Прочитај ми чланак
(Адванце)
Америчка владина агенција истиче у најновијем извјештају како Северна Кореја поседује нуклеарно оружје које се може монтирати на ракете. Подсетимо, до сада су аналитичари редом истицали како Северна Кореја још нема овакве способности. Штавише, и овај извештај већ је одбацило неколико америчких и јужнокорејских званичника.
Но, америчка владина агенција ДИА данас истиче како могу закључити с „умереном сигурношћу“ како је Северна Кореја произвела нуклерну бомбу која се може сместити на балистичку ракету. У извјештају такође истичу како би такво оружје „вероватно било непоуздано“.
Извјештај је у јавност представио један амерички законодавац у време високих тензија на Корејском полуострву и свега неколико сати пре него што ће амерички државни секретарЏон Кери стићи у Сеул у склопу турнеје регијом – уз Јужну Кореју планира посјетити још Кину и Јапан.
Јужнокорејски и амерички званичници тврде како се Пјонгјанг спрема на лансирање ракете средњег домета поводом годишњице рођења утемељивача Северне Кореје, Ким Ил-Сунга, овог понедељка.
Јужнокорејско министарство одбране и даље тврди како не верују да Северна Кореја има способност монтирања нуклеарне бомбе на ракету. Пентагон такође одбацује извештај ДИА-е те истичу како Пјонгјанг још увек нема овакве способности. Вероватно су иу праву – треба се подсетити ранијег рада контроверзне агенције ДИА, управо они били су најгласнији у истицању 2003. како Ирак има „оружје за масовно уништење“. Касније се показало да је то била чиста лаж као и цео повод америчке инвазије на Ирак.
Анализа
Није тајна како и унутар САД-а постоје многа превирања када је реч о спољној политици, нарочито по питању војних сукоба. Један утицајни дио политичара и званичника уско је везан уз интересе америчког војног комплекса те им је задатак отварати што је више могуће ратних фронтова. Један од најистакнутијих представника ове струје је амерички сенатор и бивши кандидат за председника САД-а, Џон Меккајин.
На посве другој страни спектра имамо политичаре као што су Рон и Ранд Паул и Денис Кукинич, који се залажу за потпуно повлачење америчке војске из свих сукоба. Но, њихов утицај далеко је слабији у поређењу с онима који пропагирају континуирани и проширени милитаризам.
Овај извјештај ДИА-е могао се још данас употребити за додатну ескалацију Корејске кризе, но очито је како одређени кадрови из Обамине администрације настоје неутрализовати утицај истога. У коначници није ни битно да ли Северна Кореја поседује такву технологију или не, јер САД увек може рећи овако или онако – све зависи о томе која ће струја унутар САД-а превладати: она која има план полако стварати круг око Кине и Русије или она ратоборна која жели рат одмах чак и по цену нуклеарног холокауста.
Северна Кореја неће никога напасти јер то не одговара нити њима нити њиховим савезницима. Нема сумње како Северна Кореја има савезнике, но бити „јавно декларисани“ савезник Северне Кореје ових година није популарна ствар. Но, јавна и тајна дипломатија два су сасвим одвојена света.
Северна Кореја свесна је како САД увек може покренути рат користећи се тактиком инцидента под „лажном заставом“ (енг. „фалсе флаг“), свакако им не би било први пута – присетимо се како је почео рат с Вијетнамом (Резолуција о Заливу Тонкин коју је амерички конгрес одобрио 7. августа 1964.). Питање је колико се Северна Кореја у таквом случају може бранити но из њихове перспективе једна ствар је сигурна – нуклеарно наоружање свакако ће помоћи.
Ове актуелне напетости на Корејском полуострву престале би, на пример, када би САД прекинуо актуалне војне вежбе са Јужном Корејом које су се уместо раније најављиваних недељу дана продужиле на готово 2 месеца. Према последњим подацима трајати ће све до маја.
О Северној Кореји предуго се слаже искривљена слика да би се она могла сада исправити у свега неколико реченица, но треба споменути ово – Северна Кореја спремна је, и увек је била спремна, на дијалог са свим странама, укључујући и са САД-ом. Једини услов је да Вашингтон разговара с Пјонгјангом на истом нивоу, као једна суверена земља с другом, но САД то већ деценијама одбија, аи онда када се појаве назнаке да би дијалог могао предвладати, у позадини се обично налазе америчке обмане.
Главни циљ САД-а је натерати Северну Кореју да се разоружа, тј да униште сво „конкретно“ оружје – управо то се догодило иу случају Либије, пуковник Моамер Гадафи их је послушао, разоружао се, и цео свет је видео како је то завршило .
