Велики ударац џихадистима намерава да зада највећи народ на свету који још нема своју државу – Курди.

На последњој рунди разговора у Бечу о сиријској кризи чак 17 држава је покушавало да за њу нађе решење: готово сви који су уплетени, изузев самих Сиријаца. Велики ударац Исламској држави (ИД), једном од главних узрока патње у Сирији, намерава да зада највећи народ на свету који још нема своју државу – Курди. Уколико би успео њихов већ поведени напад на област Хасака у Сирији, као и планирана офанзива на провинцију Синџар, која је одмах преко пута границе, у Ираку, забили би клин у територију која спаја ирачке и сиријске крајеве под контролом ИД. У томе имају подршку Америке, али би препреку њиховим плановима могли представљати Турска и трвења међу самим Курдима.

Анкара тешко да ће директно ометати навалу Курда на Хасаку. Али, турски бомбардери сад већ отворено испаљују пројектиле на сиријске Курде: према тврдњама власти, само у два наврата, и то онда када су курдске трупе прешле западно од реке Еуфрат. Сиријски Курди, међутим, наводе да су много чешће и на разним положајима били мета турске ратне авијације. Колико год гађане локације биле удаљене од Хасаке, сваки додатни непријатељ у позадини може само пореметити напредовање нове курдске офанзиве.

Еуфрат Турска и званично признаје као линију коју не жели допустити Курдима да пређу због тога што би њихове јединице у том случају могле постепено, даљим сузбијањем ИД и освајањем територије, повезати све курске кантоне у Сирији и формирати јединствени појас земље под својом управом уз јужну турску границу. То би, како се плаши Анкара, охрабрило сепаратистичке тенденције Курда у Турској.

Верује се да је такође у жељи да спречи јачање Курда у турском пограничном региону, као и због предизборних калкулација, у покушају националистичке мобилизације, турски председник Реџеп Тајип Ердоган наредио и бомбардовање табора Радничке партије Курдистана (ПКК) у Ираку. Ти ваздушни удари могли би индиректно утицати на офанзиву на Синџар, барем у оној мери у којој ПКК буде учествовао у њој, што је, додуше, неизвесно због размирица међу Курдима.

Напад на Синџар припремају пешмерге, снаге ирачких Курда, које су махом повезане с Курдистанском демократском партијом (КДП), чији су односи с ПКК све само не складни. Пешмергама су се прикључиле и поједине милиције Јазида, народа који настањује Синџар и чији су многи припадници остали љути на КДП, убеђени да их он није довољно заштитио када је ИД заузео ту област у августу прошле године. Њима је тада у помоћ притекао ПКК, евакуишући хиљаде Јазида, након чега је у том крају успоставила сталну базу. Неке од јазидских милиција су и сада уз ПКК, који тврди да је, како је један од команданта његовог војног крила рекао за Ројтерс, био спреман за напад на град Синџар, центар те провинције, још пре годину дана, али да им КДП то није дозволио.

Уколико курдске трупе, у било којем саставу, заузму целокупан Синџар, искрснуће нови проблеми. На ту област право полажу и аутономни курдски регион у Ираку и централна власт у Багдаду. Односи између њих су ионако затегнути и ирачки премијер Хајдер ел Абади свакако неће лако прећи преко ширења курдске територије, мада није у позицији да се томе супротстави војним средствима као што то ради турски лидер Ердоган, који се и након што је његова странка постигла изборну победу – ради које није презао ни од одбацивања тешко испослованог примирја у тродеценијском курдском устанку и провоцирања њихове нове побуне на турском тлу – заклео да ће ликвидирати све борце ПКК до последњег.

С члановима легалне странке турских Курда, Народне демократске партије (ХДП), Ердоган ипак не може прибећи истом начину елиминације, мада их је подвргнуо медијској сатанизацији и правосудном прогону под образложењем да су повезани с ПКК и да су такође малтене терористичка организација. Упркос застрашивању и странке и њених бирача, ХДП је и на превременим изборима ушао у турски парламент, потврђујући снагу курдског фактора и у Турској и у суседним земљама. Гомилају се у последње време сигнали и из Москве да би у борби против ИД радо сарађивали са сиријским Курдима. Помало иронично, након што је отворено ушла у рат на страни америчког непријатеља, сиријског председника Башара ел Асада, Русија покушава да привуче и савезника Вашингтона – Курде.

На помоћ Америке сиријски Курди могу рачунати и у офанзиви на Хасаку. Савезу који су формирали са сиријским Арапима Вашингтон је доставио педесетак тона муниције. Мање-више отворено је саопштено да ће се и нешто мање од педесет америчких командоса, колико ће бити послато у Сирију, прикључити управо тој коалицији као саветници на терену: Пентагон тврди да неће учествовати у борбама, мада је замисливо да ће након неког времена признати да је и то случај, као што су и амерички војници у Ираку дуго званично били на безбедној удаљености од борбених линија, да би се недавно признало како су ипак загазили на ратиште.

Америчка авијација је и уз ирачке Курде који се спремају да крену на Синџар. У другој половини октобра шездесетак пута је тукла по положајима ИД у тој области, очевидно с намером да прореди непријатељске снаге пред копнену офанзиву Курда.

Извор:  ПОЛИТИКА

Oznake: bliski istok, Irak, kurdi, Rusija, SAD, Sirija, Turska