Pročitaj mi članak
Вашингтон Црно море сматра центром јединственог полигона војних дејстава, а на Русију гледа као на свог главног непријатеља на црноморском ПВД. А Русија, развијајући у кримском правцу пуну групацију војске на све ратоборне изјаве из Вашингтона и Брисела мирно одговара: „Спремни смо. Чекамо.“
Тако гласи главна мисао чланка Џорџа Фридмана, председника америчке компаније „Стратфор“ ( Stratfor ) „Украјина, Ирак и црноморска стратегија“. Његова размишљања су у извесном смислу занимљива пошто је „Стратфор“ америчка приватна компанија за обавештавање и анализу, која је објединила бивше сараднике америчких специјалних служби, државних структура и „центара мозгова“. Још и зато што аутор отворено признаје: САД догађаје у Украјини сматрају могућношћу за наношење стратешког удара националној безбедности Русије.
Фридманова публикација у суштини потпуно потврђује речи сталног представника Русије при НАТО Александра Грушка о томе да алијанса брзо повећава своје војно присуство у акваторији Црног мора, а то доводи до озбиљног померања у стратешкој и регионалној равнотежи. Она такође потврђује изјаву новог генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга о томе да је ново руководство спремно да разговара с Русијом само с позиција силе.
Процес јачања војног присуства НАТО у региону је започет још пре државног преврата у Кијеву. Већ тада је у акваторији Црног мора дошло до повећања војно-поморске групације бродова нецрноморских држава, пре свега САД у виду разарача и бродова за обавештавање и спасавање. Ради вршења притиска на Москву која не прихвата „мајдан“ Американци су изабрали брод са системом противракетне одбране „Иџис“. И руско војно надлештво је потпуно логично оценило појаву борбених бродова попут Donald Cook у региону као тежњу САД „да максимално приближе Русији морску компоненту свог система ПРО“.
Руски МИП стално подсећа: НАТО своју флоту у Црном мору користи кршећи конвенцију из Монтреа којом се захтева да боравак бродова из нецрноморског басена не буде дужи од три недеље. Међутим, бродови САД често игноришу међународно право: на пример, америчка фрегата USS Taylor је премашила лимит боравка ове године за више од 10 дана.
Источноевропски вектор црноморских тежњи НАТО се карактерише јачањем присуства блока у Румунији и Бугарској. У Румунији, која је у септембру пристала на лоцирање војске алијансе, треба да се појаве борбени авиони и базе НАТО. На обали Бугарске преко које западни стратези планирају да изврше притисак на Русију у вези с „Јужним током“ од 4. до 11. јула је обављена обука „Бриз-2014“. У њој су учествовали турски, италијански и британски борбени бродови 2. сталне противминске групе НАТО (SNMCMG2).
РМ Румуније, Бугарске и САД су демонстративно обавиле маневре у Црном мору у близини територијалних вода Украјине уочи кримског референдума. На Криму је 11. марта изнад стражарског пункта Турски насип оборена америчка беспилотна летелица. НАТО је 8. септембра поново увежбавао дејства у току војно-поморске обуке „Си Бриз“ у северозападном делу Црног мора, недалеко од Одесе, која се претворила у главну базу украјинске РМ и територију за перспективне операције НАТО у источноевропском региону.
Сад су све активности НАТО и САД у региону усмерене против Русије, која је захваљујући припајању Крима сачувала своје војно-поморско присуство у Црном мору. Циљеви су једноставни:— одсећи Русију
од приступа Црном и Средоземном мору уз помоћ РМ и база НАТО;
— свести на минимум улогу Русије као светске велесиле и потенцијалне препреке за глобалне империјалистичке амбиције Вашингтона, укључујући и област енергената и сировина;
— учврстити претварање Украјине у стратешки полигон за продор НАТО на Кавказ и на југ Русије.
Зато не треба да изазива чуђење недавна изјава министра одбране Сергеја Шојгуа да ће у кримском правцу бити развијена потпуна групација руске војске.
Већ сад се на кримским војним аеродромима у Гвардејском и Качу лоцирају фронтовски бомбардери и обавештајни авиони Су-24, амфибије Бе-12, борбени и транспортни хеликоптери. После модернизације аеродромске инфраструктуре на полуострово додатно могу бити пребачени ловци Су-27, противподморнички Ту-142 и Ил-38, као и хеликоптери Ка-27 и Ка-29. А да би се Крим обезбедио од удара из ваздуха тамо ће бити створен модеран ешалонски систем ПВО. На полуострву су недавно формиране две нове јединице – артиљеријски пук и посебан пук за радиолокациону, хемијску и биолошку заштиту. Истовремено се за Црноморску флоту прави шест нових дизел-електричних подморница по пројекту 636. По неким подацима део подморница ће бити додељен дивизиону, који ће бити базиран у Севастопољу.
