Pročitaj mi članak

SLOBODA MEDIJA VREDI samo kada novinari nisu Rusi

0

Kada se govori o Rusiji Vladimira Putina u Evropi kao da je teško biti nepristran i dosledan. To se posebno odnosi na evropske kancelarije i velike zapadne medijske kuće, što se nedavno videlo po dvostrukim standardima u procenama činjenica koje uključuju Moskvu.

”Нестанак” руске новинарке у Украјини

Према потврђеним информацијама је  руска новинарка ”Првог Канала”, Aна Курбатова, хапшена и протерана из Украјине, иако је легитимно обављала своју професију. 31. августа је руска телевизија ”Први Канал”, за коју новинарка ради, пријавила нестанак своје колегице која је радила на територији Украјине.

Руска новинарка у ствари није ”нестала”, него су је дословно отели припадници Безбедносне службе Украјине (СБУ), што је убрзо потврдила и гласноговорница СБУ Елена Гитлијанскаја у Кијеву.

Међутим, гласноговорница је рекла да је поступак притварања у целости проведен у складу са законом, те да је новинарка убрзо протерана из земље због тога што је обављањем своје делатности ”штетила националним интересима Украјине”.

Ова се епизода не разликује пуно од недавне у Естонији, када је руским новинарима из међународне новинске агенције енглеског назива ”Русија данас”, коју не треба мијешати с телевизијом РТ, забрањено праћење самита министара спољних послова ЕУ одржаног у Талину. У том случају Естоније није хтела пружити никакво објашњење за забрану.

Уместо да трошимо ријечи на очигледну примену двоструких стандарда, док се истовремено ствара привид слободе медија и говора, занимљивије је проматрати како функционише овај механизам.

Медији и институције ЕУ ћуте као заливени

Доиста је неугодна, ако не и застрашујућа, ћутња Европске уније о репресији Кијева и одлуци власти Естоније. Од главних европских медија је само италијански лист IlGiornale известио о случају Aне Курбатове, док је на европској и међународном нивоу тек Ројтерс написао два ретка о инциденту, али с чланком којег је завршио с коментаром о ”руској пропаганди” и ”ситуацији у Донбасу”. О забрани Естоније је писало само италијанско издање портала Спутник Њуза.

На институционалној нивоу је тишина била још више заглушујућа. Од стране челника у Бриселу није стигла ниједна ријеч. Врло сумњива тишина, поготово ако узмемо у обзир тренутне и жестоке реакције које су европски званичници резервирали само за хапшења руског политичког редикула Aлексеја Навалног.

Подсетимо, када је  марту ове године  познати критичар Путина, Aлексеј Навални  хапшен за организирање неовлаштених демонстрација у Москви, један од гласноговорника ЕУ је рекао:

„Полицијске операције у Руској Федерацији, у којима су растерени демонстранти и у којима је ухапшено на стотине људи, укључујући опозиционог лидера Aлексеја Навалног, представљају спречавања остваривања темељних слобода, укључујући слободу изражавања, удруживања и мирног окупљања, која су призната и руским Уставом.”

Наиме, тада је Навали хапшен не зато што је протествовао, него зато што је протесте с места и руте где су их дозволиле градске власти намерно преусмерио на кључну улицу у центру метрополе, где стотињак људи може закрчити саобраћај у целој Москви.

Чак и ако оставимо по страни грешку у идентификацији Навалног као ”лидера опозиције”, који на националној нивоу нема никакву подршку, а када се год кандидовао на локалним изборима број гласова које је добијао био смијешан, важно се сетити како су у ЕУ нагласак дали на питања као што су ”слобода изражавања”, исту слободу која је недавно ускраћена Aни Курбатовој и новинарима међународно акредитиране  агенције ”Русија данас”.

Ова равнодушност је својствена само Европској унији, јер на брифинге у Бијелој кући и Вашингтону слободно улазе новинари телевизије РТ и других руских медијских кућа и агенција.

Међутим, амнезија званичника Брисела није прошла незапажено. Европска федерација новинара је путем своје интернетске платформе одлучила пријавити инцидент Већу Европе, које није део ЕУ. Наиме,Веће Европе је међународна организација 47 држава чланица шире европске регије, укључујући Руску Федерацију, а задатак му је  јачање демократије, заштита људских права и правне државе на европском континенту. Иако у Већу Европе, што је логично, доминирају ставови већине земаља које чине ЕУ, не треба га мешати с већем Европске уније или Европским већем, који су пак тела Европске уније.

Иако под јаким политичким утицајем Брисела, где је нивоа русофобије досегла размере као никада у повијести, веће Европе би се могло, ако се буде држало свог статута, носити с овим проблемом и извршити политички притисак на оне који произвољно тумаче новинарске слободе било којег новинара, без обзира на земљу из које долази и кућу за коју ради.

БОНУС ВИДЕО

Гост медијске куће „Центар”, у емисији „Центар” био је Игор Маринковић, главни одговорни уредник независног српског и антиамеричког портала „Правда”. Он је у емисији говорио о Вучићевом патриотизму и српској опозицији (00:19:45); као и о томе како је то када се ради у режимским новинама (00:26:00) и  да ли ће друштвене мреже да прогутају класично новинарство (00:33:00). Послушајте:

Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.