Pročitaj mi članak
Политика је, као што знате, јако повезана са економијом, што се јасно видело када је пала цена нафте. Прва и најважнија држава која је почела са снижењем била је Саудијска Арабија. Бројне су претпоставке око разлога који је навео Саудијску Арабију да учини овај неочекивани потез. Али ако пажљиво анализирате политичке догађаје ове године и генерално односе Саудијске Арабије и САД-а, видећете да нема ничег изненађујућег.
Као што је познато, Вашингтон је током такозване „револуције шкриљаца“ престао са некадашњом великом потражњом нафте од Ријада, и чак се поставио као ривал Саудијцима. Такође, Обамина администрације је почела да флертује са иранским ајатолама (ајатола је врховна верска титула међу шиитима, друга по рангу), очигледно одлучивши да се ослони на политички и економски јачи Иран.
Важно је овде скренути пажњу на повратак Техерана на сцену светске политике, након што је изабран умерен и прагматичан председник Хасан Рухани. Иран је други на свету по питању резерви природног гаса и трећи у нафтним резервама, што знатно може да утиче на промену баланса енергетске игре на Блиском истоку. Ниво образовања његових 80 милиона људи није инфериоран у односу на Запад и повратак Ирана у глобални економски систем би био врло важан догађај.
Потпуно природно, ово се одмах осетило у Ријаду, где према некима моћ прелази у руке младих технократа (технократе су стручњаци који добијају важна места у држави и који нису били политички ангажовани), будући да 90-огодишњи краљ Абдулах постаје све старији и болеснији.
Саудијци, вероватно по први пут од 1945., када је склопљен договор између америчког председника Рузвелта и саудијског краља Абдулаха о стратешком савезништву, јасно разумеју да морају да се сами старају о себи и својим приходима од нафте.
У овом уговору, САД је гарантовао подршку краљевској саудијској породици и нафтној компанији Арамко, докле год омогућују непрекидну залиху „црног злата“. Ови односи су остали очувани упркос проблемима током израелско-палестинског сукоба. Али сада Вашингтон се постепено одваја од безусловне подршке Ријада, а разлози су бројни.
Један од корака који су преузели Саудијци је било драстично смањење цене нафте повећањем производње „црног злата“. Краљевство има мање трошкове по барелу у поређењу са САД-ом, где су трошкови по барелу 50-80 долара. Ближи се дан када се шкриљци у САД-у неће више моћи искоришћавати, а тада ће Саудијци улазећи у тржиште САД-а преузети монопол. Млади принчеви из Ријада су гладни моћи и јако се труде да развију план којим би преузели не само тржиште нафте САД-а, већ и утицали на председничке изборе, који ће се одржати за две године.
Истовремено, Саудијци добро знају да ако помогну свом савезнику да буде изабран, трошећи десетине милијарди долара (у банкама САД-а је 1 трилион саудијских петродолара (долари који потичу од извоза нафте)) будући власник Беле Куће ће великодушно вратити услугу својим помагачима и спречити следећу фазу „револуције нафте“. Донекле, Саудијци сада желе да понове успешни план о ембаргу нафте, који је примењен 1973., и који је тада резултовао позитивним окретањем Вашингтона према Арапима, вођеним Саудијском Арабијом. Да ли је то сада могуће или ће хваљена америчка „демократија“ превладати?
Све ово ће се разјаснити после неког времена, али сада погледајмо које институције Саудијска Арабија поседује у Америци. Треба поменути да закони САД-а забрањују директно лобирање страних влада. Ипак, развијени су ефективни механизми који су дозволили страним земљама да прогурају своје интересе на политичку сцену САД-а и имају утицај на америчку спољну политику и изборе.
Саудијски утицај на Вашингтонову спољну политику је добар пример овакве врсте лобирања. Јаке везе остварене у другој половини 20. века између америчког врха, енергетских компанија и заливских монархија богатих нафтом, дале су могућност Саудијцима да искористе своје финансијске и нафтне ресурсе како би утицали на политику САД-а на Блиском истоку.
Према неким америчким истраживачима, упркос чињеници да је безбедност арапске монархије зависна од америчке подршке и дотока наоружања, током година су успели да развију такве договоре са Вашингтоном да је могуће причати о потчињавању појединих делова америчке спољне политике (углавном у областима енергије, безбедности, снабдевања наоружањем, релацијама са суседним земљама региона) интересима заливских монархија, првенствено Саудијске Арабије.
Дугогодишња блиска сарадња са САД-ом пружила је прилику Саудијској Арабији да оснује праву армију лобиста чије су функције добро организоване и распрострањене. Преко ових лобиста решавају се различити проблеми, почев од набавке тешког наоружања до трансакција на подручју нафтне производње и извоза. Уз помоћ лобиста Саудијци имају могућност и да утичу на политички живот САД-а.
Треба нагласити да су Републиканци увек били блиски заливским земљама. Али не смемо заборавити да према традицји ниједна партија не сме бити на власти дуже од 8 година (2 рока за председника) а сада је дошао ред на Републиканску партију. Према извештајима америчких медија, Саудијска Арабија активно сарађује са „Qоrvis“ комуникацијама, које штапом и канапом спроводе очајничке мере да поправе слику Саудијске Арабије у САД-у. Претходних 10 година, компанија је примила 60,3 милиона долара од краљевства и наставља да пружа услуге Саудијској Арабији у медијској сфери.
Један од првих пројеката Qorvisa је био да направи кратке телевизијске и радијске приче (у трајању од 30 до 60 секунди) које се фокусирају на америчко-саудијско пријатељство и пожртвовање монархије у борби против тероризма.
Истовремено, организован је пажљиво припремљен састанак Саудијске краљевске породице са америчким новинарима, као и интервјуи и јавна појављивања. Заједно са медијском кампањом, Ријад је морао да активно ради са члановима Конгреса и лидерима партија. Како би привукли савезнике у демократском блоку, упослили су фирму „Patton Boggs“.
Она је наставила да ради за Саудијску Арабију последњих 10 година, регуларно примајући од саудијских владара десетине милиона долара. Лефлер група заступала је интересе Ријада код републиканаца. Лефлер групу води бивши републикански члан Представничког дома из Тексаса и један од најближих сарадника Џона Мекејна, Томас Лефлер, који је за само неколико година зарадио 10,3 милиона долара лобирајући за интересе арапске монархије.
Све заједно, последњих 10 година, Саудијска Арабија је запослила преко 20 америчких лобирајућих фирми, консултаната и правних фирми, трошећи стотине милиона долара.
Поред директних плаћања, Саудијци регуларно обезбеђују нафту. Посебно, америчке корпорације, којима је саудијски Арамkо продавао нафту, радије су пружале финансијску подршку онима члановима Конгреса који су истовремено чланови Комитета за војску и Комитета за спољне односе, чије активности су од значајног интереса за Саудијску Арабију. Аналитичари верују да су компаније које су подржале финансијски интересе монархије добиле повлашћени третман од Арамка.
У овом случају, такве финансијске подршке су расподељене на такозване политичке акционе комитете – структуре које дозвољавају финансирање од стране индивидуалних особа и заједница, како би лобирали за одређене политичке циљеве.
Треба рећи да је први напад на Вашингтон извршио саудијски принц Бандар, који је на новинарској конференцији истакао да ће се Саудијска Арабија окренути од САД-а јер Ријад не жели да зависи од акција Американаца. Везано са развојем нове ситуације, саудијске дипломате ће добити наређење да смање контакте са америчким колегама.
Заузврат, краљевство ће потражити алтернативу САД-у као главном партнеру у нафтној индустрији и снабдевачу наоружањем. Када је 1982. Принц Фад дошао на трон поставио је Бандара за амбасадора у Вашингтону. Он је био на тој позицији скоро 22 године, и постао популаран не само у највишим круговима америчке елите већ и породични пријатељ породице Буш, поготово млађег Буша.
Како неки новинари описују Бандара у то време, увек је имао пријатан осмех, искру у оку, великодушно је давао хуманитарну помоћ и Американцима поклањао велике своте новца и поклоне у виду дијаманата.
Саудијски амбасадор, како се сећају сведоци, је био као код куће и свим важним америчким министарствима и институцијама, где је уживао слободно право приступа, за разлику од других странаца.
У Вашингтону се још увек сећају бројних девојака којих је Бандар имао за сваку прилику. Потпуно природно, цела америчка елита радо је присуствовала тим скуповима, где се служио кавијар заједно са пословима који су му требали.
Посебно је важно пријатељство са породицом Буш, због чега је добио и надимак Бандар Буш. Родитељи овог америчког председника – Џорџ (такође бивши председник) и Барбара били су за Бандарову жену као „отац и мајка“. Принцеза је причала да ако би јој нешто требало, одмах би звала „своје америчке родитеље“. Узгред, једине особе које су смеле да запале цигарету у присуству Барбаре Буш били су њен син Џорџ и Бандар.
Као бивши шеф ЦИА-е, старији Буш је ценио Бандарову склоност ка тајним операцијама и бројним комбинацијама у источњачком стилу. Потпуно је очигледно да је Саудијска Арабија великодушно платила ово пријатељство. На пример, он је званично донирао Бушовој библиотеци неколико милиона долара.
Како су прорачунали амерички новинари, породици Буша млађег саудијски амбасадор дао је десетине милиона долара под различитим изговорима. Овај пример сугерише да ће у будућности, великодушним донирањем кампања републиканског председника, неки други саудијски принц још једном покушати да привуче на своју страну САД. То је приступ који може да сачува саудијски режим и продужи његову крваву владавину.
Ако Вам се свидео овај текст
можете нас подржати слањем СМС поруке.
