Pročitaj mi članakOčajnički pokušaji Vašingtona da obuzda visokotehnološki razvoj Pekinga više štete američkim saveznicima nego kineskim, ocenjuje politički analitičar Timur Fomenko
Већ годинама САД снажно притискају Холандију да прихвати ограничени извоз напредних литографских машина у Кину. Ове машине, које је произвела холандска фирма АСМЛ, користе ласере за стварање кола за микрочипове.
Иако је АСМЛ водећа светска специјализована компанија, њени основни патенти потичу из САД, што омогућава Вашингтону да их примора да следи једностране контроле извоза – како Американци сматрају прикладним.
Америчка ограничења су дошла у неколико таласа, надовезујући се на свеобухватну контролу извоза уведену 2022. Једно такво ажурирање у вези са специфичном врстом литографске машине ступило је на снагу у понедељак, 1. јануара 2024. АСМЛ је покушао да пожури са продајом неколико таквих машина у Кину пре рока, али га је одустао у последњем тренутку – наводно због притиска САД.
Вест је изазвала пад акција АСМЛ-а у САД. Основни циљ америчке спољне политике овде је да покуша да сломи кинеску индустрију полупроводника и спута њене технолошке амбиције, што је постала једна од кључних стратегија за покушај обуздавања војног и економског успона Кине у целини, пише Тимур Фоменко, политички аналитичар.
Чинећи то, САД су ставиле кинеске технолошке фирме на црну листу и све више покушавају да спрече извоз полупроводничке опреме у Кину, описујући то као приступ „мало двориште – висока ограда“.
Упркос томе, у овој фази постоје огромни докази да такве санкције не функционишу, не само зато што Кина координисаним државним и индустријским напорима напредује у полупроводничкој технологији која је довела до тога да „Хуавеј“, првобитна америчка мета санкција, ефикасно створи сопствени ланац снабдевања полупроводницима.
Радећи то, Кина је такође проналазила све креативније начине да заобиђе ограничења, осигурала рупе у закону за америчку опрему и наставила да напредује са новим чиповима, док је старије дизајне учинила ефикаснијим и тако практично обесмислила америчку кампању принуде.
Сједињене Државе сада удвостручују свој неуспех и терају Кину на самодовољност, што ће, пре свега, наштетити америчким компанијама и извозу. Како тачно САД мисле да могу да одржавају строгу контролу извоза над другом по величини светском економијом и највећом трговинском нацијом, пита Фоменко.
Међутим, потези усмерени на компаније као што је АСМЛ показују да САД и даље представљају очигледну претњу и изазов европској економској конкурентности и просперитету. Зашто? Зато што су компаније из ЕУ присиљене, по команди треће стране, да прекину везе са својим најуноснијим тржиштем, како би испуниле америчке циљеве.
САД воле да тврде да подржавају слободну и поштену трговину на тржишту које се регулише владавином закона, али каква је то „владавина права“ у систему у којем је фирма којом управљате договорила продају своје робе пре рока који је наметнула трећа страна, само да би отказала те продаје јер иста трећа страна не жели да чека рок?
Кина је највеће светско тржиште полупроводника, чији развој високе технологије подстиче потражњу за микрочиповима, већу него било где у свету. САД верују да могу да угрозе дугорочне изгледе Кине блокирањем овог успона, док се земља удаљава од јефтине производње. План Вашингтона да заустави развој Кине и изазове стагнацију заснован је на погрешној логици да Кина није у стању да крене напред без западне технологије.
Уместо тога, дугорочно, овај приступ ће одсећи западне фирме од значајног и уносног кинеског тржишта јер САД имају за циљ да створе нови глобални ланац снабдевања у технологији којом доминирају, и учине ЕУ зависном од ње. Другим речима, ЕУ је највећи губитник америчког рата против Кине јер настоји да прекине уносан трговински однос, али и, још важније, подрива своју конкурентност, као што је то учинила одбацивањем руских енергената због Украјине.
Следити америчке жеље када је реч о Кини значи жртвовати суверенитет, геополитичку аутономију и просперитет да би служили циљевима Сједињених Држава. То је ситуација без победника. Шта ће се десити са АСМЛ-ом када Кина буде била способна да створи своје врхунске чипове и опрему за литографију? И када више не буде имала потребе за својим домаћим тржиштем, и понуди иста решења и другим земљама?
Морате бити у Кини да бисте се такмичили у игри, не побеђујете одбијањем да учествујете када друга страна још увек шутира лопту, закључује аналитичар.
Маск: Немојте да нападате Русију, то никада није добра идејаhttps://t.co/9ndNOQnWIa
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 5, 2024
