Pročitaj mi članak
Минуле недеље Румунију је задесио скоро невероватни политички земљотрес са заиста далекосежним последицама. Кандидат коалиције десног центра (либерала и демократа, који су сматрани за „отписане”) румунски Немац Клаус Вернер Јоханис, са освојених 55 одсто гласова, дословно је декласирао великог фаворита на председничким изборима, премијера левог центра Виктора Виорела Понту, коме је пошло за руком да добије глас свега 45 одсто гласова бирачког тела. И све то након што је у првом кругу избора премијер Понта имао велику предност од 10 одсто (40 : 30).
Политички аналитичари оцењују да је ретко неко у свету, а посебно у румунским приликама, успевао да надокнади толико заостајање и да „битку” реши у своју корист са чак са 25 одсто новостечених поена.
Овде се то објашњава ситуацијом насталом у Румунији након 25 постреволуционарних година у којима је политичка класа испољила потпуну стерилност. Владе и парламенти су се смењивали, али су ствари у земљи остајале исте, ровите и без неког резоног решења. Посебно у погледу свеопште корупције која је дубоко нагризла све поре румунског друштва. Настала је немоћ. Људи су дизали руке од свега. Они најспособнији бежали су од политике.
У таквој ситуацији нашли су се неки који су се сетили релативно недавне румунске прошлости са сличним особинама, када су средином 19. века на чело земље, тачније на краљевски трон, доведени немачки принчеви из рода Хоенцолерна, који су са собом донели поредак, законе, приљежност, поштење и углед у вођењу државних послова. Краљеви Карол Први, а потом Фердинанд (таст Александра Карађорђевића) оставили су утисак крајње озбиљности у вођењу земље, тако да се у народу уврежило осећање да је са „Немцима било добро” и да се од њих треба учити.
И тако је пре свега две-три године на румунску националну политичку сцену из унутрашњости извучен један Немац, тачније Сас, успешни градоначелник трансилванијског градића Сибија Клаус Јоханис и презентиран јавности као човек који може да заведе ред у земљи „на немачки начин”. У току бурне предизборне кампање била је издата специјална брошура са упоредним ликовима два „румунска Немца” – краља Карола Првог и градоначелника Јоханиса. Сугестија је била више него очигледна.
Румуни су то схватили и дали огромно поверење малоречивом, али одлучном Јоханису са масовном поруком да се издигне изнад „корумпиране политичке класе”, да „среди ствари” и отвори ново поглавље.
Резимирајући оно што се десило, Јоханис је после свог избора за новог шефа државе одмах рекао да се „сада све мења” и онако сувим „немачким тоном” поручио парламенту и влади да већ колико сутра ураде то и то. „Ја сам слободан и ни од кога не зависим, тако да ћу бити председник свих Румуна.” Другим речима, он неће водити неку страначку политику као његови претходници.
Јоханисова победа ће, како оцењују овдашњи аналитичари, довести до опште промене „политичког стила и понашања” у Румунији. Посебно у погледу давања пуне слободе и независности судству, да оно делује самостално и без мешања политичког фактора. Чега раније није било.
У погледу спољнополитичког курса, који се налази у председниковој надлежности, за Јоханиса се вели да је „још сиров”, али да су његове најаве сасвим јасне: потпуно ослањање на стратешко партнерство са САД и верност припадности НАТО-у и ЕУ „на дуге стазе”. И његов супарник Понта је исто говорио, само са једним додатком, да Румунија треба да буде „прагматичнија”, то јест да користи и друге могућности, укључујући и спој са кинеским тржиштем. Тај Понтин „додатак” је овде тумачен као излажење из задатих оквира.
У прве сате после затварања биралишта, када се убедио како стоје ствари, премијер Понта је изјавио да „народ никада не греши”, признао је пораз и честитао победнику. Уједно је изјавио да неће подносити оставку на дужност премијера, што значи да ће се поново постављати питање кохабитације двају главних румунских палата – владине палате „Викторија” и оне председничке „Котрочењ”. Та је кохабитација доносила велике главобоље током десетогодишње владавине сада одлазећег и самовољног председника Трајана Басескуа.
Јоханис је нарочито тријумфовао у Трансилванији, вишеетничкој историјској румунској покрајини. Сада се говори о појави нове опасне поделе у Румунији – на Трансилванце и „остале Румуне”. Постоји покрет у правцу неке аутономије Трансилваније, која је развијенија од осталих делова земље и у којој влада незадовољство тиме што „све зависи од Букурешта”. До 1918. Трансилванија се налазила у саставу Аустроугарске.
Један од главних постизборних закључака, који се овде сада извлаче, јесте да се показало да побеђује онај који уме боље да барата са таквом новом силом као што је интернет. Јоханисове присталице су биле много вештије и ефикасније. Вели се још и то да није победио Јоханис, већ да је изгубио самоуверени Понта.
———————————-
Без посебног сензибилитета према Србији
Што се тиче Јоханисових односа према суседној Србији, у Румунији влада мишљење да се од њега не треба очекивати неки посебни сензибилитет који Румуни имају и гаје према заједничкој историјској судбини са Србима. При томе се посебно мисли на питање признавања Косова.
———————————-
Понтина прљава кампања помогла Јоанису
Изборни резултат су умногоме определили гласови румунске дијаспоре која се процењује на око четири милиона људи. У првом кругу одржаном 2. новембра велики број Румуна настањених ван граница земље није могао да гласа због великих гужви у амбасадама. Бројност чланова дијаспоре вољних да гласају се удвостручила између два круга избора, а редови потенцијалних гласача су били уобичајена слика испред румунских дипломатских представништава у европским престоницама.
„Одустала сам после девет сати и десет минута чекања”, каже за „Њујорк тајмс” Румунка настањена у Паризу.
Револтирани односом прем дијаспори хиљаде Румуна су изашле на улице Букурешта носећи у знак протест транспаренте са натписима „Пустите их да гласају!”.
Још један фактор који је према мишљењу аналитичара утицао на победу Клауса Јоаниса је била предизборна кампања. Сам Јоанис је целу кампању водио без неког претераног елана, али је много више користи имао од прљаве кампање Виктора Понте, која му се на крају вратила као бумеранг.
(Политика)
