Pročitaj mi članak
Југоисточне регије се спремају на референдум 11. маја, а Кијев до тада планира да „разбије побуњеничке енклаве”
Кримски аналитичар Борис Рожин је 23. априла 2014. објавио оперативни извјештај о ситуацији у Народној Републици Доњецк. Како је текст припремљен на темељу интервјуа са очевицима, те доказима и подацима доступним на интернету, није реч о „војном” документу, већ о оном што народ југоисточних украјинских регија очекује у „противтерористичким акцијама” које следе. На почетку овог за устанак критичног раздобља, главне компоненте отпора Кијеву остају у Доњецку, Луганску и Славјанску. Иако се тим јединицама оставља доста слободног простора за деловање, јединицама отпора ће се координисати из једног центра. Постоји седиште отпора, али не као хијерархијска структура.
Упркос заједничком непријатељу, унутар регионалне управе у Доњецку и безбедносне службе у Луганску (СБУ) примећује се међусобна борба за утицај различитих група у структурама Народне Републике Доњецк и Народне Републике Луганск. Са друге стране, најефикаснија устаничка група концентрисана је у Луганску и Славјанску. Тамошње јединице су наоружане пиштољима, аутоматима, снајперским пушкама, ручним бомбама, противоклопним системима, укључујући и сиистеме “фагот”.
Не рачунајући џепове отпора на подручју око управних зграда, барикада и ограда на којима се спонтано окупља и локално становништво, процењује се да се број добро наоружаних мушкараца у регијама Луганск и Доњецк креће око 1.200-1.500 људи. У Доњецку тврде да против њих наредних дана могу бити употребљене јединице специјалне полиције Омега и Јагуар, које имају око 500 високо оспособљених људи. Како је у више наврата доказано, међу њима делују и припадници америчке плаћеничке војске Greystone-Blackwater.
НИКАВА СПОСОБНОСТ ДЕСНОГ СЕКТОРА
Војна процена је да ће снаге из Кијева у случају напада користити и јединкице Националне гарде, коју чине политички одане групе Самоодбране Евромајдана. Њих има око 700-1.000 и могу послужити за пружање позадинске подршке. Ниво борбене способности Националне гарде је ниска, наоружани су лаким наоружањем као и остале редовне јединице.
Јединице Десног сектора у централној Украјини имају до 500 људи, с тим да је Дмитри Јарош прекинуо предизборну кампању и допутовао у Дњепропетровск како би извршио мобилизацију и борио се “против окупатора”. Борбена способност Десног сектора је ниска, и он се може користити као помоћна сила у нападу или за организирање провокација заједно са припадницима специјалне полиције који су остали одани режиму у Кијеву а којих има око 100, највише 200.
На крају треба поменути и остале радикалне националистичке и профашистичке навијачке групе, које нису оформиле наоружане постројбе, али за време војне кампање против устаника могу да узрокују хаос нападима хладним, понекад и ватреним оружјем. Могу се користити и за стварање нереда, изазивање провокација и организоване нападе у позадини. Они, будући да је међу њима и велики број старијих тинејџера, за војну команду југоистока не представљају никакву борбену вредност.
Све заједно, реч је о 2.500-3.000 људи опремљених пешадијским оружјем и ракетним бацачима. Могуће је да ће се користити војним оклопним возилима, артиљеријом, минобацачима, јуришним хеликоптерима и тактичким авионима. Вероватноћа учествовања војних јединица у сузбијању побуне је занемарљива због ниског морала и недостатка материјалних средстава.
Кључне позиције хунте из Кијева су Дњепропетровск, Запорожје и град Изум у регији Харков, одакле репортер Грејем Филипс јавља да су концентрисане јаке снаге украјинске војске, којима су у помоћ дошли и припадници Десног сектора. “Како је украјинска војска у Изyму у окружењу, локално становништво са страхом прати збивања јер мисле да војска у било ком тренутку може да крене у офанзиву”, јавља Филипс.
У та три града распоређене су обавјештајне структуре, укључујући и америчке савјетнике у информацијском ратовању. Украјински војници су, због готово никакве лојалности, влади после неуспеха “антитерористичке операције” у Славјанску и Краматорску извучени на обале Дњепра. Најефикасији део украјинске војске је распоређен на граници с Русијом, како би се, у случају активирања руске војске, успоставила линија обране.
НАЈВЕРОВАТНИЈИ СЦЕНАРИО
Сценарио је највероватније следећи. Од одржавања референдума на Криму догађаји у Доњецку и Луганску de facto воде ка распаду Украјине. Кијеву је од животне важности до 11. маја, кад у југоисточним регијама треба да се одржи референдум о њиховом статусу, елиминишу све устаничке енклаве у том подручју. Кад се све узме у обзир, кијевска власт има довољно снаге за заузимање свих градова, и то без већих сукоба, али не и Доњецка, Луганска и Славјнаска. Уколико покушају да упадну у те градове, доћи ће до дуготрајних борби лаким оружјем, оклопним возилима, авионима и хеликоптерима, што ће узроковати тешке губитке на обе стране.
Тактичка анализа народних милиција показује да њихово вођство разуме основне проблеме хунте у Кијеву. Устаничке јединице се утврђују за дуг отпор у местима где им је концентрисана главнина снага. У заузимању нових градова и села у Доњецкој регији кориштене су мање снаге, које су само уклониле марионетске власти постављене из Кијева. Да је тако, види се и из напада снага оданих пучистичкој влади у Кијеву, које углавном нападају мање брањена места или контролне пунктове на којима нису концентрисане јаке локалне одбрамбене снаге.
Не постоји класична линија фронта, и реч је о сукобу “молекуларне природе”. На ту су се стратегију устаници одлучили због напада паравојних група и специјалних јединица на спорне територије између контролисаних градова и на контролне пунктове локалних милиција. У том смислу, ситуација у протеклих неколико дана, упркос крвопролићу у Славјанску и Мариопољу, могла би се назвати стањем нестабилне равнотеже и веројатно ће ескалирати.
Када ће то тачно бити, не зна се, али Грејм Филипс јавља да “владине трупе у источној Украјини у било ком тренутку могу да крену у офензиву”.
Иако није потврђена као војни документ, стручну анализу Бориса Рожина потврђују догађаји на терену, који не остављају простора за оптимизам. Избегавање сукоба није могуће, између осталог и зато што су припадници Десног сектора већ прешли Дњепар и, заједно са својим вођом Дмитријем Јарошем, концентришу се у Дњепропетровску. За тај задатак је Десни сектор свој штаб из Кијева преместио у Дњепропетровск, а Јарош је на конференцији за новинаре изјавио: “Бандерина војска је најзад прешла Дњепар!”. “Бандерина војска“ се састоји од 800 људи.
Са друге стане у Доњецку, Луганску и другим градовима у којима се формирала народна власт поручили су да неће учествовати на председничким изборима заказаним за 25. мај. Члан Председништва Народне Републике Доњецк Денис Пусхилин изјавио је да се “у Народној Републици Доњецк неће одржати украјински председнички избори заказани, али ће Доњецк пре референдума 11. свибња платити све порезе Кијеву и уверити свет да у источној Украјини нема руских војника”.
