Pročitaj mi članak
(Глас Русије)
Западни медији у својој тежњи да осујете Олимпијаду у Сочију због руског закона о забрани пропаганде нетрадиционалних и первезних сексуалних односа међу омладином који им се није допао, прелазе границе разумног.
На форумима највећих америчких листова противнци закона лансирају у страну Русије испаде по етничком и расном принципу, поредећи руску државу са кугом и тражећи бојкот Игара. Али то још није најгоре.
Недавно је директор медијске компаније са седиштем у Калифорнији Аут-спортс Сид Зајглер предложио још оригиналнију варијанту. Ево ње: игре су Сочију одржати, странци да на Игре оду, али при томе да се натера МОК да искључи из такмичења руске спортисте. Наводно тако хомосексуалци спортисти неће да пропусте Олимпијаду, а Русија ће бити кажњена. Узрок за кажњавање је тобоже кршење права такозване ЛГБТ-заједнице, тачније сложне дружине лезбејки, хомосексуалаца, бисексуалаца и трансгенедера, како се зову лица која промене пол.
По мишљењу руских аналитичара, у западним медијима се по том питању води права кампања и пут од зачетка до апсурда врло је кратак. Ево мишљења Сергеја Михејева, генералног директора Центра за политичко информисање:
„Треба рећи да после распада СССР Запад уместо обећаног равноправног партнерства заузео је став победника и учитеља, таквог ментора који туче лење ученике лењиром по глави, а они који не схватају лекцију добијају кечеве. И зато ова кампања никада није престајала. Мало су се мењале њене теме. Сада је тема ових изопачености и осталих удружења која су легалзиована на Западу. Мислим да Запад преживљава врло тешку кризу погледа на свет. Фактички то што се вековома сматрало изопаченошћу на Западу је норма и шта више таква норма која је тобоже знак цивилизације и прогреса.”
Занимљиво је да је актуална кампања започела не одмах после усвајања поменутог закона. Поправке закона О заштити деце од информација које наносе штету њиховом здрављу и развоју које су изазвале гнев, Државна дума је усвојила још почетком јуна. У том тренутку су западни медији поправке критиковали, али слабо.
И одједном месец и по дана касније, крајем јула, некоме је пала на памет креативна идеја: повезати их са Олимпијадом 2014. Током неколико дана западни медији су као по команди прешли нату тему. Олимпијада у Сочију је почела да се помиње скоро искључиво у контексту тобожње опасности која прети тамо спортистима хомосексуалцима. Појавиле су се чак провокационе паралеле са Олимпијадом 1936. године у нацистичкој Немачкој. Вулгарност је тријумфовала у рекордно кратком року.
Директор Центра за политичку коњуктуру Алексеј Мухин види у тако брзом преоријентисању штампе западног мајнстрима комерционални интерес:
„ЛГБТ заједница је разгранати бизнис-систем. У оквиру тог система реализује се прилично велика количина робе. Тако ова роба за сада не налази у Русији тржиште за пласман. Русија је ступила у СТО, и то даје нове могућности компанијама које производе ову робу да изађу на руско тржиште. Мени се чини да сви ти разгоори, сви ти захтеви и хистерије потчињавају се само једном – маркетингу.
Да истакнемо да сами по себи хомосексуалци на Западу представљају врло важан потрошачки сегмент и то у многоме објашњава њихов политички утицај.
По броју деце из јасних разлога хомосексуалци у просеку заостају од традиционалних породица, а најчешће су сасвим безденти. На крају испада да на врхунцу каријере у узрасту од 30-50 година, хомосексуалци по правилу троше новац само на себе. Они имају велики расположив приход, како кажу економисти. И то наговештава бизнис оријентисаном на њих који прави екстрапрофит: јер милијарде се ретко праве на породичном фастфуду или памерсима, много лашке је направити их на раскоши.”
Са тачке гледишта низа домаћих експерата, руски државни органи су заузели половични став. На крају забране геј-пропаганде у ствари и нема, а критичке бодље Запада су већ накострешене. Сада ће руски држављани морати да издрже и протесте на самој Олимпијади, и да на свој рачун чују мноштво нових оптужби.
У насталим условима стпљење је једини излаз. Ако се испољи суздржаност, сами ће себе да разоткрију западни лицемери. Јер у неким својим изјавама поклоници бескрајне толеранције допуштају такав расизам и такву злобу у поређењу са којима поправке закона о заштити деце заиста су дечија игра.
