Прочитај ми чланакДва дана након уништавања "абрамса", појавиле су се информације да су руски борци користили ФПВ дрон познат по надимку "пирана".
Јединице руске војске распоређене у зони СВО су 26. фебруара уништиле први основни борбени тенк М1А1 „абрамс“, америчке производње, који су украјинске снаге користиле у борбама на Авдејевском правцу.
Убрзо се појавио и снимак „абрамса“ у пламену, као и информација да су тенк уништили припадници 15. моторизоване бригаде и то употребом малогабаритног ФПВ (Фирст персон виеw) дрона, а потом и ручним ракетним бацачем.
Два дана након овог догађаја, појавиле су се информације да су руски борци током уништавања америчког оклопњака користили ФПВ дрон познат по надимку „пирана“, а ово је потврдио представник „Симбирског конструкторског бироа“, компаније која производи ове летелице.
„Ову информацију добио сам од клијента који ми је послао преписку са командантом батаљона посаде која је погодила тенк. Рекли су да је у питању наша „пирана“, а онда се ова информација појавила у вестима и на телеграм каналима са снимцима ‘абрамса’ у пламену“, рекао је представник бироа.
Шта је „пирана“?
„Пирана“ заправо представља назив за читаву породицу ФПВ дронова, а како је касније откривено, за уништавање америчког тенка коришћена је верзија „пирана-10“. Овај дрон има носивост до 4,5 килограма, што значи да може носити пројектил са тандем кумулативном бојевом главом ПГ-7ВР, ручног бацача РПГ-7, а под максималним оптерећењем може прећи осам до десет километара.
Пробојност овог пројектила је око 600 мм за хомогени оклоп од челика иза реактивних плоча, што значи да је и више него довољно да пробије кровни оклоп било ког савременог тенка.
Поред тандем-кумулативне, „пирана-10“ може бити наоружана и лакшим пројектилом са кумулативном бојевом главом, попут ПГ-7ВЛ, па је долет у овом случају 12-15 км у зависности од временских услова и евентуалног ометања.
Максимална брзина дрона је око 140 км/ч, а током читавог лета и тренутка удара оператер посматра и усмерава кретање на основу видео снимка који се са дрона до управљачког уређаја преноси у реалном времену. Цена појединачне „пиране“ је око 50.000 рубаља, односно око 500 долара.
Карактеристике украјинских „абрамса“
Као што је већ познато, САД су украјинској војсци испоручиле верзију М1А1 СА (Ситуатионал аwаренесс, ситуациона свест), која је настала 2006. године надоградњом основних верзија ради повећања њихових борбених способности, односно прилагођавања потребама тадашњих сукоба, а цена појединачног тенка данас кошта око 10 милиона долара.
Најзначајније побољшање „СА“ верзије огледа се у инсталирању електронских уређаја за осматрање бојишта, дигиталним мапама и индикаторима за означавање пријатељских и непријатељских снага, савременијим системом за управљање ватром и означивачима који служе за обележавање удаљених циљева за артиљерију.
Што се тиче оклопа, купола М1А1 СА израђена је од веома издржљиве и густе мешавине материјала, у којој се налази слој од осиромашеног уранијума, који има густину 2,5 пута већу од обичног челика који се најчешће користи при изради оклопних возила.
Ипак, због политике САД о забрани извоза оклопа са осиромашеним уранијумом, са тенкова намењених Украјини су скинути ови слојеви, због чега „абрамси“ у зони СВО имају знатно мањи ниво заштите. Због тога су украјински тенкисти били приморани да на своја америчка возила поставе неки вид додатне заштите као што су: експлозивно-реактивни оклоп, надстрешница за заштиту од дронова, тј. напада „одозго“ или решеткасти оклоп за заштиту виталних делова тенка од пројектила са високо-експлозивним пуњењем.
Имајући у виду да је М1А1 СА сам по себи тежак 61 тону, украјинска војска није могла да угради све наведене компоненте, па су се посаде определиле за прву, а касније ће се испоставити веома лошу опцију. Тако су тенкисти на „абрамсе“ поставили додатан оклоп у виду АРАТ-1 (Абрамс Реацтиве Армоур Тилес), познат и као М-19, који се састоји од експлозивно-реактивних плоча намењених за заштиту бочних страна трупа и горње половине гусеница од ракета са тандем-кумулативним бојевим главама.
Где су украјински тенкисти погрешили?
Прва ствар која запада за око јесте да ни после две године трајања СВО и на хиљаде тенкова и других оклопних возила уништених малогабаритним ФПВ дроновима и даље постоје случајеви у којима непријатељске јединице не уграђују надстрешнице које, иако не гарантују стопроцентну заштиту, ипак могу спречити пробој кровног дела и уништавање возила.
Још већу конфузију око опредељивања украјинских тенкиста за реактивни оклоп, уместо за кровну заштиту, ствара и сам дизајн америчког тенка, тачније његов унутрашњи распоред. Наиме, сва муниција се код „абрамса“ налази у задњем делу куполе – специјално заштићеном одељку за муницију са тзв. „блоу аут“ панелима. У питању су плоче које се налазе на врху овог одељка, намерно ослабљене да би у случају поготка у задњи део куполе и детонације муниције усмериле експлозију ка горе и заштитиле остатак тенка и посаду од исте.
Међутим, иако су се до сада показале као корисно средство за заштиту живота чланова посаде, у случају да дође до детонације муниције може доћи до топљења преграде и ширења ватре на погонски склоп, након чега тенк постаје имобилисан и лака мета за противника, што су руски борци сигурно имали на уму.
Такође, постоји и опција да се ватра изазвана секундарним детонацијама касније прошири на остале делове тенка, попут одељка за посаду, што се управо и догодило са „абрамсом“ украјинске војске. Због тога би уградња надстрешнице заправо било одлично решење, са обзиром на учесталост напада дроновима на тенкове и друга оклопна возила.
Ватра из одељка за муницију се проширила и на задњи део возила где се налази мотор, што значи да је вероватно дошло до бушења резервоара, након чега је исцурило и запалило се преостало гориво, а приметно је да дим куља и из отвора за улазак и излазак чланова посаде. Судбина посаде и даље није позната, па док отворена вратанца указују на то да су тенкисти успели да се извуку, дим који долази из одељка за посаду сугерише да се пожар проширио и можда захватио друге компоненте у овом делу, због чега је мало вероватно да „абрамс“ може бити извучен и поправљен.
Стога се може закључити да овакво решење у дизајну тенка, изабрано у складу са америчком доктрином да оклопне јединице треба да обављају задатке само када им је обезбеђена ваздушна надмоћ, постаје готово бескорисно у сукобу попут СВО, нарочито због руске ваздушне надмоћи и огромне количине дронова свих врста. Што се тиче надстрешнице, односно изостанка исте на „абрамсима“, постоји велика вероватноћа да је украјинска војска добила наређење од својих америчких савезника да би таква конструкција наружила имиџ њихових произвођача, који их представљају као „најбоље заштићене тенкове на свету“.
Овоме у прилог говори и потез појединих друштвених мрежа да онемогуће постављање снимака и слика „абрамса“ у пламену на својим платформама, јер како кажу „наноси штету корпоративној репутацији произвођача“. Шта год да се крије иза одлуке украјинске војске, оно што је сигурно јесте да су руски борци још једном показали да западни тенкови и нису баш најотпорнија оклопна возила на свету.
— Pluton (@Pluton45873221) February 26, 2024
