Pročitaj mi članakIako su sada sve oči uperene u Istočnu Gutu, počekom 2018. su iz Sirije stizale vesti o vojnim operacijama u pokrajini Idlib, jedina koji je još uvek potpuno u rukama islamističkih militanata. Nakon što su sirijske vladine snage i saveznici oslobodili vazduhoplovnu bazu i grad Abu Duhur, očistili celo područje u zaleđu i ovladali željezničkom prugom koja kroz to područje povezuje Damask, Homs i Hamu s Alepom, sve je izgledalo kao početak kraja malog “emirata” koji je tokom godina rata nastao u Idlibu.
Чинило се да је коалиција Хаџат Тахрир Ал-Шам, на чијем је челу сиријски огранак Ал-Каиде, Ал-Нусра Фронт, следећи велики циљ владиних снага. Терористи су убрзано губили територије и за неколико недеља је сиријска војска из правца јужног Алепа и севера Хаме успела ослободити десетке места која су годинама била под контролом терориста. Владине снаге су дошле на неколико километара од Сараквибја, кључног упоришта терориста за одбрану Идлиба, главног града истоимене покрајине.
ФОТО – Источна Гута на почетку офaнзиве
Одједном све стаје. Праћена великом медијском позорношћу, сиријска војска пребацује људство и војну опрему у Источну Гуту. Од фебруар (вељаче) се главне ратне операције воде за ослобађање ове терористичке енклаве, док се ситуација у Идлибу претворила у статус кво. Ако изузмемо повремене размене ватре пешачким оружјем или понеким насумце испаљеним минобацачким пројектилом, кршења примирја нема.
Снаге турске војске су почеле улазити у Идлиб и стварати надзорне пунктове, мале базе из којих прате примирје и надгледају ситуацију. Чини се да овакав развој ситуације није случајан. Ако узмемо у обзир да су у Источну Гуту пребачени, “Тигрови”, 4. механизирана дивизија, делови 5. корпуса, најмање три бригаде Републиканске гарде сиријске војске, и 2000 бораца палестинске Квудс бригаде из Алепа, логично је да је дуга линија раздвајања у Идлибу прилично ослабљена. Но, примирје и даље траје, а јамац је Турска.
Је ли могуће да, унаточ службеним оптужбама једних против других, ипак постоји тајни споразум између Турске и Сирије?
То је тешко доказати, чак и ако су на конференцији у Астани Дамаск и Анкара, уз посредовање Русије, успеле постићи обострано прихватљив споразум.
Наравно да су две стране неслужбено разговарале о пуно тога, иако се о садржају тих разговора ништа не зна. О раду и разним дипломатским састанцима одржаним у главном граду Казахстана се не зна ништа.
ФОТО – Источна Гута данас
Но, све сугерише да је постизање неслужбеног договора између Сирије и Турске било могуће. У обостраном интересу је важан елемент одржавање статуса кво у покрајини Идлиб. И Башар Ал-Асад и турски председник Ердоган желе користити ову територију за своје специфичне интересе.
На пример, за Турску би војни пораз исламистичких група у целој покрајини Идлиб била права драма. Већина терориста би у бегу прешло границу с Турској и преплавили би Ердоганово царство, баш као што су 2012. године из Турске ушли у Сирију и преплавили локалне групе, што је довело до нестанка “Слободне сиријске војске”.
Како би се терористи разних група понашали када би након пораза стигли у Турску, то нико не зна. Није искључено да би се због “издаје” неке групе осветиле Ердогану и створиле енклаве из којих би проводили терористичке или нападе на турску војску. Дакле, Турска у овом тренутку никако не треба хиљаде исламистичких милитаната на својој територији.
С друге стране, Дамаск мора очистити земљу од терориста који још увек држе разне џепове и одлучио их је присилити на предају. У том смислу, зауставити оанзиву у Идлибу и покренути чишћење Источне Гуте изгледа логичан потез. Међутим, пре доношења ове одлуке је требало осигурати да ће дуж целе линије раздвајања с терористима у Идлибу бити мир и да исламистичке групе, након што елитне снаге оду у Источну Гуту, неће покренути противнапад и покушати повратити велика подручја која су изгубили пре вељаче.
Украко, примирје је осигурано и сада се сиријска војска нада да ће, као раније у источном Алепу, чак и у Гути успети провести “стратегију зелених аутобуса”, названу тако по аутобусима који се користе за превоз поражених милитаната и њихових породица у Идлиб.
Да је Асад наставио офанзиву у Идлибу против коалиције Хаџат Тахрир Ал-Шам и сиријске Ал-Каиде, било би немогуће замислити спровести ове иницијативе у Источној Гути, а чини се да је Дамаску то пуно важније него што се тренутно догађа на северу. Барем у овом тренутку.
Асад је у праву, јер у овом тренутку је ослободити Источну Гуту пуно важније од кампање у равницама Идлиба. Терористичка енклава на истоку Дамаска је претња престолници више од пет година и ту причу треба затворити што је пре могуће.
Дакле, Турска и Сирија у бити имају заједничку точку гледишта по питању задржавања тренутног стања у Идлибу. Ова покрајина за Анкару касније може бити вредан улог за споразум са Сиријом и Русијом око курдског питања. Подсетимо да је Ердоган око овога категоричан и курдске ЈПГ снаге ни по коју цену не жели видети на граници с Турском.
Дакле, сумња о прећутном споразуму између Турске и Сирије није пука фантаполитичка акција, јер две владе имају примарне и непосредне циљеве који немају везе с Идлибом. За Ердогана су то Курди, а за Асада Источна Гута. Дакле, обојица требају очување тренутне ситуације у региону.
У међувремену се офанзива Дамаска наставља. Сиријска војска ослобађа велика подручја терористичке енклаве и успела је сломити одбрану у највећем утврђењу групе Џаиш Ал-Ислам у Хавш Ал-Давахри, заузевши велику противаздухопловну базу јужно од града из које напредује ка југу. Напад и се проводе и у подручје Харасте, а на истоку је град Ал-Нашабија потпуно одсечен од остатка и под пуном ватреном контролом владиних снага.
Градске борбе се воде тешко и углавном ноћу, али се губитци од педесет владиних војника у неколико дана офанзиве могу сматрати изразито малима. Истовремено су губици терористима огромни, у људству и техници, а највише их је погодио губитак Хавш Ал-Давахре, важне стратешког утврђења иза које је, ако изузмемо мања места и неколико села, до Думе, Месрабе и Бејт Саве све празан простор, углавном оранице и воћњаци.
Владине снаге користе врло тешку опрему и возила с којима могу сломити одбрану и ровове терориста. Циљ им је стегнути обруч око управних подручја на западу Гуте што пре, освојити рурална подручја у средишту и што више смањити подручја која су хранила четири терористичке групе у енклави. У исто време се направио добар посао стварањем коридора који олакшава бег цивила. Овај би коридор у будућности требао послужити и за пребацивање остатка терориста у покрајину Идлиб, иако су у Источној Гути све групе одане Саудијској Арабији и питање је што ће бити једном када “зеленим аутобусима” дођу на одредиште. Није искључен сценариј да ће их Ердоган радије уништити у Сирији, него да их види у Турској.
Можда је то кључ договора Дамаска и Анкаре?
Под претпоставком да је постигнут, као што стоји на почетку.
