Pročitaj mi članak
Још два дана до историјских избора у Грчкој: СИРИЗА јуриша према победи са преко 3% предности, Меркел мења тон – „Желимо да Грчка остане у еврозони“
Немачка канцеларка Ангела Меркел јуче је изјавила како жели да Грчка остане унутар Еврозоне. Њен коментар долази након више месеци претњи из Берлина да ће Грчка морати изаћи из зоне заједничке валуте уколико на скорашњим изборима, ове недеље, победе антикапиталистичка опозициј – странка Сириза.
Но, сада када постаје очигледно да би СИРИЗА заиста могла да победи, Берлин мења тон мада су до сада тврдили како би СИРИЗА-ин програм значио да Грчка мора да напусти еврозону. Дакако, реч је био о још једном немачком блефу којим су настојали грчке бираче да окрену натраг провереним „естаблишмент“ опцијама.
Подсетимо, за разлику од још радикалније опције ККЕ (Грчка Комунистичка Партија), СИРИЗА никада није заговарала нити излазак из ЕУ, нити из Еврозоне. Могло би се рећи како је управо због таквог става политика СИРИЗА-е још и опаснија по европску владајућу номенклатуру.
Да, потенцијални излазак Грчке из Еврозоне могао би створити домино ефекат који би можда резултирао изласком и других чланица. Но, такво што десило би се само када би неко (заправо Немачка) инсистирао да Грчка мора да напусти еврозону. То неће учинити, то је последње што би Немачка хтела.
„У центру принципа налази се солидарност. Желим да Грчка, упркос проблемима, остане део наше приче“, рекла је јуче немачка канцеларка Меркел за време новинске конференције с италијанским премијером Матеом Рензијем у Фиренци .
Подсетимо, СИРИЗА планира прекинути, или у најмању руку ревидирати, споразуме између Грчке и њених међународних кредитора, тзв. Тројке (ММФ, ЕУ Комисија и Европска Централна Банка). Наиме, мере штедње које је Грчка морала да спроведекако би добила међународни кредит знатно су снизиле животни стандард становника.
Грчки народ је сада, барем тако сугеришу анкете, спреман глас дати опцији која најављује велику борбу против израбљивачких мера које погодују банкама, али на терет обичног народа.
Последње анкете говоре како СИРИЗА има подршку 31,5% Грка док њихов главни ривал, тренутно владајућа прозападна странка, Нова Демократија, под вођством Антониса Самараса, има подршку 28% грчких бирача.
Грчки изазов за ЕУ
Грађани Грчке 25. јануара ће учествовати у ванредним парламентарним изборима. Да ли ће проевропска влада издржати, или ће на власт доћи евроскептици на челу са коалицијом левих радикала СИРИЗА? Одговор на ово питање важан је не само за Грке, већ и за читаву Европу.
Последња социолошка истраживања представљају слику неповољну за присталице европске интеграције. Коалиција СИРИЗА може да добије 34-35% гласова. У том случају владајућа партија десног центра Нова демократија актуалног премијера Антониса Самариса неће сакупити чак ни 30% гласова. Некада свемогућа партија левог центра ПАСОК може да добије подршку 5-6% бирача, заоставши по неким оценама чак иза радикално-националистичке Златне зоре (6%).
Став лидера коалиције СИРИЗА Алексиса Ципраса веома је јесноставан и зато је јасан великом делу грчког друштва, уморног од социјално-економске кризе и захтева међународних кредитора. Ципрас обећава да ће одустати од мера строге буџетске штедње и одржати нове преговоре са представницима Европске комисије, Европске централне банке и ММФ. Ако резултати који одговарају Грцима не буду достигнути, лидер коалиције СИРИЗА запретио је да неће платити рачуне и да ће вратити националну валуту, драхму.
Шта да се каже, опасност је озбиљна не само за саму Грчку, већ и за читаву зону евра, коју у том случају очекују нови финансијски потреси и могућ ефекат домина, уз учешће других „проблематичних“ држава. То може да доведе под ударац финансијско благостање читаве ЕУ и да пружи повод европљанима да поставе својим лидерима непријатна питања. Између осталог и овакво: Зашто Брисел преузима на себе обавезе да помаже кијевским властима, ако није у стању да реши проблеме у својим сопственим редовима? А само Немачка тешко да жели да вуче на себи и Грке и Украјинце.
Што се тиче саме Грчке, овде може да се говори о опасности не само од економских, већ и политичких потреса, узимајући у обзир степен радикализације становништва. Слични потреси који су изазвали у земљи диктатуру „црних пуковника“ већ су се дешавали у Грчкој карајем 60-их година. И мада је сада ситуација у Грчкој и у Европи другачија, такав сценарио теоријски је могућ, истакао је у разговору за Радио Спутњик експерт Европског института РАН Владислав Белов:
„Наравно, тешко је замислити овакав развој догађаја, пошто тада и сада ипак су у питању две различите Европе. Грчка је тренутно интегрисана у структуру НАТО-а, члан је политичког и економског савеза ЕУ, учесник Мастрихтског споразума. Мада, теоријски оваква варијанта није искључена. Шта више, у случају реализације сличног сценарија све може да буде изведено уз уставну подршку – између осталог, уколико у земљи избију нереди”.
Ипак грчки изазов за ЕУ неће престати да буде актуалан и уколико Нова демократија и њени коалициони партнери ипак сачувају владајуће позиције. Државни дуг Грчке данас износи 177,7% бруто друштвеног производа, и овај проблем у сваком случају треба решавати.
(Адванце, Глас Русије)
