Pročitaj mi članak
Влада у Хрватској је новим Законом о раду битно смањила радничка права, тврде синдикати и удружења жена. Стручњаци додају да је реч је о Закону који ће додатно нарушити већ катастрофалну демографску слику Хрватске.
Сличност нових закона о раду у Србији и Хрватској је да су њима многи незадовољни. Разлика је што је у Хрватској макар било јавне расправе. Ипак, хрватски синдикати тврде да нови прописи одузимају права; послодавци кажу да је овај закон недовољно флексибилан и не пружа довољно подстицаја за економију. Посебно су глас дигли демографи који подсећају да хрватске породице све теже одгајају већи број деце због несигурности на тржишту рада. Нови закон потврђује досадашње пројекције да ће хрватско становништво до 2050. године пасти на број од 3,5 милиона.
„Нисмо случајно овај закон назвале законом обесправљеног радништва, законом за капиталисте којим се жели разградити социјална држава и увести лизинг радника“, критикује Јасна Петровић из Женске фронте за радна и социјална права, организације која окупља женске синдикалне секције и удружења у Хрватској. „Законом се повећава несигурност посла, промовише се рад на одређено време и онемогућава осигуравање породице, што укључује и дискриминацију жена. Закон је дефинитивно битно снизио радничка права“, додаје она за DW.
Труднице као глинени голубови
По мерилима Организације за економску сарадњу и развој о заштити радника, тај закон је слабији од претходног, а само мађарски закон даје слабије резултате од хрватског.
„Сада је олакшано давање отказа трудницама. Трудници или породиљи се већ почетком ликвидације фабрике послодавца може по сили закона дати отказ, што до сада није био случај. У отказни рок су ушли годишњи одмор и боловање, а знамо колико то погађа жене“, огорчено прича наша саговорница. Уз то, упозориле су женске организације, избрисана је и забрана ноћног рада за труднице и мајке с децом до једне године старости.
Шокантна је чињеница да 93 одсто новозапослених жена добије само уговор о раду на одређено време. Нови ЗОР додатно промовише овакав несигуран облик рада, сматрају синдикати.
„То значи да оног тренутка када жена остане трудна послодавац јој не продужује уговор. Тај отказ се формално не мора звати отказ, али све се више жена жали да их је послодавац отпустио због трудноће. У неким случајевима послодавац од њих приликом запошљавања тражи и да потпишу да неће остати трудне и да не планирају заснивати породицу. То је пракса већих трговинских ланаца“, каже Јасна Петровић.
Она се позива на податке истраживања које су 2008. године спровеле женске синдикалне групе и заступница за равноправност полова на 1.500 жена које су тада биле запослене на одређено време широм Хрватске.
„Установило се да међу њима 43,4 одсто немају децу. Остале су добиле децу пре почетка рада на одређено и то упола мање деце него што су желеле. Већина њих има само једно дете. Хрватској која одумире овај је закон коначна пресуда.“
Нема политике наталитета
С наведеним критикама се слаже и Анђелко Акрап, демограф са Економског факултета у Загребу, који већ годинама упозорава да држава нема кохерентну политику наталитета која би се спроводила без обзира на смене власти. Истраживањима је доказао да држава нема слуха за оне који подижу децу те да би требало да преузме добре рецепте скандинавских земаља или Француске.
„Немачка, рецимо, нема добар закон о породици и има великих проблема с наталитетом јер нема добар положај запослених мајки. Ради се о томе да је потребно предвидети позитивну дискриминацију оних који имају децу. То је економски исплативо јер ти људи подижу будућу радну снагу. Хрватски послодавци немају ту културу да воде рачуна о репродукцији радне снаге. То им омогућавају услови високе незапослености. Друштво у целини нема свест о томе да мора омогућити репродукцију властитог становништва“, прича нам Акрап. Каже да би друштво требало да осигура добру инфраструктурну подршку кроз вртиће и јаслице и да се позабави ниским платама и сузбијањем рада на одређено време због чега младе породице нису кредитно способне и не могу да реше своје стамбено питање.
Оно што хрватским политичарима није јасно јесте да би демографска политика требало да буде део економске политике. Не треба заборавити да је Хрватска у много лошијој ситуацији од високоразвијених земаља које спроводе селективну миграциону политику и попуњавају тржиште рада профилима људи који њима требају.
„За Хрватску је јако пуно ако хиљаду лекара или инжењера електротехнике емигрира. То је савремено занимање које развија читаву економију. То је можда мали број усељеника за Немачку, али треба гледати релативне односе према броју становника“, закључује Акрап.
Прво реформе па европски новци
Хрватска је већ пет година у рецесији, пословна клима није побољшана, тешко је запослити, али и отпустити људе, прича за DW Мамта Мурти, која је у Светској банци задужена за централну Европу и Балтичке земље.
Где је та социјалдемократија?
За Јасну Петровић је најтужније што се све догађа у мандату владе која сама себе назива социјалдемократском. ЗОР ће, извесно, завршити пред Уставним судом на којем ионако пречесто падају законска решења Милановићеве гарнитуре.
„Тамо ће сигурно завршити отказ по сили закона за труднице и уступање радника другом подпослодавцу“, каже Јасна Петровић.
„Међународној организацији рада ћемо пријавити кршење конвенција о синдикалном организовању и колективном преговарању. Анализираћемо шта можемо да променимо на Европском суду у Луксембургу“, закључује Петровић.
Министар рада пак одговора да је циљ нове регулативе да се олакша реструктурирање и пословање у држави. Радници су сматра, и даље заштићени као и до сада.
