Pročitaj mi članak
Протекла 2014. година поставила је нове рекорде на њујоршкој берзи. То је већ шеста година у којој вредности само расту, иако од тога користи има све мање људи.
Дони више није могао да види себе на Вол Стриту. Годинама је радио на најпознатијој берзи света, а последњи подухват био је лансирање деоница фудбалског клуба Манчестер Јунајтед. Био је рођен за берзу и то дословно – још његов деда је био брокер током четрдесетих година двадесетог века.
Али, попут многих других запослених мешетара, и Дони је постао вишак. На тржишту хартијама од вредности све је мање места за људе, а све већи део трговине преузимају рачунари. Овог лета је морао да оде, иако су индекси берзе само скакали од једног до другог рекорда.
Заправо, индекс Дау Џонс оборио је 35 рекорда током 2014. Трећег јула је први пут у историји премашио 17 хиљада бодова, а уочи Божића кретао се већ близу 18 хиљада.
Која криза?
У принципу се чини да америчко тржиште акцијама пролази кроз све кризе као гуска која прође кроз олују, а да не покисне. Било је тек мало труцкања ове јесени када је цена нафте за врло кратко време изгубила скоро половину вредности. Највећа снага Сједињених Америчких Држава заправо лежи у домаћој економији. Та земља далеко мање зависи од иностранства и извоза него рецимо Немачка, Русија или Кина.
„Економски раст је овде из ‘домаће кухиње’, пре свега се заснива на унутрашњој потражњи и потрошњи“, објашњава Харм Банхолц, главни економиста америчке филијале банке УниКредит у Њујорку. Економски раст САД је тренутно око четири одсто, и потрошња то прати, каже Банхолц. Јер са растом вредности деоница, Американци имају све више новца на располагању. И стање на тржишту рада се у значајној мери побољшало: после финансијске кризе незапосленост је била преко десет одсто, сада је испод шест.
Само малобројни имају корист
То не значи да је свим Американцима боље него прошле године. Последњих година је све мање оних који сопственим новцем учествују на тржишту акцијама. Због тога само мали део становништва има директну корист од онога што се дешава на Волстриту.
Поред тога, у САД 2014. била је година великих немира. То се не односи само на нереде у Фергусону или Њујорку, већ на целу земљу. Ти протести су резултат утиска који имају многи Американци – да су искључени из општег економског раста у тој земљи.
Уочи Божића, жута штампа је извештавала о „вртоглавом слалому“ на Волстриту. То заиста изгледа као најава онога што би могло да се деси на глобалном финансијском тржишу следеће, 2015 године. Последњих седмица било је снажних осцилација вредности на тржишту сировина, али и девиза и деоница. Дејвид Велц из компаније Бечтел, у чијој надлежности је праћење тржишта Европе и Блиског истока, сматра да ће пад цене нафте помоћи глобалном расту привреде. Додуше, Марк Винтерхоф из саветничке агенције Роланд Бергер нешто је опрезнији у свом оптимизму: он верује да ће добробити од цене нафте пре свега користити аутомобилској индустрији.
Све је повезано једно са другим
И то су добре вести, али се чини да је све теже „имати у виду“ читаво светско тржиште. Нагли раст или пад цене нафте, злата, деоница или девиза се на готово непредвидив начин одражава и на друге вредности.
Осим тога, већина улагача претпоставља да ће америчка централна банка већ следећег лета почети да повећава основну каматну стопу, и то први пут после низа година. Упркос мноштву теорија, нико заправо не зна како ће се то одразити на долар и преко тога на дугове земаља у развоју и цене сировина.
Донију недостаје хука и бука на Волстриту, али већ је успео да нађе други посао. Ни он није сигуран да ли ће се ове опасне осцилације наставити и следеће године. Али сигуран је у једно: увек је било успона и падова и свака криза је почетак нечега новог. Ипак, нешто ново, не мора да значи и нешто добро.
(Дојче веле)
