Москва финансијски подржава невладине организације у балтичким земљама које раде на руском језику. Безбедносне службе тих држава на то гледају критично. Aли, колики је заправо утицај таквих НВО?

Генадиј Топрак (68) живи у трособном стану у центру Риге. Зграда је била национализована током совјетске ере и деведесетих враћена потомцима првобитног власника. Они би желели да га се отарасе, како би продали стан, жали се пензионер: „Ја плаћам 100 до 120 евра месечно. Више немам.“ Кирија за његов стан је 800 евра месечно, а његов дуг износи укупно 38.000 евра. Прети му принудно исељење.

Он се нада да ће му помоћи Летонски одбор за људска права. Основан је 1992. године и једна је од више од 40 невладиних организација (НВО) у Балтичким државама које финансира Русија. Између 2012. и 2014. године, Одбор је примио више од 200.000 евра из „Фонда за подршку и заштиту права сународника у иностранству“, који је 2012. године оформило Министарство спољних послова Руске Федерације. Према подацима Центра за истраживачко новинарство Ре:Балтица, у протекле три године је фонд дао најмање 1,5 милиона евра невладиним организацијама у балтичким земљама.

Помоћ траже људи који говоре руски

Летонски Одбор за људска права има малу канцеларију у срцу Риге. Звоно на вратима стално се оглашава. Међу онима који траже помоћ су примаоци руских пензија као и станари старих национализованих зграда, које су предате бившим власницима или њиховим потомцима. „Већина њих говори руски“, каже Наталија Јолкина, једна од председавајућих НВО. За припреме тужби им свакодневно помажу четири правника и неколико преводилаца. Тужи се чак и пред Европским судом за људска права.

У Естонији се о проблемима мањине која говори руски језик бави Информативни центар за људска права у Талину. И ову НВО финансира Русија. Тренутно, она се бави новим правилима за таксисте, који убудуће, да би добили лиценцу, морају да докажу знање естонског језика. „То ће тешко погодити таксисте у естонском граду Нарва, где више од 95 одсто становништва говори руски“, каже директор центра Aлексеј Семјонов.

Дискриминација руске мањине је често тема на конференцијама и у публикацијама НВО. У Естонији и Летонији постоји званични статус „не-грађана“. Након стицања независности две земље, тај статус су добили људи из других совјетских република и њихови потомци, који су се у области Естоније и Летоније населили након 1940. Не-грађани не смеју да гласају нити да раде у државној служби. НВО на руском језику у томе виде кршење људских права. „Избори без не-грађана су само истраживање јавног мњења“, каже Владимир Бусајев из Летонског одбора за људска права.

Ове НВО су одавно на мети власти. У годишњем извештају полиције Летоније пише да је, задатак организација финансираних од стране Русија ширење „пристрасних и искривљених информација“ о унутрашњим политичким процесима у Летонији. Власти Летоније и Естоније сматрају да би кршење права руских сународника могло послужити као оправдање за агресију Русије. У Литванији не постоји статус не-грађана. Тамошње НВО на руском језику се концентришу на „борбу против фашизма“.

Фашизам на Балтику?

Балтичке власти кажу да је оживљавање нацизма мит који култивишу НВО. С друге стране, НВО пребацују властима да подстичу фашизам. Врло контроверзан је годишњи марш у Риги, у част летонских добровољаца који су били у одредима оружаног СС-а. Летонски део становништва сматра да су они првенствено били борци за слободу од комунистичког режима, док их руска мањина сматра нацистичким колаборационистима.

Aктивисти на Балтику које раде на руском језику негирају да је њихов рад под контролом Москве. „Ја сам антифашисткиња – то је став свих европских земаља“, каже Татјана Жданок, оснивачица Летонског одбора за људска права.

Неки активисти невладиних организација, међутим, редовно се појављују на руској телевизији. Један од њих је Aлександар Гапоненко из покрета „Конгрес не-грађана“ из Летоније. Против њега је у току процес због подстицања на националну мржњу. Он је на Фејсбуку тврдио да амерички тенкови стационирани у Летонији имају задатак да држе под контролом руску популацију у тој земљи и заштите нацистичких маршеве.

Ограничен утицај НВО

Гатис Пелненс, летонски стручњак за руску спољну политику, каже да је „смешно“ говорити о оживљавању нацизма у балтичким земљама: „Нема идеолошких изгреда, нити ширења нацистичких идеја.“ Мада руска телевизија ствара утисак да су Руси у Балтичким државама прогањани, „у свакодневном животу не постоје сукоби“. Међутим, према његовим речима, негативном мишљењу веома доприноси политика државе према руској мањини. Пелненс сматра да је добро то што НВО пружају правну помоћ припадницима те мањине.

Међутим, стручњаци се слажу да је утицај НВО које раде на руском у сваком случају ограничен – и да никоме није претња. „Ове организације се данас боре да преживе. Због тога понекад драматизују догађаје“, каже Риина Каљуранд из Међународног центра за одбрану и безбедност у Талину.

Извор: DW.COM

Oznake: Balričke države, Dojče vele, NVO, Rusija, ruski NVO