Pročitaj mi članak
Фокландска острва, која су под контролом Велике Британије, наводно проверавају ваздушну одбрану после вести да ће Русија можда да понуди борбене авионе Аргентини.
Москва би могла да мења 12 борба авиона Сухојева “Су-24“ у замену за пшеницу и говедину, преноси “Раша тудеј“.
“Су-24“ је авион који би био у могућности да патролира изнад престонице Фокландских острва, Порт Стенлија. Како наводи један од таблоида, Министарство одбране боји да ће Аргентина добити авионе много пре 2020. године, када би требало да у службу буде пуштен носач авиона “Краљица Елизабета“.
Тренутно се на Фокландима налази око 1.500 војника, уз ратни брод који посећује ту територију током године, четири борбена авиона типа “Тајфун“ британског ваздухопловства, као и артиљеријске батерије.
Аргентинци су 1982. на кратко заузели Фокландска острва, али су Британци брзом војном интервенцијом повратили контролу над том територијом.
(Вечерње новости)
Сухој СУ-24 Фенцер
Сухој Су-24(НАТО назив Фенцер) је руски бомбардерски-јурисни авион за дејство у свим временским условима,током 70-их и 80-их био је нај способнији совјетски авион за ове задатке.Такодје био је први који је имао интегрисане дигиталне навигацијске/борбене системе.По својој конфигурацију у великој мери је слицан са Ф-111.И даље је у великом броју у слузби у руском ваздухопловству као и неким земљама бивсег СССР и Блиског истока.
Дизајн и развој:
Један од услова за прихватање СУ-7Б за улазак у операциону употребу 1961. био је захтев да Сухој развије авион за дејство у свим временским условима који би био способан да врси прецизне нападе.
Прелиминарна истразивања радјена на моделима С-28 и С-32 су открили да је СУ-7 сувисе мали да би био опремљен са свом потребном авиоником за овакве нападе.ОКБ-794 је тада добио задатак да равије нови напредан навигациони/борбени систем(кодни назив “Пума”),који це цинити срз система новог авиона.1962-1963,Сухој је направио модел С-6 са делта крилом погоњен са два турбо-млазна Тумански Р-21Ф-300 и са два пилот која су седела у тандему.Модел је просао инспекцију али је даљи рад напусте пре свега због спорог напредовања на развијању система “Пума”.
1964. Сухој је поцео рад на С-58М.Тај модел је требало да буде модификовани СУ-15 пресретац,фабрицка ознака С-58.У медјувремену совјетско ваздухопловство је издало захтев за јурисно/бомбардерским авионом са могуцностима продора на малим висинама и СТОЛ могуцностима.Кљуцни захтев је била могуцност постизања суперсоницних брзина на малим висинама и крстарења суперсоницним брзинама на малим висинама сто дузе.
Како би успели да испуне задате захтеве авион је мора да буде издузен како би могла да стану два Тумански Р-27Ф-300 мотора са могуцносцу додатног сагоревања и цетири мања Колесов РД-36-35 који су били вертикално сместени иза кокпита како би стварали узгон за кратка узлетања,а били су скривени унутар трупа осим током полетања и слетања.
Посто је радар Орион који је требао бити уградјен имао велику антену која је захтевала сири носни део,нос авиона је просирен тако да су пилот и копилот постављени један поред другог.
Како би тестирали овај концепт са сест мотора први прототип СУ-15 је претворен у С-58ВД летецу лабараторију и био је оперативан од 1966-1969.
Авион је одобрен 24.августа 1965. под кодним називом Т-6.Први прототип Т-6-1 је заврсен маја 1967. а полетео 2. јула.Иницијални тестови су били изврсени без корисцења цетири додатна мотора за стварања додатног узгона,који су уградјени октобра 1967.У исто време Р-27 је замењен са новим Љулка АЛ-21Ф.СТОЛ тестови су потврдили оно сто је вец видјено на С-58ВД,а то је да се могуцности кратког полетања постизу на устрб смањења долета због тога сто су додатна цетири мотора заузимала место за резервоаре за гориво.
7.августа 1968.ОКБ је добио задатак истразивања променљиве геометрије крила за прототип Т-6.Тада је одбацена концепција са делта крилом а резултат је био Т-6-2И са промењивом геометријом који је полетео 17.јануара 1970.Испитивања су трајала до 1974.пре свега због комплексности уградјених система.Могуцност дејства у свим временским условима је остварена захваљујуци систему “Пума” у комбинацији са радаром Орион-А,теренским радаром “Рељеф” и уградјеним компјутером Орбита-10-58.
Први производни модел је полетео 31.децембра 1971.а 4.фебруара 1975.Т-6-2И је прихвацен као СУ-24.
Су-24 је високо крилац,са крилима променљиве геометрије.Крила су приликом полетања и слетања закосена под углом од 16°,35° и 45° приликом крстарења(зависно од висине на којој се лети), и 69° приликом лета на малим висинама.Промењива геометрија даје одлицне СТОЛ могуцности,омогуцавајуци да брзина приликом слетања буде око 230 км/х,сто је цак мање од СУ-17 упркос доста вецој тезини.
Усисници су монтирани на бокове авиона,на раним моделима су имали и напредније усиснике и уградјене посебне рампе које су омогуцавале њихово померање сто је омогуцавало постизање брзина до 2300 км/х и висина до 17,500 м.Због тога сто се Су-24 користи нај висе за продоре на малим висинама,ови променљиви усисници су замењни са два фиксирана усисника Д-типа,сто је смањило тезину и није имало никакав утицај на перформансе на мањим висинама,али брзина авиона је на великим висинама ограницена на 1,4 маха и висина лета на 11 000 м.Први модели “Фенцер-А”су имали коцкасте усиснике који су касније несто модификовани како би се боље уклопили са силуетом авиона и смањили отпор.Такодје је добио и три антене на носу постављене са страна као и несто редизајнирани вертикалац.НАТО их је ознацио као “Фенцер-Б”.
Први С-24 су имали електронске против мере али је вецина А и Б варијанти била ограницена на старији систем за упозоравање “Сирена” без интегрисаног система за ометање.Каснији производни модели су добили бољи систем за упозоравање и откривање радарског зрацења као и активну ЕЦМ опрему.Добијају ознаку “Фенцер-Ц”.Касније варијанте “Фенцер-Ц” и СУ-24М(“Фенцер-Д”) су добили посебне контејнере испод крила са радарским против мерама,док су код неких они били сместени у корену репа.
Операциона историја:
Совјети су користили Су-24 у Авганистану током 1984,и такодје током свих ратова у Цеценији.Његова прецизност у бомбардовању је касније критикована због незељених цивилних зртава(иако није корисцен на нацин на који је предвидјен).Корисцен је и на Блиском истоку.Такодје има навода да је СУ-24 користен и у нападима на полозаје грузијске војске у рату 2008.
Произведено је око 1400 Су-24.У висе земаља бивсег СССР је и даље у употреби(Азербејдзан,Белорусија,Казахстан,Узбекистан,Украјина),као и у неким земљама Блиског истока.И даље се користи у руској војсци( висе од 300 је и даље у саставу),највеци део у ваздухопловству а мањи у саставу морнарице.
Варијанте:
Су-24:први производни модел,производјен од 1971-1983.
Су-24М(“Фенцер-Д”):Фенцер-Д је побољсана јурисна верзија,са навигацијским и борбеним системом ПНС-24 “Тигар” који је објединио осматрацки радар Орин-А,радар за працење терена и уредјаје за употребу ласерских,радио и ТВ водјених ракета и бомби.За самозаститу авион је добио систем БКО-2 карпати који се састоји од сигнализитора радарског зрацења СПО-15 берјоза,ИЦ детектора Л-82 мак који открива топлотни одраз нападацког авиона и ракета,уредјаја за активно електронско ометање СПС-161 геранијум и спремника за ИЦ и радарске мамце АПП-50.Подвесни контејнер с опремом, обезбедјује примену противрадарских ракета Кх-14 и Кх-59.Су-24М је први совјетски авион тактицке намене опремљен уредјајем за доливање горива у лету.Инертан гас је инсталиран у систему за безбедност од позара.Максимална носивост спољњег терета је масе од 8000 кг..Први лет прототипа је направљен 24. јула 1977.а серијска производња је запоцела 1978. године.
Су-24МК(“Фенцер-Д”):Извозна верзија Су-24М са осиромасеном авиоником.Пви лет је имао 30.маја 1987 под ознаком Т-6МК а 17.маја је ознацен као Су-24МК.Производјен од 1988-1992,продат Алзиру,Ирану,Ираку,Либији и Сирији.
СУ-24МР(“Фенцер-Е”):Тактицка извидјацка варијанта која је први пут полетела 25.јула 1980 као Т-6МР-26 а 13.априла 1983 постаје Су-24МР.У слузбу улази током 1983.СУ-24МР је задрзао вецину електронике са СУ-24М укљуцујуци радар за працење терена али без радара Орион-А и ласерског/ТВ система водјења и уместо топа добија две панорамске камере.Аист-М ТВ камеру,РДС-БО радар за боцно осматрање и Зима инфраред извидјацки сyстем.Остали сензори се носе у разним подвесницима.Производјен од 1988-1993.
Су-24МП(“Фенцер-Ф”):Верзија која је требало да замени Yак-28ПП “Бреwер-Е”.Први пут полетео 14.марта 1980 као Т-6МП-25 а 7.априла 1983. добија ознаку Су-24МП.Добио је додатне опрему за прикуплање информационих података и задрзао топ и могуцност носења Р-60 за самоодбрану.Направљено је само десетак.
Су-24М2:Преостали руски Су-24М и МК модели су просли(неки и даље) кроз програм продузење ресурса и модернизације.Уградјен је нови сателитски систем навигације ГЛОНАСС,кокпит је модернизован са мулти функционалним дисплејима(МФД),уградјен је ХУД,нисан на кациги и уместо Р-60 добија могуцност носења много бољих ИЦ ракета Р-73,као и нових врста паметног наорузања.
ТТ-карактеристике
Сто се наорузања тице,има уградјен сестоцевни топ ГСх-6-23 мм са 500 граната,а такодје Су-24 носи до 8000 кг убојних средстава на осам носаца на крилима и трупу.
То укљуцује: 4 x Кх-23,4xКх-25МЛ ласерски водјени ракете,2xКх-28,Кх-58 или Кх-31 против радарске ракете.3 x КХ-29ЛТ ласерски/ТВ водјене ракете,до 2x Кх-59 “Овод” Тв водјене ракете или КАБ-500КР ТВ-водјене и КАБ-500Л ласерски водјене бомбе.Као и разне врсте не водјених бомби.
Висецевни лансери не водјених ракета 55мм С-5,80мм С-8 или 120мм С-13.
2 x Р-60 за самоодбрану,унапредјене варијанте носе 2 x Р-73.
(mycity-military.com)
