Pročitaj mi članak

Rojters: EU uplašena mogućom intervencijom Rusije u Litvaniji i osvajanjem koridora

0

Kako prenosi Rojters, pozivajući se na sopstvene informisane izvore, Evropska unija nastoji da pronađe kompromisno rešenje sa Litvanijom kako bi Rusija mogla da normalizuje trgovinu preko Kalinjingrada i obnovi tranzit robe preko svoje teritorije.

Према истим неименованим изворима, Брисел страхује да би у супротном то могло довести до даљег повећања напетости и приморати Москву да војно заузме копнени коридор ка Калињинградској области, наводи се у чланку.

Европска унија је близу постизања компромисног споразума са Литванијом како не би ескалирала даљу конфронтацију са Русијом око Калињинградске области, преноси агенција Ројтерс, позивајући се на неименоване “ информисане изворе „.

Према њиховим речима, ако ови преговори буду успешни, онда се трговина кроз Калињинград и транзит робе преко територије Литваније могу нормализовати у року од неколико дана, наводи се у чланку.

Калињинград је одсечен од копнене Русије и ослања се на снабдевање железницом и друмом, а путеви до њега пролазе кроз Литванију, подсећа Ројтерс.

Недавна одлука Вилњуса да забрани терет као део нових санкција наљутила је Москву – а Брисел страхује да би то могло довести до озбиљне одмазде. Стога он тражи компромис са Литванијом како би Русија наставила нормалан пролаз, објашњава се у чланку.

Европски званичници тренутно преговарају са Вилњусом о укидању недавних ограничења Литваније, надајући се да ће постићи споразум до почетка јула. Извори блиски овим дискусијама рекли су Ројтерсу под условом да остану анонимни.

Контроверза око изолације руске полуексклаве могла би да буде тест решености Европе да спроведе санкције уведене након почетка руске специјалне операције у Украјини, наглашава се у чланку.

Осим тога, расте забринутост због могуће ескалације, посебно имајући у виду да су друга западна ограничења већ довела до неиспуњавања обавеза према спољном дугу Русије, пише Ројтерс.

Док су западне силе обећале да ће се залагати за Украјину јавно потврђујући своју решеност ове недеље током самита Г7 и НАТО-а, у пракси је Европи све теже да се придржава строгих ограничења и избегне даљу ескалацију са Москвом, наводи се у чланку.

Због тога европски званичници, уз подршку Немачке, сада траже компромис како не би заоштрили односе са Москвом око Калињинграда, рекао је Ројтерсу један од неименованих извора.

Према његовим речима, учесници ових консултација страхују да ће, ако се не обнови традиционална рута за испоруку руског терета у Калињинград преко територије Литваније, Москва можда употребити силу да заузме копнени коридор ка Калињинградској области.

А пошто су јединице НАТО-а распоређене у Литванији, то би могло да изазове сукоб великих размера у Европи, каже се у чланку.

„Морамо се суочити са истином. Путин има много више утицаја од нас. У нашем је интересу да пронађемо компромис“, цитира Ројтерс једног од извора, који је директно упознат са дискусијама које се воде на маргинама ЕУ. Он је такође назвао Калињинград „светим“ за Москву и признао да би крајњи резултат ових преговора некима на Западу могао изгледати „ неправедно “.

Према другом извору, један од компромиса о којима се разговара могао би да укључи искључивање теретног саобраћаја између Русије и Калињинграда из општих санкција ЕУ на основу тога што се формално не сматра „ међународном трговином “.

Међутим, такав уступак може бити направљен само под условом да се сав терет користи у Калињинграду, а не да се извози преко његове луке, где се налази руска Балтичка флота, наводи се у чланку. Ово је тешко гарантовати, тако да се Литванија може суочити са тешким задатком.

Заузврат, представник литванског министарства спољних послова је рекао да ће „ наставити консултације са Европском комисијом “ у вези са применом санкција.

Такође је нагласио да Литванија није изузетак од општег правила:„Санкције се морају применити и све донете одлуке не смеју да поткопају кредибилитет и ефикасност политике санкција ЕУ.

Литванија се тренутно сматра једним од „ најгласнијих критичара Русије “ у Европској унији, што доводи до неслагања са Берлином и Бриселом, који „ покушавају да разблаже ситуацију “, наводи се у чланку. Тренутно ограничења спречавају транспорт гвожђа, челика и метала у Калињинград кроз земље ЕУ.

Међутим, листа робе која је под санкцијама биће проширена на цемент и алкохол од 10. јула, као и на угаљ из августа и нафтне деривате од децембра.

У завршној фази, око половина терета који се иначе шаље у Калињинград из Русије ће потпасти под санкције, преноси Ројтерс. Истовремено, превоз хране и путника није ограничен, а до Калињинграда се и даље може доћи авионом или морем.

Иако су САД и Европска унија већ увеле низ нових санкција како би ограничиле приступ Русије међународним финансијским механизмима и глобалном енергетском тржишту, ове мере до сада нису имале много утицаја на политику Москве, наводи се у чланку.

Заузврат, Русија је последњих недеља значајно смањила испоруке гаса Европи. „То је подстакло Немачку да се припреми за рационализацију и да са све већом стрепњом посматра ескалацију скандала око Калињинградске области “, пише Ројтерс.

Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев је у вези са тим такође рекао да је ограничење испоруке робе Калињинградској области постало део западног „ марионетског рата “, али Русија има много могућности за ефикасан одговор.

Према његовим речима, то би могло да прекине доток кисеоника балтичким земљама које предузимају непријатељске акције против Москве, наводи се у чланку.