Прочитај ми чланакАко желите знати где води либерализам, пратите што се догађа у Сједињеним Држава. Тамо, усвојено дете може бити легално одбачено од стране породице која га је претходно усвојила. Довољно је да усвојено дете није по жељи родитеља – евентуално браће и сестара – да га се одбаци као последњу крпу.
Међутим, ствари су пуно горе. Усвојена деца која нису задовољила потребе усвојитеља, присиљена су се продавати као вулгарни производи новим обитељима, које такођер могу бити разочарани. деца, коју су напустили биолошки родитељи, пате пуно више него деца која живе са својим биолошким родитељима.
Мислите да не може бити горе? Варате се. Идемо даље.
Најгори су сексуални грабежљивци који траже ову несретну малолетну децу, како би им пружили „максималну љубав“ на “свој начин”. Ради се о перверзном искориштавању слабих, најтежем казненом делу за које мало ко брине у Сједињеним Државама.
Француска телевизијска емисија „Sept à Huit“ приказала је у недељу, 21. јануара (сијечња) 2018. репортажу о усвајању које је реализирана 2016. Према новинарима, свако четврто усвојено дете се враћа у установу, која га мора покушати да замени. Све сличи враћању производа у супермаркету. Усвојитељи немају обвезе дати никакво објашњење – производ који не задовољава, враћа се у трговину тј. профил детета се објављује у малим огласима за усвајање – каталогизирају их. У филму су сведочења силовања младих девојчица, која леде крв у жилама.
Метода враћања детета на тржиште усвајања је сулуда. Деца се морају понашати као проститутке како би се свидела клијенту. Деца дефилирају испред мајки које чак и аплаудирају. Имају два сата да “освоје срца” својих будућих родитеља. Сцена изазива гађење, бар код грађана Европе којима су сличне сцене стране. Усвајање и враћање детета иде у недоглед, на срамоту америчког друштва. С обзиром на ниску разину социјалне институционалне помоћи у САД-у, усвојена деца су врло лак плен педофила.
“Доиста је леп тај амерички живот и амерички сан”, пишу француски новинари.
Знајући како направити серијског убојицу, можемо разумети друштвену девастацију коју та деца чине кад постану одрасле особе. Њихова интимна девастација чини их савршеним будућим предаторима или идеалним особама склоним самоубиству.
Ово је пријевод краког интервуа с ауторицом репортаже:
„Сваке године, 25.000 деце се прода у Сједињеним Америчким Државама као производ у трговини, на тржишту поновног усвајања. Ауторица емисије Sophie Przychodny, открива црно тржиште деце коју су напустили усвојитељи.
Sophie Przychodny: Рекли су нам да нешто постоји, али нисмо очекивали да ћемо пасти на овакав систем. Немамо спознају колико већ дуго постоји ово тржиште – 10 можда 15 година, јер се ради о црном тржишту. Тек када су се укључиле социјалне службе, ово тржиште је постало видљиво, тако да веровјатно постоји 20 и више година.
Новинарка: Да објаснимо. Ради се о деци која су усвојења на Америчком тлу од стране Американаца, али и деца усвојена у иностранству. Усвојитељи незадовољни децом коју су усвојили, могу их се одрећи и препустити их другим родитељима. Усвајање и одрицање се може поновити три, четири и пет пута. Питамо се како је могуће да се такво што дешава у тој земљи? Како родитељи који усвајају то могу прихватити?
Sophie Przychodny: Запањује спознања да такво понашање Американцима не представља ништа лоше. Они се чуде зашто о томе уопште разговарамо. Родитељи који се одричу већ усвојене деце и они који их изнова усвајају, такође не виде ништа лоше у томе. Сматрају да је све слично браку. Ако однос родитеља и детета не функционише, најбоље је да дете тражи срећу код других родитеља. По њиховим речима, ради се о индивидуалним слободама појединаца који имају право на свој избор.
Новинарка: Морамо рећи да се ради о скандалу, који је недопустив у Европи, те се питамо што каже закон? Јесу ли оваква понашања родитеља легална пошто утичу на будућност деце?
Sophie Przychodny: Закона нема, тако да се не можемо рећи је овакво понашање илегално. Нигде не пише да је усвајање након одрицања забрањено, поготово што све зависи у којој држави се налазите. На пример, у држави Илиноис поновно усвајање је забрањено, али мало даље у држави Аркансас је дозвољено. Законодавац тек сада схваћа озбиљност овог уходаног система и скандала који све чешће интересира медије. Али исти тај законодавац сматра да свака држава мора самосталано регулирише овај проблем. На националнм нивоу треба инвестирати 50 милиона долара, које законодавац нема, а како би имплементирао идентичне правне прописе свим државама.
Новинарка: Откривамо такође у документарцу да нема никакве контроле од стране социјалних служби које не проверавају профил будућих родитеља? Трансакције између родитеља, који се одричу своје деце и оних који их поново усвајају, су пребрзе за било какву проверу с киме ће деца живети. деца уопште нису заштићена од психичког и физичког малтретирања. Како се то избјегава?
Sophie Przychodny: То је проблем америчког система. Ако су родитељи усвојили дете у Кини или Русији, Влада САД ће вам рећи: “дете сте усвојили у Кини или Русији и ми нисмо одговорни ако с дететом имате проблема. Требали сте проверити прије.”! О таквом детету држава не води бригу. Ако се не појави у школи или нестане, нико неће реагирати, чак ни социјалне службе. Само родитељи могу пријавити евентуално проблеме с дететом, па чак и онда када га они малтретирају. Требају отићи у полицију и сами признати да су дете малтретирали, силовали и слично, у противном социјалне службе неће реагирати. Дете које пресели из једне америчке земље у другу, не прати нико, што омогућава сексуалним предаторима да раде што хоће.
Новинарка: Због свих тих скандала, неке земље не допуштају више усвајање деце од стране америчких родитеља. Пример су Русија и Конго? Планира ли законодавац нешто учинити да се то поправи или не?
Sophie Przychodny: Закони су припремљени, али их нико не жели имплементирати, завршава ауторица ову тужну причу.
