Pročitaj mi članak
Хрватска привреда, која је након Грчке највец́и пацијент Европске уније, после шест година почела је давати знаке живота.
Међутим, мали раст који би требало да остваре ове године, далеко је испод просека земаља Средње и Источне Европе. Због тога медији у Хрватској пишу да њихова земља може само да сања раст БДП који имају Чешка, Пољска или на пример, Румунија. Загребачки портал Индекс пише да су због тога Хрвати „највеће будале у ЕУ“.
Према подацима аналитичке куц́е Фоцус Ецономицс, раст економија Средње и Источне Европе (ЦИЕ), у другом кварталу, посматрано на годишњем нивоу, износио је 3,2 одсто. Очекује се наставак раста и у другој половини године, првенствено због опоравка у еврозони, као и наставка раста привреде Немачке, која је највец́и трговински партнер земаља СИЕ.
Хрватска је у другом кварталу имала раст од 1,2 посто, док се на годишњем нивоу, за 2015. очекује раст од 0,7 одсто, што је неколико пута мање од земаља СИЕ. Фоцус Ецономицс наводи да је раст подстакнут захваљујуц́и опоравку еврозоне.
Хрватска вец́ годинама заостаје за упоредивим земљама јер упорно одбија да спроведе реформе које би повец́але конкурентност што би привукло стране инвеститоре, а домац́е подстакло на вец́у активност.
Неефикасана аминистрација, компликовани и нелогични закони, високи порези и нефункционално правосуђе одбијају свакога ко жели да уложи новац, покрене посао, запосли људе, што на крају подиже целу економију и друштво.
Убедљиво највец́е звезде региона су Чешка и Пољска, које су вероватно најуспешније транзиционе земље.
Према проценама аналитичара Чешка би требало ове године да има раст привреде од чак 3,9 одсто. Чешка привреда снажно расте због солидне потрошње домац́инстава, као и раста индустрије и инвестиција. Према прогнозама, раст ц́е се наставити и у 2016. години, тако да би он требало да износи 2,7 одсто. Чешка Влада усвојила је нацрт буџета за 2016. годину, према којем би мањак у буџету требало да падне на само 1,2 одсто БДП-а.
Пољска би, према проценама, ове године требало да оствари раст од 3,5 одсто, а једнаки раст очекује се и у 2016. години. Индустријска производња расте, а једино што забрињава јесте краткорочно смањење потрошње која је пала на најнижи ниво у последња четири месеца, као и пословно поверење које је на осмомесечном минимуму.
Солидан раст има и Мађарска, чије привреда би ове године требало да нарасте за 2,9 одсто, док се у 2016. очекује раст од 2,5 одсто. Аналитичари очекују успоравање инвестиција, али с друге стране, раст би требало да генерише лична потрошња коју подстиче раст плацта и запослености као и нижи трошкови енергената, који повец́авају расположиви доходак.
Румунија, која је такође једна од успешних транзиционих прича ове би године требало да оствари раст од 3,5 одсто, док се за следец́у годину очекује убрзање на 3,6 одсто.
Index.hr
