Pročitaj mi članak
Јованка Орлеанка предводила је Французе у боју против енглеске војске, а симпатизери француске крајње деснице воле да мисле да је Марин ле Пен савремена верзија поменуте националне хероине, која сународнике брани од бриселске бирократије, „јефтине стране радне снаге” и прилива муслиманских усељеника.
Лидерка Националног фронта (НФ) прошле године је добро продрмала учмалу француску политичку сцену на којој главну улогу игра најнепопуларнији председник у историји Пете Републике, Франсоа Оланд. Њена екстремно десна партија је на изборима за европске парламентарце постала највећа француска партија у Европском парламенту. Са 25 одсто освојених гласова француских бирача, НФ је иза себе оставио две најјаче странке у француском парламенту: Оландове владајуће социјалисте и опозициону Унију народног покрета (УМП) некадашњег шефа Јелисејске палате Николе Саркозија. НФ је минорна партија у француском парламенту, али су анкета и прогнозе „Фигароа” показале да би Ле Пенова ушла у други круг председничких избора 2017. и да би у њему победила Оланда.
Реторика Ле Пенове је изразито антиимигрантска и евроскептична. Залаже се за то да Париз изађе из еврозоне, врати франак, преузме контролу над француским границама и заустави прилив имиграната, посебно муслимана. Земља са више од шест милиона незапослених не може више да прима дошљаке, казала је Ле Пенова, која је успела да освоји мандате и у неколико градских и општинских власти, упркос имиџу екстремно десничарске странке с расистичким багажом њеног оца и претходника на челу фронта Жан Мари ле Пена. После напада на „Шарли ебдо” изјавила је да „исламски тероризам угрожава нашу слободу”. Као аргумент за то зашто би Француска требало да напусти бриселски клуб Ле Пенова наводи да Немачка контролише европске финансије и евро, док друге чланице у Унију пуштају досељенике, који потом слободно улазе у Француску.
Успела је да за четири године вођства умије програм и идеологију тако да многи бирачи који никада не би гласали за њеног оца сада НФ налазе прихватљивим. Французима који су гласали за њу на европским изборима поручила је: „Народ је казао шта мисли. Народ жели да француску политику воде Французи, за Французе са Французима. Морамо да изградимо нову Европу, Европу слободних и суверених држава. Ово је вечерас масовно одбијање Европске уније.”
Још један од разлога зашто се залаже за то да Француска врати део суверенитета предат ЕУ јесте тај што је Брисел надлежан да са САД преговора о споразуму о слободној трговини, којем се она изразито противи. Због тога је на радару европских и америчких медија, којима није промакло да је гост на конференцији њене партије прошлог новембра био потпредседник Думе Андреј Исајев. Долазак партијског саборца Владимира Путина посебно је занимљив у светлу информације која се појавила отприлике и то време: руска банка блиска Кремљу одобрила је НФ зајам од 40 милиона евра.
Ле Пенова је признала да је примила само девет милиона евра и да није тачно да остатак стиже као што су јављали медији у ЕУ. Међутим, и то је било довољно да се потврде блиске везе руског председника Путина и европске деснице која се противи ЕУ. „Индипендент” сматра да Путин финансира евроскептичне партије у оквиру ЕУ да би утицао на политику унутар саме Уније. Ле Пенова не крије да је неколико пута била у Москви. У интервјуу за „Јуроњуз” истакла је да се диви Путину због његовог промишљеног решавања проблема новог хладног рата, који му је наметнуо Запад због Украјине, додајући да је Русија с правом припојила Крим. Пошто је казала да би и она, као и он, водила „патриотску економију”, истакла је да је Путин „вратио понос великој нацији која је понижавана и прогоњена 70 година”. Коначно, сматра да је Путин „бранилац хришћанског наслеђа европске цивилизације”. Њени главни политички ривали из УМП-а поручују да је Путин симпатичан Националном фронту и његовим бирачима јер наводно отелотворује конзервативне друштвене вредности за које се чини да их је Европа напустила. Оно што Русију и НФ још повезује јесте противљење доминантном утицају САД у светској политици. Исајев је побрао велики аплауз када је пред члановима фронта Марин ле Пен казао: „Нека дуго живи француско-руско пријатељство. Доле ЕУ, бескичмени лакеј САД!”
(Политика)
