Прочитај ми чланак
Сукоби у Нагорно Карабаху-све више ескалирају, у Јеревану дипломатске тензије између Русије и САД-а, председник Азербејџана пристао на разговор с јерменском страном у руском Сочију.
Оружани сукоби између Јерменије и Азербејџана ескалирају из сата у сат. Јуче је азербејџанско Министартсво одбране потврдило да је тачна информација како премештају оклопно-механизоване јединице на линију раздвајања с јерменском енклавом Нагорно-Карабах, где је у протекла три дана забележен највећи прекид примирја од краја рата 1994.
Директор канцеларије за односе с јавношћу Министарства одбранеазербеџана, Вагиф Даргиахли, рекао је „како Азербејџан има право да премешта војну опрему на својој територији у било којем смеру“.
„Ми нећемо тражити допуштење, нити за премештање наших јединица одговарати било коме“, рекао је Даргиахли.
Исто тако је азербејџанско Министарство одбране потврдило да су њихове снаге гранатирале јерменско село Барекамаван, на североисточном делу границе са Азербејџаном. То само води у ескалацију сукоба на ратишту али значи и да се борбе из Нагорно-Карабаха шире на граници између Јерменије и Азербејџана.
Гласноговоник Министарства одбране Јерменије је јуче послеподне саопштио „како су азербејџанске снаге отвориле ватру из оружја великог калибра оружја на јерменско село Барекамаван, који се налази у близини азербеџанског пограничног насеља Кемер у североисточном делу границе, али да је напад одбијен и да су јерменски војници узвратили ватру у смеру положаја азерске војске „.
Азербејџански медији јављају да су азербејџанске снаге подигле борбене авионе који су цео дан летјели изнад линије фронта.
Јерменски извори према последњим подацима говоре о 9 погинулих и 11 рањених, чиме се број убијених на обе стране попео на више десетина бораца, колико није погинуло телом целе 2013. године.
Armenia Today пише како је Министарство одбране Нагорно-Карабаха, јерменске енклаве која је део Азербејџана, али од 1994. де факто самостални политички ентитет у склопу Јерменије, наводи „како је, према оперативним подацима војске Нагорно-Карабаха, у периоду од 27. јула до 2. августа азерски војска на линији раздвајања према јерменских положајима континуирано кршила примирје и покушавала упасти с диверзантским јединицама, што је на време откривено и спречено“.
Ноћас око поноћи је у покушају упада на јерменску територију убијен још један азербејџански војник, а инцидент се догодио у зони сукоба у близини места Аскеран. Наиме, синоћ касно су оружане снаге Азербејџана, према извештају Министарства одбране Нагорно-Карабаха, „покушале још један покушај упада са својом извиђачко-диверзантском групом“.
Према министру одбране Нагорно-Карабаха, „азербејџански специјалци су наишли на организовани отпор јерменских јединица, а непријатељ је одбијен на почетне положаје, остављајући на бојишту 1 мртвог војника“.
Службени Ереван позива на хитну успоставу примирја, а портпарол азербејџанског Министарства спољних послова, Елман Абдулајев, коментарисао је изјаву америчког специјалног изасланика за Нагорно-Карабах, Jamesa Warlicka.
Наиме, амерички званичник изразио је „озбиљну забринутост због ескалације насиља на првој црти фронта“, а Вашингтон је позвао своје грађане да се не приближавају јерменско-азербенџанској граници и да буду у контакту са амбасадом, како би у случају нужде били евакуисани“.
„С повећањем напетости између Јерменије и Азербејџана, америчка амбасада у Јеревану саветује америчким грађанима да избегавају путовање у погранична подручја. Ово подручја такође укључују и део аутопута између Јеревана и Тбилисија“, наводи се у саопштењу америчке амбасаде у Јерменији.
Портпарол азербејџанског Министарства спољних послова, Елман Абдулајев, критикује Вашингтон „што није позвао Јерменију да повуче своје оружане снаге из окупираних територија Азербејџана и што стално треба подсећати да је статус кво Нагорно-Карабаха неприхватљив и веома опасан“.
Према његовим речима, Азербејџан треба поштено посредовање.
„Чињенице су свима познате. Зашто су међународни посредници тако пасивни? Шта јерменске снаге траже у нашој земљи? Не би ли оне требале бити у Јерменији? Ако посредници у преговорима мисле на мир у свету, који је разлог таквог њиховог става“, рекао је азербејџански гласноговорник Елман Абдулајев, реферирајући се на замрзнути сукоб у Нагорно Карабаху-, којег, након 20 година релативног примирја, Баку – случајно или не – жели решити баш у овом тренутку.
ОЕБС је позвао Јереван и Баку на истовремени прекид сукоба, а јерменски премијер Хøвик Абрахамиан је рекао да ће се највероватније 8. или 9. августа јерменски и азербејџански председници Серж Саргасијан и Илхам Алијев састати у руском Сочију и преговарати о ескалацији сукоба у Нагорно-Карабаху.
Радио Слободна Европа пише како су Сједињене Америчке Државе и Русија изразили озбиљну забринутост због најновије ескалације сукоба и кршења примирја између Јерменије и Азербејџана, те позвали зараћене стране да траже мирно решење за сукоб у Нагорно Карабаху.
„Не може бити војног решење сукоба. Одмазда и даља насиља ће само отежати мирно решење. Сједињене Државе позивају председнике Јерменије и Азербејџана на сусрет што је пре могуће, како би се наставио дијалог о кључним питањима. САД су обећале да ће и даље активно учествовали у међународним напорима за коначни договор по питању Карабаха“, рекла је Марија Харф, гласноговорница америчког Стејт департмента.
Руско министарство спољних послова је такође реаговало на ескалацију насиља.
„Ми догађаје из последњих дана видимо као озбиљну повреду уговора о примирју и угрожавање напора за постизање политичког решења. Верујемо да је даља ескалација недопустива. Позивамо све сукобљене стране да се одрекну употребе силе и предузму хитне мере како би се ситуација стабилизовала“, рекла је гласноговорница министарства руског Министарства спољних послова, МВ Захарова.
Руски амбасадор у Јерменији, Иван Волинкин, у изјавама за јерменски штампу је поновио забринутост Москве. Волинкин је рекао „како смртоносне борбе дуж линије раздвајања у Карабаху, посебно на јерменско-азербајџанској граници лако могу прерасти у сукоб ширих размера“.
Оптужбе о томе ко је први прекинуо примирје су узајамне оптужбе, а јерменски премијер позива Азербејџан да одлуке које доноси буду вођене „здравим разумом“.
Премијер Хøвик Абрахамиан је позвао Азербејџан за ублажавање напетости на линији раздвајања са Карабахом и дуж јерменско-азербајџанске границе.
„Позивам Азербејџан за ублажавање напетости, јер је Јерменија у могућности да одбије непријатеља. Ми ћемо одговорити на убијање наших војника. Дао Бог да наш непријатељ није вођен петродоларима, него здравим разумом, али када неко има више новца од разума, тада ствари постају много опасније“, рекао је јерменски премијер.
Исто тако треба видети контекст у којем се након 20 година „замрзнутог сукоба“ догађа ова нова ескалација насиља, која прети да прерасте у оружани сукоб у целој регији. Синоћ касно је, коментаришући позив америчког Стејт департмента да Јерменија наметне санкције Русији, јерменски министар спољних послова Едвард Налбандијан поручио „како јерменско чланство у Евроазијској економској унији није нешто о чему се може расправљати и да Јереван не размишља о санкцијама“.
Наиме, током разговора о кризи у Нагорно Карабаху-, америчка амбасада у Јерменији је обавестило јерменску владу и пословну заједницу о „структури ризика у сарадњи са руским компанијама и појединцима који су на листи санкција Вашингтона због украјинске кризе“.
Русија је одмах саопштила да Вашингтон прети Јерменији и оптужила америчку владу да спроводи „прикривене претње тој земљи“.
„Изражавамо забринутост због америчких покушаја да се компликује рад руског пословања у Републици Јерменији. Све руске компаније присутне у Јерменији, укључујући и ВТБ Јерменија и Арексимбанк банку, су под њеном јурисдикцијом, делују у оквиру законодавства у земљи, зарађују и плаћају порез у Јерменији, те запошљавају знатан део становништва. Позиви на прекид контаката са руским компанијама су лицемјерне изјаве америчких званичника и Вашингтона који желе да угрозе развој јерменског привреде“, наводи се у саопштењу.
Међутим, јерменски министар спољних послова Едвард Налбандијан, је изјавио:
„Јерменско чланство у Евроазијској економској унији се заснива на интересу економског развоја и стратешких интереса државе, што је несумњиво. Јерменија ће сигурно настојати окончати процес чланства у Евроазијској економској унији и заслужено преузети свој део одговорности унутар механизама за доношење одлука у тој заједници земаља. То ће Јерменији пруже нове могућности за побољшање конкурентности на главним извозним тржиштима и повећати, продубити и проширити економске везе са ЕЕУ, као и подстаћи директна улагања из тих земаља у јерменско привреду.“
Истог дана је руска компанија Роснефт најавила да ће уложити око 400.000.000 $ како би поново покренула јерменску хемијску индустрију „Наирит“.
Азербејџанска Министарство спољних послова такође врши притисак на Јерменију и затражило је од међународне заједнице „да због прекида примирја и напада на азербејџански војску наметне економске санкције агресору Јерменији“.
„Азербејџанска Министарство спољних послова наводи да је игнорисање од стране Јерменије резолуције Савета безбедности Уједињених нација којом се осуђује спровођење политике етничког чишћења, протјеривање више од милион људи из њихових домова и почињење провокативних акција које штете мировном процесу, основа за међународну заједницу да агресору Јерменији наметне озбиљне санкције. Највећа претња мировном процесу је распоређивање оружаних снага Јерменије на окупираним подручјима Азербејџана. Дакле, оружане снаге Јерменије, пре свега, морају напустити окупиране територије Азербејџана. Што пре јерменска страна буде свесна тога, пре ће се регион да опорави и завлада ће мир, стабилност и безбедност „, наводи се у саопштењу.
У сваком случају, преговора између две стране ће ипак бити, а јерменски премијер Хøвик Абрахамиан је потврдио вест да ће се председници Илхам Алијев и Серж Саргасијан састати у Сочију 8. или 9. августа, те додао „како се нада се да ће на састанку бити постигнути веома важни споразуми „.
Овде треба нагласити да азербејџански председник Алијев добро зна да САД и у његовој земљи има разгранату мрежу прозападних невладиних удружења, које дуги низ година покушавају да подстакну Обојени револуцију, што није никаква тајна. 2005. се на томе интензивно радило, уз свесрдну помоћ америчке амбасаде у Бакуу, а тада су „опозициони“ активисти унапред пријетили како ће се у случају неправилности на изборима Алијев суочити с револуцијом“.
Иако проамеричке снаге у Азербајџану позивају на „свенародни устанак против јерменског окупатора“, те оптужују председника Алијева и владу да „воде бесмислене преговоре са Јерменима“, а младеж „како их више занимају мобилни телефони, друштвене мреже и изласци, уместо да се придруже војсци и коначно ослободе окупиране територије“, изгледа да Илхам Алијев, осим пословних интереса, ипак једино верује турском премијеру Ердогану.
Упркос свим напорима Вашингтона да дестабилизује регију, требало би више пажње посветити односима на релацији Москва-Анкара, јер у њему лежи кључ за решење врло непријатне кризе у овом подељеном региону.
(Advance)
