Украјински председник Петро Порошенко и влада у Кијеву су поред бројних других тешкоћа добили још један проблем, на западу земље, посебно важан у контексту заоштравања односа с Русијом.

Наиме, у петак (22.05) су представници закарпатских Русина и активисти за људска права организовали протест у близини зграде председничке управе у Кијеву и тражили да се признају резултати референдума из 1991. и да се Закарпатје да посебан статус сличан ономе који је предвиђен за Донбас, преноси RT.

Према изјавама демонстраната, представници закарпатских Русина нису добили никакав одговор, преноси украјински портал Подробности.

Национална и јавна удружења у том украјинском региону су основале међуетничку Скупштину Закарпатје, а русинске организације су се окупиле у своје Координационо веће.

Представници русинског покрета су упозорили како, упркос чињеници да су Русини аутохтони Закарпатски народ који потиче од источно-славенског племена Бели Хрвати, мултинационална Украјина Русинима и даље не признаје статус националне мањине, иако је УН у више наврата препоручио да се то учини јер су 22 земље у свету Русина признале као националну мањину, преноси портал Поглед.

Представник русинског покрета Андреј Јурик је у свом обраћању становницима региона рекао да су Закарпатска Русини спремни на сарадњу с властима у Кијеву у остваривању циља изградње демократске Украјини која ће се заснивати на европским вредностима.

Осим тога, истакао је како Споразум из Минска, којег је подржало вођство Украјине, предвиђа доделу посебног статуса регионима Доњецк и Луганск, те како Закарпатска Русини сматрају да сличан приступ треба применити не само на регион Донбас, него и на Закарпатје.

Андреј Јурик тврди да постоје сви потребни и оправдани разлози који се темеље на исходу референдума одржаног у закарпатској региону 1991. године, где је 78% становника тада гласало у корист посебног статуса регије.

Он је подсетио да је раније о истој теми Габор Вона, вођа мађарске странке Јобик, рекао да Европска унија треба подржати захтеве Русина и Мађара за аутономијом Закарпатска регије у Украјини.

Наиме 14. марта Конгрес Русина Закарпатска регије усвојио изјаву о намери да затражи признање од украјинских власти да Русинима као аутохтоној нацији и кроз дијалог с Кијевом доделе аутономије Закарпатје.

Национални састав Закарпатје је увек био изузетно шаролик, иако су према последњем попису становништва из 2001. Украјинци чинили 79% становништва. Ту је и велика мађарска дијаспора (12%), потом Словаци, те Русини који морају пристати на службену бројку од 0,8% од укупног становништва региона, иако је та бројка нетачна, јер су се многи морали изјаснити као Украјинци.

Вођа русинског покрета, велечасни Димитриј Сидор, дуги низ година тражи успоставу аутономије у Закарпатје. 2008. се морао суочити са кривичном пријавом за сепаратизам, а 2012. години, за време председника Јануковича, био је осуђен на условну казну.

У августу прошле године је Закарпатје пребачена јединица од 1 500 украјинских војника и то је прегруписавање било повезано са растућим претњама народних немира у тој украјинској покрајини.

Раније је у Будимпешти основан „Конгрес русинске и мађарске заједнице Закарпатје“. Конгрес је упутио званичну жалбу Русији, Европској унији, Мађарској, Уједињеним нацијама и Сједињеним Државама којом је тражио да утиче на Украјину, те да Кијев призна резултате референдума о аутономији Закарпатје који је одржан 1991. године.

Украјински политолог Антониј Аксентијев је за украјински Inpress изјавио да је током протеклих пет година ситуација са сепаратистичким тежњама у Карпатима знатно погоршана због уплитања Будимпеште и Москве који потичу етничке Мађаре који живе у Украјини и Закарпатска Русине да им се призна право народа на самоопредељење.

Са становишта службеног Кијева те „центрифугалне силе“ крше украјински правни поредак и реч је о чистом сепаратизам. С тачке гледишта етничких мањина, њихови захтеви су легитимни, поштени и историјско утемељени.

Политолог Антониј Аксентијев је мишљења како иза свега стоји „невидљива рука Кремља који финансира лидере русинских организација и покрета“.

„Мађари и Русини само један од елемената поливалентне табеле украјинске политичке алхемије и могу успоставити разне везе само како би постигли свој циљ. Било би добро да Кијев 2015. оформи регуларни конгрес закарпатских Русина и украјинских Мађара, а украјинска влада, без обзора на становишта политичких снага, више се не може оглушити на ове проблеме „, упозорава Антониј Аксентијев.

Упркос упозорењима стручњака, украјински председник и влада су у птек (22. маја) управо то учинили и нису хтели да чују захтеве закарпатских Русина који су дошли чак у Кијев како би покушали да преговарају о свом будућем статусу.

Извор: altermainstreaminfo.com – Н.Бабић

Oznake: Zakapartje, mađari, N. Babić, Rusini, Ukrajina, ukrajinske regije