Sjedinjene Države se sada suočavaju sa najvećom stopom izuzeća od vakcine za decu u istoriji, prema izveštaju američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) objavljenom 10. novembra.

Пре пандемије, Сједињене Државе су задржале скоро 95 одсто покривености вакцинацијом широм земље током 10 година.

Ипак, између 2020. и 2021. године, покривеност вакцинацијом деце у вртићима пала је на 94 процента; између 2021. и 2022. године пала је на 93 одсто.

„Није јасно да ли ово одражава истински пораст противљења вакцинацији или се родитељи одлучују за немедицинска изузећа због препрека при вакцинацији или због погодности“, закључују аутори извештаја.

„Било због повећања неодлучности или препрека за вакцинацију, пандемија КОВИД-19 утицала је на рутинску вакцинацију у детињству“, наставили су.

Скептицизам после КОВИД-а који се прелива у скептицизам свих вакцина

Др Коди Мајснер, професор педијатрије на Медицинском факултету у Дартмуту Гајзел, био је забринут да је скептицизам људи према актуелним вакцинама против КОВИД-19 такође могао утицати на њихов став према конвенционалним вакцинама, што је довело до пада броја препоручених и државних вакцина које CDC препоручује као потребне вакцинације, како је недавно известио CDC.

Он је предложио да CDC-ово почетно одложено препознавање миокардитиса као нуспојаве вакцине против КОВИД-а код адолесцената и младих одраслих, заједно са подстицањем агенције да се вакцинишу, представља један пример онога што може допринети неповерењу људи.

„Мислим да су те препоруке [вакцинације] биле добронамерне“, рекао је он, али споро признавање нуспојава је можда оставило неке људе са перцепцијом да CDC „није у потпуности изашао са истином“.

Педијатар др Марк Барет рекао је да је тренутни тренд вероватно узрокован људима који не верују препорукама CDC-а, америчке Управе за храну и лекове (ФДА), па чак и њихових лекара.

„Осећам да родитељи сами истражују“, написао је мејлом за The Epoch Times.

Педијатар др Дерек Хусман рекао је да деца са најмањим ризиком од тешког КОВИД-19 дају родитељима и педијатрима јединствену перспективу, што доводи у питање широку потребу за вакцинама.

„Перспектива педијатара је прилично другачија – у односу на пандемију КОВИД-а – од лекара који брине о одраслима“, рекао је др Хусман, „зато што је педијатријска популација у суштини била под нултим ризиком од смрти или озбиљних компликација од КОВИД инфекције”.

Према контролној табли сајта CDC-а, смрти од КОВИД-19 чине око 3 процента свих смртних случајева, али је проценат још мањи код деце.

„Постојао је уочени сукоб између информација да је КОВИД мање озбиљан код деце, али им је вакцина препоручена. Ово никада није на задовољавајући начин објашњено или решено“, написао је др Вилијам Шафнер, професор превентивне медицине и здравствене политике у Одељењу за инфективне болести Медицинског центра Универзитета Вандербилт, за The Epoch Times.

Калифорнијски педијатар др Самара Карденас рекла је да је јавност полако схватала да вакцине против КОВИД-19 нису безбедне нити ефикасне као што је првобитно обећано, а то је такође могло навести родитеље да доводе у питање потребу за рутинском вакцинацијом.

„[У Калифорнији], ако нисте вакцинисани, нећете ни узети медицинско изузеће. Тако да имам доста пацијената који питају о школовању код куће уместо да вакцинишу своју децу“, рекла је она.

„Дошло је до овог невероватног повећања у образовању код куће од пандемије КОВИД-а, па је то можда лажно повећало стопе вакцина у [извештају]“, додао је др Хусман, који живи у руралном Тексасу.

Конвенционалне вакцине у односу на КОВИД-19 вакцине

Неки лекари су сада узнемирени ризицима које представљају опадајуће стопе конвенционалних вакцинација и потенцијалом за повећање епидемије услед болести које се могу спречити вакцином као што је дечија парализа.

Др Мајснер је рекао: „У овом тренутку, важно је да родитељи размотре разлику између користи и ризика педијатријских вакцина против КОВИД-а и других вакцина за децу које су успешно контролисале многе заразне болести.“

Др Шафнер се сложио, додајући да се деца подстичу да се вакцинишу против КОВИД-19 и да је потребно више рада у јавном здравству како би се подстакло прихватање конвенционалне вакцине.

„Богиње, дечија парализа, дифтерија, на пример, су нејасни појмови за [родитеље]. И тако, ове болести нису познате, стога се не поштују вакцинације или се чак не плаше, што доводи до питања о вакцини“, рекао је др Шафнер.

„Кажем садашњим студентима медицине да је пре него што смо имали вакцину против малих богиња на располагању у Сједињеним Државама, још 1960-их, било 400 до 500 деце која су умирала годишње у Сједињеним Државама, услед малих богиња и њихових компликација“, објаснио је он. „Они су изненађени. Они немају појма.”

Међутим, неки лекари су постали опрезнији у вези са препорукама за вакцину у детињству, плашећи се порицања и потенцијалног прикривања нежељених ефеката.

„Постоји потенцијална забринутост за јавно здравље када деца остану потпуно невакцинисана за све традиционалне вакцине за децу“, педијатар др Рената Мун, која је раније радила као професор медицине на Универзитету у Вашингтону, написала је за The Epoch Times. „[Али] питање које сви имају на уму је, ’које безбедносне податке имамо за сваку вакцину у детињству?’

„Многи родитељи који су се придржавали традиционалног распореда вакцинације у детињству у потпуности су се повукли од вакцинације своје деце. Изгубили су поверење у препоруке јавних здравствених агенција и примењују приступ „безбеднијег чекања“, додала је она.

Др Карденас је поновила изјаве др Мун. „Некада сам била 100 одсто вакцинисана“, рекла је она, додајући да ју је КОВИД ера натерала да схвати да треба да уради више истраживања и да је за сада на сличан начин прихватила приступ сигурнијег чекања.

Др Хусман је додао да имунизација не гарантује потпуно елиминисање епидемија, појашњавајући да је било избијања морбила и код вакцинисаних и невакцинисаних.

2003. године дошло је до избијања морбила у високо вакцинисаном интернату у Пенсилванији. Школа је имала стопу вакцинације од 95 одсто. Од девет лабораторијски потврђених случајева морбила, само два су била невакцинисана.

Други случајеви показују супротан сценарио. У децембру 2022. године у централном Охају дошло је до епидемије морбила. Надлежност је проценила стопу имунизације од 80 до 90 процената, али од 73 заражене деце, већина (67) је била невакцинисана.

Вековима дуга препорука за вакцинацију произилази из идеје да нема компромиса за имунитет против заразних болести. Међутим, др Хусман и Карденас тврде да вакцине у детињству такође могу представљати дугорочне ризике који нису добро познати и о којима се ретко говори.

Испитана безбедност вакцина за децу

Недавно су се вакцине за децу суочиле са поновним испитивањем. Ово укључује вакцине против малих богиња, заушки, рубеоле (ММР) и дифтерије, тетануса, пертусиса (ДТаП) због њихове повезаности са аутизмом и вакцине против хуманог папилома вируса (ХПВ) због повезаности са енцефалитисом.

Ипак, недостају дугорочни подаци о безбедности вакцина и студије о вакцинама, а то се односи на све вакцине на тржишту.

На пример, вакцина против Haemophilus influenzae B (Hib), серија од четири дозе одобрена за одојчад и децу узраста од 2 месеца до 5 година, имала је надзор безбедности само 30 дана након вакцинације. У упутству за Инфанрик, ДТаП вакцину, наводи се да су нежељене реакције праћене само четири дана након вакцинације.

2013. године, Канцеларија Националног програма за вакцине наручила је бивши комитет Института за медицину (ИОМ), сада Националну академију медицине, да преиспита доказе који подржавају тврдње о безбедности CDC-овог распореда вакцина за децу.

Комитет је открио да је „неколико студија свеобухватно проценило повезаност између целокупног распореда имунизације или варијације у укупном распореду” и здравствених исхода, а „ниједна студија није директно испитала здравствене исходе” на начин на који је комитет био задужен да се бави тиме.

Комитет је даље навео да нису спроведене никакве студије „како би се утврдили дугорочни ефекти кумулативног броја вакцина или других аспеката распореда имунизације“.

Иако не постоје дугорочна рандомизирана, контролисана испитивања за било коју вакцину, опсежна истраживања су упоређивала вакцинисане популације са невакцинисаним. Рандомизована плацебом контролисана испитивања сматрају се златним стандардом у тестирању третмана.

Пилот студија из 2017. коју је водио професор Ентони Мосон на Државном универзитету Џексон упоређивала је вакцинисану, делимично вакцинисану и невакцинисану децу узраста између 6 и 12 година.

Истраживачи су открили да док су потпуно и делимично вакцинисана деца имала значајно мање случајева варичеле и пертусиса, имали су 30 пута веће шансе да им се дијагностикује алергијски ринитис и око четири пута веће шансе да имају алергије, поремећај пажње/хиперактивност (АДХД) и аутизам. Такође су имали око пет пута веће шансе да имају сметње у учењу и скоро четири пута веће шансе да имају неуроразвојни поремећај.

Друга студија господина Мавсона упоређивала је децу која су била невакцинисана, вакцинисана и вакцинисана са превременим рођењем, што је фактор ризика за неуроразвојне дефиците. Вакцинисана деца су имала скоро три пута веће шансе за неуроразвојне поремећаје, док су превремено рођена и вакцинисана деца имала 14,5 веће шансе за неуроразвојне поремећаје него невакцинисана.

Студија из 2020. коју је водио Брајан Хукер, професор емеритус биологије на Универзитету Симпсон, упоредио је податке вакцинисане и невакцинисане деце прикупљене из три различите медицинске праксе. Аутори су открили да су вакцинисана деца имала скоро 4,5 веће шансе за астму и преко два пута веће шансе за кашњење у развоју и инфекције уха.

Пошто ове студије нису рандомизоване и контролисане, оне не указују на узрочну везу, већ сугеришу потенцијалне здравствене проблеме.

Налази студије сугеришу да деца можда мењају дугорочно здравље за имунитет на заразне болести, рекао је др Хусман.

„Мислимо да правимо избор између имунизације и можда неких краткорочних нежељених реакција као што су бол, оток, грозница, нервоза или се не осећате добро неколико дана“, рекао је др Хусман, „али такође дајемо вашем детету значајно повећан ризик од читавог низа хроничних здравствених стања, укључујући аутизам, нападе и астму.

„Заиста не знате да ли је вредно тога да покушате да спречите невероватно ретку заразну болест и изложите своје дете или себе ризику од хроничне болести.

Прилика за безбедније вакцине

Док др Хусман доводи у питање безбедност вакцина, он је отворен за адекватно тестиране и безбедне вакцине у будућности.

„Не желим [да моји пацијенти] буду нужно против вакцина; оно што желим је да буде слобода вакцинације… Желим да моји пацијенти буду отворени и прихватају сваку вакцину која је заиста безбедна и ефикасна”.

Слично томе, др Карденас се сложио да је добро што родитељи проактивно уче о овим лековима.

„Сви треба да буду упућени и образовани о томе шта се дешава када вам се дају ињекције или чак када добијате лекове. Требало би да питате свог доктора, чему ово служи? Који су нежељени ефекти? Мислим да јавност то почиње да ради, и мислим да је то веома добро”.

Научници упозоравају да пестициди узрокују стерилитет код милијарди мушкарацаhttps://t.co/J6e0pzF3cc

— СРБИН инфо (@srbininfo) November 20, 2023

Izvor: ZeroHedge

Oznake: vakcina, deca, SAD