Pročitaj mi članak
Дипломатски извори у Берлину и Бечу са оптимизмом гледају на могућност реализације немачко-руског предлога о одржавању друге женевске конференције о Украјини која би требало да допринесе коначном решењу кризе у тој земљи.
„Избор тема и циљеви друге конференције, представљени у нацрту идеје немачког министра спољних послова Франка Валтера Штајнмајера, далеко су конкретнији од оних који су разматрани на првом састанку у Женеви, 17. априла”, неодређено се истиче у немачком министарству спољних послова.
У Спољнополитичком одбору Бундестага, међутим, „Политици” је предочено шта би жељене одлуке конкретно могле да подразумевају.
„Морале би се уважити представе обе сукобљене стране о будућем уређењу земље, а употреба силе би хитно морала бити замењена конструктивним дијалогом”, речено је у Спољнополитичком одбору Бундестага.
Једна од опција, речено је даље, било би решење по угледу на закључке дејтонске конференције о Босни и Херцеговини, укључујући изједначавање ентитета у политичким правима – са украјинског и са руског говорног подручја у тој земљи.
Оптимизам у два немачка спољнополитичка ресора, у влади и у парламентарном одбору, заснован је на наводној спремности учесника прве украјинске конференције у Женеви – САД, Русије, ЕУ и прелазне владе у Кијеву – да се на обновљену расправу позову и вође присталица федерализације на истоку Украјине.
Присталице федерације, доскора називане терористима и сепаратистима који дејствују по налогу Москве, захтевају, наравно, више од такозване регионалне аутономије у смислу мањинског права – траже уређење државе између два равноправна ентитета.
Извор у бечком министарству спољних послова указао је „Политици” на суштину планираног састанка у Женеви, на основу детаља разговора које је Штајнмајер водио са руским и украјинским колегом Сергејем Лавровом и Андрејом Дешчицом, на бечком аеродрому Швехат.
У Бечу се, с поводом, истиче да су смиривање ситуације у Украјини, као прво, а потом и усаглашавање ставова сукобљених страна приоритетни циљеви планиране „Женеве 2”. Додатно се истиче да остварење два циља неће бити довољно да би се обезбедила трајна стабилност земље која се тренутно налази на ивици грађанског рата.
„Не би се смело испустити из вида да је Украјина држава између два политички различита блока и да би њено сврставање на једну или другу страно могло да доведе до нових политичких трзавица”, предочено је „Политици” у телефонском разговору са извором који није желео да буде именован. „Наш (аустријски) министар спољних послова (Себастијан Курц) предложио је Украјини, после детаљних консултација у земљи и иностранству, да се определи за вечиту неутралност, као Аустрија. Статус неутралности донео је алпској републици независност после свршетка Другог светског рата и после десетогодишње савезничке окупације.”
О чему су министри Штајнмајер, Лавров и Дешчица тачно разговарали, није саопштено ни у Берлину, ни у Бечу.
Јучерашња изјава спољнополитичког опуномоћеника за односе са истоком у немачкој савезној влади, државног министра Гернота Ерлера, међутим, наводи на закључак да је Запад одустао од досадашњих захтева да се једнострано разоружају такозвани проруски сепаратисти.
Ерлер је апеловао на владу у Кијеву да повуче војску са истока Украјине. При томе он наводно није иступио самоиницијативно, већ у складу са договором који су претходно постигли министар Штајнмајер и државни секретар за спољну политику САД Џон Кери.
(Политика)
