Прочитај ми чланак

Руско-украјински рат изазваће инфлацију коју ће осетити цео свет

0

Уколико експлодира украјински котао, последице инфлације америчког долара осетиће читав свет, а нарочито привреда јер почива на енергентима.

Инфлација америчког долара могла би да премаши 10 одсто у случају руске инвазије на Украјину, наводи се у новом извештају.

Анализа, коју је спровела консултантска фирма РСМ, а први известио ЦНН, предвиђа да би инфлација могла да порасте на највиши ниво у последњих четрдесет година ако тензије између Русије и Украјине ескалирају у потпуни рат.

Главни катализатор таквог раста инфлације биле би цене нафте, које би могле достићи и преко 100 долара по барелу у случају дуготрајног руско-украјинског сукоба. Већ су цене нафте премашиле 90 долара по барелу непосредно након недавне руске мобилизације дуж украјинске границе. Ако нафта порасте на 110 долара по барелу или више, то би вероватно било довољно да подстакне инфлацију из године у годину.

Русија је други по величини произвођач нафте у свету, а земља је наводно произвела 524 милиона метричких тона 2021. године. Ако НАТО узврати на руске војне акције у Украјини увођењем трговинских санкција против Русије и ако ланци снабдевања буду поремећени као резултат Источноевропског рата, вероватно би дошло до поремећаја на глобалне понуде нафте, узрокујући раст цена широм западног света.

Цена нафте је већ нагло порасла у Сједињеним Државама, а недавни подаци америчког Бироа за статистику рада откривају да су цене гаса порасле за 40 одсто у периоду од јануара 2021. до јануара 2022. године, док је укупна инфлација достигла 7,5 одсто током истог периода.

Ове растуће цене нафте се барем делимично могу приписати померању клатна у нафтној индустрији, што резултира периодичним прелазима између периода обиља нафте и несташице нафте. Када нафте има у изобиљу, компаније ће занемарити производњу нафте, радије прикупљајући профит за инвеститоре на основу претходно изграђене инфраструктуре.

Од 2014. године, нафтна индустрија је углавном почивала на инфраструктури изграђеној током нафтне кризе. Чини се да ова пословна одлука доноси своје труле плодове у најнезгодније време, јер се земља бори са највишом стопом опште инфлације у последњих неколико деценија.

Поред тога, недостатак радне снаге у домаћој привреди посебно је погодио нафтну индустрију, што је резултирало недовољним бројем технички квалификованих радника на нафтним платформама. Ово је великим делом због нагласка на обновљивој енергији, што наводи многе потенцијалне нафтне раднике да закључе да каријера у овој области нема перспективу.

Ако би цене нафте нагло скочиле као резултат руско-украјинске кризе, то би имало потенцијал да изазове шокове кроз економију током крхког периода опоравка од почетног таласа пандемије вируса КПК (Комунистичке партије Кине) и каснијих блокада. Федералне резерве су већ сигнализирале своју намеру да спроведу режим повећања каматних стопа 2022.године, како би обуздале инфлацију, иако ће непосредна последица вероватно бити заустављање опоравка радних места и раста БДП-а.

Међутим, непосредан утицај би био терет на потрошаче који већ сносе терет виших цена нафте у години јаке и кажњавајуће инфлације. Ово би посебно утицало на Американце који живе у руралним и приградским подручјима, за које трошкови гаса представљају већи проценат укупних трошкова живота. Али нико није поштеђен у укупној девастацији инфлације цена нафте: чак и они који не возе видеће трошкове горива који се одражавају на цену робе која се отпрема на средње и велике удаљености.

Ако ситуација у Русији и Украјини настави да ескалира, ови проблеми ће се вероватно знатно погоршати.