Улога добровољаца у братској Сирији је првенствено обука локалних снага за ратовање у градским срединама и помоћ у чишћењу великих градова. Они такође штите конвоје од стратешког значаја. Понекад обављају извиђања, а ако се може веровати незваничним изворима у седишту 1. армијског корпуса, у акцијама саботажа и извиђања добровољци су више него једном посејали хаос и панику у редовима терориста.

Рат је скоро као дрога: упркос свим његовим страхотама и патњи, ветерани желе да се врате у ратно стање свести. Повратак у цивилни живот тежак, и то је разлог што многи ветерани из Авганистана и Чеченије, упркос својој старости, учествују у свакој кампањи. Сада, пошто је сукоб у Донбасу у дошао до дуготрајног стања „ни мира ни рата“, многи руски и украјински добровољци иду у Сирију.

Међутим, за разлику од Руса, добровољци из Новорусије (бивших делова Украјине) често немају где да оду осим у Сирију. Многи не могу да се уклопе у чврсту дисциплину војске Новорусије, која се значајно разликује од слободних паравојски и група. Зато они немају где да се врате. У остатку Украјине у најбољем случају их чека затвор а у најгорем болна смрт. Истовремено, у Новорусији је тешко пронаћи и доброг плаћен цивилни посао.

„Ја једноставно немам избора. Служио сам годину дана. Моја породица је тражила да престанем,али сам на крају схватио да не могу да издржавам своју жену и децу. Све што сам од посла могао наћи је било место чувара са платом од 7-10 хиљада рубаља. Тај новац је једва довољан да се преживи. Могу да се пријавим у војску, али је и ту плата мала – око 15-16 хиљада рубаља, а исплата касни неколико месеци. Плус, постоји стални ризик. Ако већ ризикујем живот, онда ћу то да радим за нормалну суму новца, која је мојој породици довољна да живи и да бар мало уштеди“, каже ратник са псеудонимом „Јеж“.

Јеж је кренуо у рат средином марта 2014. Борио се у Краматорску, Јампољу, Снежу, и на аеродрому у Доњецку. Напустио је милицију почетком 2015. године, после тешке повреде. Међутим, није дуго могао да живи миран живот. Сада активно комуницира са бившим друговима у циљу стварања јединице за учешће у борбама у Сирији.

Извор у седишту 1. корпуса у Доњецке народне републике је потврдио да добровољци иду у Сирију. Плата је 1-1.5 хиљада долара плус осигурање. Припадници  јединица „Спарта“, „Петнаестица“ и низа других јединица су се већ одазвали.

Како се испоставило, у редовима оружаних снага ЛНР и ДНР постоје борци који су већ нашли начин да оду на бојна поља Сирије. Али, већ има и жртава, а крајем септембра погиинуо је познати борац кога су свали „Пресветли“, који је налетео на мину недалеко од града Кобанеа.

„Слепи“ је један од бораца из Новорусије који је већ био у Сирији. Он тренутно окупља групу за нову мисију. Већ је био у Чеченији и Абхазији. Од септембра 2014. борио се у једној козачкој јединици на територији Луганске народне републике (ЛНР). У Новорусији му је сад превише досадно, па је преко контаката у Оружаним снагама Русије, пронашао прилику да се бори на Блиском истоку. Сада се вратио да окупи јединицу поузданих људи.

Он говори да они који желе да иду у Сирију морају да буду опрезни.  У најбољем случају, могу изгубити време и новац. У најгорем, могусе наћи Сирији, али на погрешној страни барикаде, и попунити фонд размене заробљеника, или чак приморани да постану бомбаши самоубице.

„Слепи“ каже да су приче о тајниим приватним војним компанијма које окупљају волонтере за Сирију бесмислица. Посебно због тога што се, према руском закону, они који учествују у непријатељствима у саставу ненке приватне војне компаније се сматрају плаћеницима и кажњавају затвором од 4 до 8 година. Регрутовање се врши преко војске.

Он је сигуран да ће, ако се у Сирији покаже потреба за пуном копненом операцијом, тамо отићи сви који желе да иду. Сада тамо иду само најбољи од најбољих.

„Слепи“ нема добро мишљење о локалним борцима у Сирији. Тврди да тамо има мало тешке опреме и артиљерије, и да се борбе воде углавном лаким наоружањем. Каже да и редовна сиријска војска и терористи не знају како да користе артиљерију и тенкове, већ насумице пуцају, и одмах се повлаче после губитка једног оружја. Све у свему, обе стране се не боре тако жестоко како су се новоруски борци борили против Украјинаца.

Заиста, канибалистичка политика Кијева који је покушао да насилно „украјинизује“ Донбас створила је хиљаде немилосрдних и неустрашивих ратника, што не слути на добро за украјинске војнике или терористе ИСИС. Једна је ствар одсећи главу затворенику или цивилу, а сасвим је друга борити се лицем у лице са људима који су бранили Славјанск, Саур-Могилу, аеродром Доњецк, и борили се у Дебаљцеву. Врло је вероватно да ће борци из Новорусије постати сила која брише ИСИС са лица земље. Осим, наравно, ако се примирје у Донбасу наруши.

Међутим, ако се Кијев опет одлучи за рат, мисије у иностранству више неће занимати Новоруске борце. Већ дуго горе од жеље да се освете Украјинцима за хиљаде убијених цивила, разрушених градова, срушених и другова које су изгубили.

Oznake: Donbas, Rusija, Sirija