало знали о њему јер је због војне индустрије и стратешких фабрика био деценијама затворен.
У граду са врло занимљивом историјом ни данас страни туристи нису чести гости, али у Јекатеринбургу се надају да ће се то променити ако ове јесени победе конкуренте и буду домаћин међународне изложбе Експо 2020.
Ако Јекатеринбург победи, биће то промоција не само града него целе области. Конкуренти Јекатеринбургу су бразилски Сао Пауло, затим Дубаи, турски Измир и тајландска Ајутхаја. Да подсетимо, изложба се одржава једном у пет година и траје шест месеци. Иако Русија учествује од прве међународне изложбе, одржане 1851. у Лондону, до сада никада није била домаћин. Одлука о томе ко ће бити домаћин Експо 2020 биће донесена у новембру ове године, када ће гласати 161 земља.
Већ је одређен терен од 500 хектара, удаљен само пет километара од историјског центра града, где ће се направити павиљони за међународну изложбу. Русија је спремна да припрему и одржавање те изложбе уложи чак две милијарде долара.
А, приликом посете Свердловској области уверили смо се не само у лепоту Јекатеринбурга него и у врло брзи развој целе области.
– Ако нам укажу поверење и добијемо организацију изложбе, Русија ће показати да има не само славну прошлост која се мора ценити него и велике перспективе – каже за „Новости“ губернатор Свердловске области Јевгениј Кујвашев, поручујући да „од браће Срба очекује да дају глас Јекатеринбургу“.
Као и у многим другим градовима Русије, и у Јекатеринбургу симпатишу Србе као народ, па смо могли више пута да чујемо да би врло радо сарађивали у различитим областима. А, Јекатеринбург и цела Свердловска област су богатији и развијенији део Русије и свакако је добро успоставити сарадњу од које би обе стране имале користи.
Иначе, у Јекатеринбург се из Москве, која је удаљена 1.667 километара, лако стиже, јер је одлично повезан не само авионским саобраћајем него и железницом и путевима. Аеродром „Кољцово“ је после московских и петербуршких ваздушних лука најбољи у Русији.
За време боравка на Уралу домаћини су нас одвезли у велику фабрику за електролизу бакра „Уралелектромед“, која је једна од највећих те врсте у Европи. Тамо се прерађују и други драгоцени метали међу којима је злато које се одлива у оне нама знане карактеристичне „цигле“. У разговору са руководиоцима Уралске рударско-металуршке компаније у чијем је склопу Фабрика за прераду бакра чули смо много похвала на рачун српских радника запослених у Фабрици бакарних цеви у Мајданпеку.
Поглед са 360 метара
Јекатеринбург ће ускоро добити нову туристичку атракцију. Телевизијски торањ који никада није прорадио, у ближој будућности ће се претворити у атрактиван видиковац. Та туристичка „осматрашница“ је висока 361 метар. Премијер Дмитриј Медведев је посебним указом одлучио да ТВ торањ више не спада у стратешке објекте јер због модернизације технологија он више није потреба телевизији на Уралу.
Иако је чувен по тешкој индустрији, Јекатеринбург и градови на Уралу имају развијену индустрију – од војне до прехрамбене. Годинама је Јекатеринбург на првом месту у Русији по развоју мале привреде. Тај град је и административни, али и културни центар уралског региона. Зато га и зову престоницом Урала. Он се налази на граници која дели, или спаја, Европу и Азију. Иначе, Урал није висока планина и Јекатеринбург се налази на 270 метара над морем.
У односу на древне руске градове Јекатеринбург није тако стар јер је основан указом императора Петра Првог у пролеће 1723. На обали реке Исет тада је почела да се прави велика железара. Место је названо Јекатеринбургом у част императорове жене Јекатерине. Касније је туда прошла железничка пруга за богати Сибир. Као што је Петербург био „прозор у Европу“ тако је Јекатеринбург постао „прозор у Азију“. А, 1807. постао је престоница металопрерађивачке индустрије Русије. Моћан импулс у развоју добио је кад је у 18. веку недалеко од тог града пронађено налазиште злата.
Тај царски град 1917. постаје један од револуционарних центара на Уралу. У Јекатеринбургу су у јулу 1918. били стрељани руски цар Николај Други са породицом. На месту где је била кућа Ипатијева у којој је побијена царска породица направљен је „Храм на крви“.
Руководство Јекатеринбурга је у октобру 1924. променило име граду и дало му назив Свердловск, по једном од комунистичких руководилаца Јакову Свердлову. Већ тридесетих година у Свердловску је почела градња металопрерађивачких гиганата. Име Јекатеринбург граду је враћено 4. септембра 1991, а железничкој станици тек 2010.
Иако није било предвиђено протоколом, репортер „Новости“ је замолио домаћине да га одвезу до чувеног „Храма на крви“, једне од највећих руских цркава. Храм је грађен од 2000. до 2003. баш на месту где је у ноћи 16. на 17. јул 1918. у подруму куће инжењера Николаја Ипатијева била убијена цела царска породица Николаја Другог. Затим су тела убијених била превезена у запуштени рудник „Ганина јама“. Храм је освештан 16. јула 2003.
У Јекатеринбургу ће 3. и 4. јуна председник Владимир Путин угостити високе госте из Европе, јер ће се одржати самит Русија – ЕУ. Иначе Јекатеринбург је и раније био домаћин сусретима Путина и тадашњег немачког канцелара Герхарда Шредера 2003. године, затим 2009. у том граду је био самит Шангајске организације за сарадњу, познатије као ШОС, а потом и БРИК. У јулу 2010. канцеларка Ангела Меркел је водила у Јекатеринбургу разговоре са Путином, а запамћена је прес-конференција на којој је руски председник очитао лекцију гошћи и страним новинарима како је Запад направио од Косова бандитску државу, а безразложно бомбардовао Србе…
Укус српске хране
У „Атријум палас хотелу“ у центру Јекатеринбурга срели смо старог угоститељског аса Београђанина Драгишу Матића. Он је угоститељ са великим искуством, годинама је радио у Москви, а у Јекатеринбург је дошао са групом наших људи са задатком да обуче послугу тог хотела да у правом смислу буду на европском нивоу.
Домаћини су нам се похвалили да у граду постоји ресторан са српском кухињом. Одмах уз главни музеј заиста се налази ресторан са великом рекламом, нуди се српска храна. Неки спретан бизнисмен довео је кувара и конобаре из Србије који све раде као и код нас. Укус наше хране свиђа се Русима, је промет одличан.
