„Имам бугарске корене и осец́ам се као Бугарин“ – та једноставна реченица, која звучи готово као рефрен неке песме, представља чаробну формулу за добијање бугарског пасоша и то без неке велике провере.

Бугарски пасош је за грађане Македоније постао „улазница за Европску унију“ – за рад, путовање, посао… Велики број захтева за бугарско држављанство и очигледно „широк филтер“ који је последњих година омогућио „проверу“ 90 одсто поднесених захтева, у међувремену је алармирао власти у Софији. Бугарски медији преносе да је тзв. Агенција за Бугаре у иностранству, одбила захтев Министарства правде за прослеђивање евиденције о 2.000 странаца који су добили бугарске документе, пре свега доказе о пореклу, што им је омогућило добијање држављанства. Образложење гласи: уступањем евиденције била би нарушена заштита личних података. У међувремену, дошло је до смене на челу Агенције, а промењени су и закони који регулишу процес добијања бугарског држављанства.

Евиденције нема?

Македонске власти не располажу подацима о броју грађана који су узели бугарске пасоше. Према речима портпарола Министарства унутрашњих послова Ива Котевског, полиција такве податке нема зато што је реч о грађанима са двојним држављанством, а они нису у обавези да пријаве полицији узимање другог држављанства. Другим речима, у јавности се о броју македонских грађана који су без муке успели да дођу до бугарских докумената, само шпекулише. Незваничне процене говоре о 60.000 људи, мада има оних који тврде да је тај број чак и двоструко већи.

Уколико би се такве тврдње испоставиле тачним, то би значило да се читав један македонски град преселио у Бугарску. Срећом, истина је другачија. Већина Македонаца који имају бугарски пасош и даље живи у својој домовини. Иако је државни тужилац Бугарске најавио детаљну проверу евиденције о издатим потврдама о држављанству, многи верују да ни нова ограничења нец́е спречити грађане Македоније у намери да дођу до бугарског пасоша. Проблеме могу да имају једино они који долазе са Косова и других суседних земаља, одакле заиста и стижу захтеви „кандидата“ који тврде да имају бугарско порекло, али не на бугарском језику јер га – не разумеју.

Лидер бугарске партије ВМРО-БНД Красимир Каракачанов, разговарао је са представницима бугарске владе који су му, наводно, дали гаранције да нови услови неће важити за македонске грађане.

Две трећине Македонаца бугарског порекла?

Ако ништа друго, расправа о спорном и олакшаном издавању бугарских докумената, открила је мотиве, који се крију иза очигледно „широког филтера“ у одобравању захтева грађана Македоније. У анализи под називом „Да се уведе систем бодовања за добијање држављанства“, објављеној у листу „Труд“, аутор Спас Тасев, бивши директор Агенције за Бугаре у иностранству, подсећа да од 1944. године није било издавања званичних докумената о бугарском пореклу, што је Бугаре који живе у Македонији спречавало у подношењу захтева за пасош.

„Став институције попут бугарске Академије наука (БАН) још од 1968, јесте да две трец́ине становништва Македоније има бугарско порекло. Можда је разлог томе чињеница да кандидати, посебно они који живе поред Вардара, одлазе код нотара по потврду о „бугарској самосвести“ и бугарском пореклу родитеља. То све звучи коректно, али закон не предвиђа проверу порекла на основу изјаве.

На комплексност тог проблема указује и случај из 2012. године када је један сведок (у својству посматрача) био у Савету о држављанству. „Македонски држављанин поднео је изјаву поменутог садржаја на увид и на крају добио бугарско држављанство. Касније је послао писмо Министарству правде са захтевом да буде исписан из евиденције грађана Бугарске, јер се није осец́ао као Бугарин“, прича Тасев. Тако је и дошло до сугестије да се уведе систем бодовања за процену кандидата за бугарско држављанство јер ће грађани једино тако имати представу о томе какви су све услови за добијање бугарских личних докумената.

Научни кругови у Македонији, изненађени су ставом бугарског БАН-а, али не желе да му придају велики значај. Академик Георги Старделов подсећа како ће проблем те врсте изгубити на значају уласком Македоније у Европску унију. „Није ми познат став поменуте институције. Можда је то став неког члана, а не целе Академије. Истина је да је било напада те институције на македонски идентитет, али то је било раније. Ако будемо отварали старе ране имаћемо више штете него користи. Данас отварамо нову страницу у односима између две академије, радимо на заједничким пројектима“, објашњава Старделов.

Истовремено, сарадници што бугарске, што македонске Академије наука поручују да се радије баве пројектима из области културе и науке, а да историјска питања препуштају историчарима. Такав став је у великој мери ове институције ослободио ранијих антагонизама.

Политичка стратегија

Врућ кестен је поново бачен у руке политичарима. Историчар Зоран Тодоровски сматра да се образложење колеге Тасева може протумачити као изговор за национални програм БАН-а у којем се наводи да две трец́ине Македонаца има бугарско порекло.

„У Бугарској посежу за статистиком о броју македонских грађана који су узели бугарско држављанство, али чињеница је да вец́ина њих нема ни бугарско порекло, нити се осец́ају као Бугари. Пасоше су последњих неколико година узимали из економских разлога. Доказ за то су рецимо Албанци из Македоније који данас имају бугарске пасоше, а да се при томе тешко може рец́и да имају бугарске корене. Али тај процес је окончан још пре неколико година, јер се економска клима у Македонији поправила. Када је реч о грађанима Македоније не постоје никаква ограничења за добијање бугарског држављанства. Циљ свега тога јесте остваривање политичке стратегије или оправдавање историјске изјаве како у Републици Македонији живе Бугари“, каже Тодоровски.

Пошто пасош ЕУ?

Све више држава ЕУ продаје сталне визе или чак држављанства богаташима. То није буквална продаја – потребно је да инвестирате одређену своту новца или купите некретнину.
То је дискриминација оних са тањим новчаником. (28.07.2014)

Они који се прибојавају да би историчари могли да наруше позитиван приступ академика том проблему, нец́е бити изненађен. Став Тодоровског има директну потврду закључка Тасева.

„Мислим да је тренутна политика безусловног давања бугарског држављанства у пролазној фази јер је постала циљ самој себи, а није довела до очекиваних резултата – нити је дошло до ребугаризирања Македоније, нити је утицала на друштвене процесе, нити смо тамо решили демографску кризу. Чињеница је да се већ више од једне деценије говори о ангажовању посредника у процесу стицања бугарског држављанства и да до сада нисмо имали ниједног.

Дакле, нешто није у реду са постојећим механизмом. Јасно је да је потребно да се промени, не само пракса, него и филозофија процеса. Потребно је кренути напред и решавати проблем“, закључује Тасев.

Какву би филозофију имао тај нови процес – није јасно. Ипак, требало би имати на уму да се број захтева за издавање бугарских пасоша смањује. У бугарском Министарству правде тврде да је у првих девет месеци 2014. поднето више од 10.000 захтева, а да је њихов број током претходне године износио 17.512. Међу онима који траже бугарско држављанство и даље има највише Македонаца, на другом месту су грађани Молдавије, затим следе Украјинци, а последњи на том списку су грађани Србије.

(dw.de)

Ознаке: Makedonci, Бугари, бугарски пасош, ЕУ, Македонија