• Početna
  • SVET
  • Sloveni
  • Pet godina posle izbacivanja NATO-a sa Kavkaza: Rusija, Gruzija, Južna Osetija i Abhazija
Pročitaj mi članak

Pet godina posle izbacivanja NATO-a sa Kavkaza: Rusija, Gruzija, Južna Osetija i Abhazija

0

Georgia_high_detail_map

(Глас Русије)

О односима између Русије и Грузије у савременој фази, о трагању за новим додирним тачкама у ексклузивном интервјуу за „Глас Русије“ говорио је специјални представник за обнављање односа између Грузије и Русије Зураб Абашидзе.

Рекли сте да је Тбилиси спреман за другу фазу нормализације односа између Грузије и Русије. Али прво бих хтела да поразговарамо о првој етапи – економској. Да ли су решени основни проблеми у међусобним односима двеју држава?

Јужна Осетија позива Грузију на потписивање споразума о непримењивању силе

Јужна Осетија позвала је Грузију да прекине са улогом “жртве митске руске агресије“, престане да бежи од потписивања уговора и склопи споразум о непримењивању силе, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова Републике.
Према мишљењу Министарства “ово би омогућило смањење напетости на граничним територијама и формирање услова за стварање поверења између две земље“.

Желео бих да кажем неколико речи о петогодишњици овог трагичног рата. Вероватно се још дуго нећемо сложити с руском страном у оцени ових догађаја.

Међутим, наш став је да морамо гледати напред и да посредством дијалога, који смо започели прошле године треба да напредујемо ситним корацима. Што се тиче прве фазе, од самог почетка смо дефинисали проблеме као што је обнављање трговачких веза, саобраћајних комуникација, хуманитарне и културне проблеме. У овом правцу смо постигли одређени напредак.

Одмах смо се договорили да такозване „компликоване теме“ нећемо покретати. Зато што знамо да Русија не намерава да опозове своје признавање Абхазије и Јужне Осетије као независних држава. А Грузија на то никад неће пристати.

Али, треба да се трудимо да некако идемо напред, да гледамо у будућност. У следећој фази ће бити теже, зато што ће и питања вероватно бити тежа.

Што се тиче обнављања извоза, процес је у току. Руски бизнис у Грузији никад није имао проблема. Овде ради око 200 руских компанија. Грузија је у потпуности укинула визни режим још 2011. године, и руским држављанима није потребна никаква виза.

Што се тиче нашег бизниса, било је ограничења од 2006. године, али се она постепено укидају и наши производи се у фазама враћају у Русију. Желимо да прагматично, реалистички гледамо на ствари, да тражимо додирне тачке и заједничке интересе.

Председник Абхазије: Треба ставити тачку на рат
Уочи пете годишњице почетка агресије Грузије против Јужне Осетије, председник Републике Абхазије Александар Анкваб је телефоном дао интервју „Гласу Русије“.

 

Господине председниче, дозволите да Вас поздравимо у име компаније „Глас Русије“ и нашег широког аудиторијума у разним земљама света. Пре пет година Абхазија је постала пуноправни субјект међународног права. Са којим државама је она до данас успоставила дипломатске односе?

Венецуела, Никарагва, Тувалу, Вануату, Науру. О Русији морам посебно да Вам испричам. То је био епохални догађај, очекиван. Када се то десило, то је било нешто неописиво.

Како се данас развијају односи Републике Абхазије са Јужном Осетијом, Русијом, Грузијом, Аџаријом?

Наши односи са Русијом су свеобухватни. Од 2008. године је било пуно догађаја. Осим великог споразума, ми смо потписали много докумената који граде наше односе систематски, у правним оквирима, са поштовањем норми међународног права. Наши односи су пуни позитивних садржаја.

Нама су јако важни ти односи. Неки их зову савезничким, стратешким. Ми чешће говоримо о братским односима које ћемо само да учвршћујемо. Русија нам је увек помагала. И до 2008. године нам је врло озбиљно помагала. То је и могућност да велики број наших грађана добије држављанство брже и једноставније. Наши пензионери, који су заслужили лепу старост, већ више година добијају руску пензију, и увек, са великом топлином и поштовањем говоре о земљи која их је подржала после распада Совјетског Савеза. Русија је и наш главни трговински партнер. Са Русијом нас се вежу многобројни односи у разним областима живота, не само у економији.

Што се тиче односа са Грузијом, ви знате какви су нам односи. Међу нама је граница, ми хоћемо да живимо мирно, и више пута смо грузијским политичарима постављали питање о неопходности потписивања мировног споразума. Треба ставити тачку на тај рат. Али, позитивних импулса са друге стране, на жалост, нема. Ми можемо да будемо нормални суседи. Ми сматрамо да немамо другу судбину, а да повратка назад, такође, нема.

Са Аџаријом, као регионом у Грузији, ми немамо никакве односе, једино нас запљускују воде истог мора.

Односи са Јужном Осетијом – то су посебни односи. Ми смо стално у контакту, посете делегација су честе, потписујемо међународне документе и подржавамо једни друге по било ком питању у вези са учвршћивањем нас као самосталних држава.

Саопштено је да у Абхазију у последње време стижу земљаци из Сирије, из Турске. Колика је миграција из тих и других држава?

Није велика миграција из тих земаља. Коначне цифре су незнатне. Познато је шта се десило са сиријским Абхасцима, то је последица рата. Ми смо у две етапе примили укупно нешто више од 400 људи, међу њима и деце. Они су смештени у различитим деловима Абхазије и ми тражимо могућности за њихову брзу адаптацију у новим условима. Ми нисмо могли да останемо равнодушни према судбини наших земљака који живе у Сирији.

Како би Ви данас могли да оцените стране инвестиције у економију Републике Абхазије?

Стране инвестиције у Абхазију иду одавно. Можда то нису велике суме, али су присутне и ми то осећамо. Наравно, да би хтели да инвестиција буде много, и трудимо се да помогнемо инвеститору. Мислим да ће у скорије време у Абхазији бити много више инвестиција и не могу, а да не подвучем, да су то углавном руске инвестиције. Ми смо земља која је недавно завршила са ратом и имамо много проблема. Свагде је потребан почетни капитал да би живот био лакши.

Господине председниче, да ли се Ваша оцена догађаја из августа 2008. године променила протеклих година?

Знате, ни моја оцена, ни оцена наших грађана, се није ни мало променила после септембра 2008. године. Септембар је посебан месец у нашој историји, у историји Јужне Осетије. То су била тешка времена. Осмог августа ћемо отићи у амбасаду Јужне Осетије и подсетићемо се тих дана. Исто би се десило и са Абхазијом. Ти планови су били познати, планови Грузије за војно решење проблема Јужне Осетије и Абхазије. Да се Русија није умешала, последице би биле ужасне, катастрофалне. То, што се десило становницима Јужне Осетије је страшно. Наши грађани су били спремни да иду у Јужну Осетију да помажу Осетинима.

Ми смо се и данас срели да учесницима рата. Наши официри су се подсетили и августа и септембра 2008. године са болом и горчином. Ми смо истицали, и истичемо, огромну улогу Руске Федерације, храбре државне одлуке које је донео председник Медведев. Ми смо са великом пажњом слушали његов велики интервју за Russia Today.

Ми сматрамо да је он говорио и нашим гласом, изражавао и наше мишљење. То је наша заједничка оцена догађаја из августа-септембра 2008. године.

Господине председниче, ми Вам се захваљујемо на времену и предивном интервјуу. Дозволите нам да преко Вас пожелимо братском абхаском народу нове успехе у изградњи слободне и независне државе.

Због тога што сте осетили потребу да чујете и наше мишљење, дозволите да у име народа Абхазије пожелим све најлепше вашем аудиторијуму. Ми вас чекамо у госте. Ми хоћемо да живимо у миру и ми ћемо живети у миру. И одржавати братске односе са нашом драгом Русијом. Све вас поздрављам и желим све најлепше.

 

Да ли се може говорити о обнављању дипломатских односа између двеју земаља у току неког одређеног временског периода?

У овој фази не можемо да разматрамо ово питање. С наше стране обнављање дипломатских односа би значило признавање државности Абхазије и Јужне Осетије. Не можемо да пристанемо на то. Ако наш дијалог да значајне резултате, на дневном реду ће се појавити обнављање дипломатских односа. Сад је то једноставно немогуће, пошто је од 2008. године, посебно након признавања ових региона, створен зачарани круг. Нико не зна како из њега да изађе. Али, тренутно тражимо излаз.

Наш дијалог ствара позитивну, мирну атмосферу за раговоре. Руски премијер је јуче дао детаљан интервју грузијској телевизији. У току последих 6-7 дана то је већ други интервју, прво за грузијску телевизију, а сад за грузијску Ту је било речи о свему овом. Видимо да то такође утиче на јавно мњење.

Главно је то што међу нашим народима никад није било фобије. Сад из дана у дан расте број руских туриста. На граници на ред чекају руска возила. Туристи долазе, њихов број је порастао за 30-40%.

Да ли очекујете промене у спољној политици Грузије, између осталог, и питању односа с Русијом после председничких избора у Вашој земљи?

Наша спољнополитичка оријентација је дефинисана на многим етапама, између осталог, народ је изразио своје мишљење и на референдумима. Залажемо се за интеграционе процесе с Европском унијом. Засад се не ради о томе да постанемо члан Европске уније. Вероватно је то врло далека перспектива.

Мислим да ћемо крајем године потписати споразум о придруженом чланству. Тесно сарађујемо с НАТО. Ни то није перспектива за сутрашњи дан. Желимо да некако организујемо и изградимо у Грузији савремену европску државу, која би се природно, заснивала на нашим традиционалним вредностима. Истовремено желимо да одржавамо јако добре односе са свим нашим суседима. Имамо добре односе с Јерменијом, Азербејџаном и Турском, са земљама Црноморског региона. Даће Бог да и с Русијом такође дође до помака.