Свега дан након што је на CNN истакао како „верује да је Ассад спреман напасти сопствени народ оружјем за масовно уништење“, турски премијер Тајип Ердоган иде и корак даље – наводи како је председник Башар ал-Асад претворио Сирију у „терористичку државу“ .
Најновије изјаве дао је за време одржавања састанка његове владајуће странке АКП.

Такође прозива „равнодушност света“ и како нереагирање придоноси „масакрима у Сирији“. Јасно је како је турски премијер из политичко свађалачких коментара скренуо у апсолутно лицемјерје. Наиме, управо је Турска – тј његова власт – директан кривац за распламсавање крваве сиријске кризе јер баш из правца Турске долази највећа количина новог наоружања, као и наоружани побуњеници за које поједини страни новинари истичу како уопште ни нису сиријски држављани. Прегршт информација које су постале доступне протеклих месеци потврђују како Сирија заиста јесте постала „терористичка држава“, али је у такву није претворио сиријски председник, већ примарно Ердоган и његови регионални и међународни савезници.

Ови коментари показују како је Ердоган одлучио да игра на „све или ништа“, другим речима – рушење сиријске владе за њега сада постаје апсолутни императив. У свом плану постао је директан заговорник страног интервенционизма, империјализма и нео-колонијализма, сврставајући се на страну САД-а, Француске и других играча који заговарају војну интервенцију.

 

Турски тенкови одржали су велике војне вежбе јуче на самој сиријској граници. У исто време долазе вести како је јутрос страдало најмање 25 турских војника у експлозији складишта на западу земље. Прве информације говоре како се радило о несрећи, но, чињеница је да су последњих недеља све чешћи напади и саботаже припадника ПКК-а, тако да се ни у овоме случају не може да се искључи такав сценарио.

Пола милиона наоружаних турских војника још није покренуто, најновији текст Ројтерс-а сугерише како се чека „међународна подршка“. Сада још конкретније можемо да разумемо масовни прогон војних генерала и високих војних званичника од стране Ердогана и његове странке АКП. Чврста турска војска, која је деценијама била главни браник секуларних вредности ове земље, не би допустила да ово лудило измакне контроли. Сходно томе, Ердоган се прво морао да заштити од домаћег отпора, потенцијалног државног удара, да би могао овако слободно да прети Сирији.

 

Тешко је веровати да Ердоган има подршку народа, штавише, засигурно је ни нема. У том погледу сиријски председник Асад је тачно констатовао када је рекао „ми немамо проблем с Турском, него усијаним главама на власти“.

Од могућег рата са Сиријом турски становници немају апсолутно ништа и сада је време да и они што гласније истакну свој отпор овим милитаристичким тенденцијама. Опозициона Републиканска странка и друге мање странке морају да престану да будуслучајни посматрачи у овом развоју догађања, јер јучерашњи коментар Ердогана требало би да буде позив на буђење свих оних рационалних елемената унутар Турске на којима је сада лежи велика одговорност.

 

(advance)

Oznake: međunarodna vojna intervencija, Redžep Tajip Erdogan, sirijski građanski rat, teroristička država